Liberman okvalifikovan kao fašista i rasista
Autor: Beta-AFP | Foto:AFP | 21.07.2009. - 12:14

Šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman
Jedan visoki brazilski zvaničnik ocenio je da je šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman fašista.

Uoči zvanične posete izraelskog ministra Brazilu, sekretar za međunarodne odnose vladajuće brazilske radničke partije, Valter Pomar je rekao izraelskom dnevniku Harec da je „Liberman fašista i rasista”.
„Brazilska levica će organizovati demonstracije protiv njega i njegove politike”, rekao je Pomar.
Pozivajući se na predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Brazila, Harec piše da izjava Pomara nije zvaničan stav Vlade.
U tom Ministarstvu je rečeno da će Libermana danas primiti brazilski predsednik Luiš Inasio Lula da Silva.
Liberman danas dolazi u Brazil u okviru desetodnevne turneje po zemljama Južne Amerike gde ukazuje da Iran šteti stanju na Bliskom istoku.
Liberman, vođa ekstremno-desničarske izraelske partije Beiteinu, treće po snazi sa 15 poslanika u Parlamentu Izrela je, tokom februarske predizborne kampanje, iznosio grube ocene o Palestincima i drugim Arapima.

Izvor: Blic

Japanski premijer raspustio parlament uoči izbora
Autor: Beta-AFP | 21.07.2009. - 10:49

Na inicijativu premijera Japana Taroa Asoa Poslanički dom (donji dom) Parlamenta raspušten je mesec dana uoči poslaničkih izbora.

Prema anketama, vodeća opoziciona Demokratska partija Japana ima veću podršku nego vladajuća stranka koja praktično vlada zemljom oko pola veka.
„U skladu sa članom 7 japanskog ustava, Donji dom Parlamenta, Poslanički dom, je raspušten”, izjavio je predsednik tog Doma Jonei Koni.
Raspuštanje, koje je predložio premijer, odobrio je japanski car Akihito.
Premijer Aso (68) čija popularnost opada od dolaska na vlast septembra 2008. godine, odlučio se za izbore nekoliko nedelja ranije. Izbore je zakazao za 30. avgust. Bira se 480 poslanika Donjeg doma parlamenta.
„Raspuštanje parlamenta je neophodno da bismo imali više razumevanja i saradnju japanskog naroda”, rekao je Aso.
Oko 56 odsto Japanca bi radije videlo opozicione demokrate u Donjem domu parlamenta, a svega 23 odsto ispitanika podržava vladajuću Liberalno-demokratsku partiju, utvrđeno je anketom čiji je rezultat objavljen juče.
Šef partije koja pobedi na izborima biće budući premijer.
Liberalne demokrate su do sada imale 303 mesta u moćnom Donjem domu Parlamenta, a opoziciona, Demokratska partija 112 mesta. Ostala mesta su imale druge, manje stranke.

Izvor: Blic

Bivši predsednik Perua osuđen zbog korupcije
Autor: Blic online | Foto:AP | 21.07.2009. - 08:32

Alberto Fudžimori, bivši predsednik Perua, osuđen je na sedam i po godina zatvora zbog korupcije, preneo je BBC.


On je osuđen zbog toga što je dao 15 miliona dolara u državnim obveznicama svom šefu obaveštajne službe Vladimiru Montesinosu.
Fudžimori (70) je priznao da mu je dao novac, ali je rekao da ga je kasnije nadoknadio. Ovo je treća presuda otkako se Fudžimori vratio iz egzila krajem 2007. godine.
Prošlog aprila on je osuđen na 25 godina zbog toga što je naručivao ubistva i otmice od službe bezbednosti.
Fudžimori, koji je bio predsednik Perua od 1990. do 2000, već je služio šestogodišnju kaznu zatvora kad je 2007. osuđen zbog zloupotrebe vlasti.

Izvor: Blic

Iz arhiva SAD nestao dokument o Hirošimi
Autor: Beta | 21.07.2009. - 05:00

Više značajnih dokumenata pohranjenih u Nacionalnog arhivu SAD netragom su nestali, uključujući patent za leteću mašinu braće Rajt, konstruktora prvog aviona, i mapu mete u Hirošimi na koju je bačena atomska bomba.


Nedostaju i telegrami predsednika Abrahama Linkolna iz vremena američkog Građanskog rata, predsednički portreti Franklina Ruzvelta, fotografije svemira i Meseca američke svemirske agencije NASA, predsednička pomilovanja.
Vojni predstavnici su 1962. godine pregledali mape sa metama za bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki u Japanu. Te mape su od tada nestale.
Savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Bila Klintona Sendi Berger uzeo je dokumente iz Arhiva u jesen 2003, dok se pripremao da govori pred komisijom koja je istraživala propuste u bezbednosti povodom terorističkih napada 11. septembra 2001. Zbog nedozvoljenog iznošenja arhivske građe Berger je u septembru 2005. osuđen na dve godine uslovno, 100 sati društvenog rada i kaznu od 50.000 dolara.
Pol Bračfeld, generalni inspektor za Arhiv, pokrenuo je istragu o nestalom disku na kome su se nalazile kopije poverljivih podataka iz vremena administracije predsednika Bila Klintona.
Bračfeld je ustanovio da je hiljade uređaja za elektronsko čuvanje podataka, uključujući kompjutere i servere, nestalo u proteklih deset godina iz Nacionalnog arhiva i Uprave za zapise.

Izvor: Blic

Indija i SAD postigle dogovor o bezbednosnom sporazumu
Autor: Tanjug | Foto:AFP | 20.07.2009. - 22:37

Sjedinjene Američke Države i Indija postigli su danas dogovor o bezbednosnom sporazumu koji predviđa da američka vojna tehnologija, koju će SAD prodati Indiji, neće biti preneta drugim zemljama, saopštili su zvaničnici dve zemlje.


Američka državna sekretarka Hilari Klinton je izjavila da je zvanični Delhi takođe odobrio američkim kompanijama da grade nuklearne elektrane na dve lokacije u Indiji, preneo je Rojters.
Dve države postigle su dogovor o sporazumu koji se odnosi na "nabavku američke odbrambene tehnologije i opreme", izjavio je šef indijske diplomatije S. M. Krišna na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Klintonovom. Očekuje se da će Indija potrošiti više od 30 milijardi dolara na unapređenje vojne opreme, uglavnom sovjetske proizvodnje, u čemu bi mogle da konkurišu američke kompanije "Lokid Martin" i "Boing".
Klintonova, koja je ranije danas razgovarala sa indijskim premijerom Manmohanom Singom, rekla je da je on prihvatio poziv da poseti Vašington 24. novembra.
"Takođe mi je drago što mi je premijer Sing rekao da je (indijska) vlada odobrila lokacije za dve nuklearne elektrane za američke kompanije", rekla je Klintonova.
Američki zvaničnici procenjuju da reč o poslu vrednom 10 milijardi dolara za kompanije kao što su "Dženeral elektik" i "Vestinghaus elektrik".

Izvor: Blic

EU zamrzla pomoć Hondurasu zbog neuspešnih pregovora
Autor: Beta, Tanjug | Foto:Reuters | 20.07.2009. - 19:47


Evropska unija saopštila je danas da je zamrzla 65,5 miliona evra pomoći budžetu Hondurasa posle neuspešnih pregovora o rešavanju krize u toj zemlji.

Pregovori o krizi u Hondurasu, vođeni uz posredovanje kostarikanskog predsednika Oskara Ariasa, završeni su juče neuspehom zbog odbijanja privremene vlade u toj zemlji da prihvati povratak na vlast svrgnutog predsednika Manuela Zelaje.
"Veoma žalim što nije za sada moguće doći do zajedničkog rešenja krize u Hondurasu. S obzirom na takve okolnosti, donela sam tešku odluku da zamrznem svu pomoć budžetu" Hondurasa, rekla je evropska komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner.
Komisija je predvidela pomoć od ukupno 223 miliona evra Hondurasu u periodu od 2007. do 2013. godine, od kojih 127,5 miliona evra do 2010. godine. Od tih 127,5 miliona, 65,5 miliona evra se odnosi na pomoć državnom budžetu Hondurasa.

Državni udar u Hondurasu 28. juna, kada je svrgnut Zelaja, izolovao je tu siromašnu zemlju od osam miliona stanovnika kojoj su SAD i međunarodne finansijske organizacije suspendovale pomoć.
Zelaja je izabran 2005. na mandat od četiri godine koji prema važećem Ustavu zemlje ne može da se produži.

Zelaja planira da se vrati kući idućeg vikenda
Svrgnuti i prognani predsednik Hondurasa Manuel Zelaja planira da se iz egzila vrati kući idućeg vikenda, kako je sam izjavio posle jučerašnjih neuspelih pregovora o rešavanju političke krize u toj centralnoameričkoj zemlji.
"Idućeg vikenda biće završene sve pripreme za moj povaratak, u skladu sa zakonom i ustavom, kao i međunarodnim normama", rekao je Zelaja novinarima u glavnom gradu Nikaragve, a prenela agencija Rojters, koja primećuje da je ovo prvi put da svrgnuti predsednik precizira datum svog povratka u zemlju.

Izvor: Blic

 Prodaja novih i polovnih putničkih automobila na ruskom tržištu će ove godine opasti za 50 do 60 odsto, na 1,3 do 1,6 miliona komada, prognozirala je britanska konsultantska kompanija "PrajsvoterhausKupers".

U drugoj polovini godine, tržište bi moglo u izvesnoj meri da se oporavi ili bar da ostane na prethodnom nivou, ali će to zavisiti od vladinih mera za podsticanje prodaje i razvoja automobilskih kredita, izjavio je na konferenciji za novinare u Moskvi predstavnik kompanije Stenli Rut.

"Negativne posledice globalne krize su za automobilsko tržište Rusije bile među najbolnijim u svetu", rekao je on, dodavši da je takvoj situaciji "doprineo i prethodni brzi uspon tog tržišta i značajno slabljenje rublje". On je ocenio da će stimulativni paketi države u velikoj meri odrediti dalji razvoj tržišta.

Rut očekuje da će rusko tržište automobila početi da se oporavlja 2011. godine.

Prema proračunima PWC, prodaja vozila u Rusiji je u prvom polugođu opala za 55 odsto, na 743.000 jedinica, s tim što je vrednost prometa smanjena za 62 odsto, na 12,8 milijardi dolara, preneo je Rojters.

Prema ostvarenim rezultatima u prvih šest meseci, rusko automobilsko tržište se našlo na petom mestu u Evropi.

U prvoj polovini godine na kredit je prodato nešto manje od 20 odsto automobila, u poređenju sa 50 odsto u istom razdoblju lane. Za pola godine je odobreno 16.000 subvencionisanih autokredita, s tim što je zahteva za dobijanje takve pozajmice dvostruko više.

Oko dva odsto prodatih automobila u prvom polugođu 2009. godine je u Rusiji prodato zahvaljujući kreditima čiju kamatu dotira država.

Rut ne isključuje mogućnost oživljavanja ruskog tržišta autokredita već u drugom polugođu ove godine, zbog povećanja maksimalne cene automobila na 600.000 rubalja (19.300 dolara) i smanjenja učešća na 15 odsto.

PWC procenjuje da je u Rusiji za šest meseci prodato 345.000 uvoznih vozila, 190.000 automobila stranih marki proizvedenih u ruskim fabrikama, 200.000 ruskih i 8.000 polovnih automobila.

Sunovrat tražnje na ruskom automobilskom tržištu eksperti objašnjavaju problemima sa odobravanjem potrošačkih kredita i njihovom visokom cenom. Uz pomoć takvih kredita još prošlog leta se prodavao svaki drugi automobil u Rusiji.

Izvor: Krstarica

Mesić ruši zakon pred Ustavnim sudom
Autor: N. B. | Foto:AFP | 22.07.2009. - 05:00

Stjepan Mesić, hrvatski predsednik, prvi put je za više od devet godina na vlasti iskoristio pravo da jedan zakon ospori na sudu. On je ocenio da je zakon o veštačkoj oplodnji koji je predložio Drako Milinović, ministar zdravlja, protivustavan jer dovodi jedan broj građana u neravnopravan položaj.


„Apsurdno je da neko može da usvoji dete bez bračnog druga, a da za veštačku oplodnju morate da dokazujete dužinu veze“, naveo je Mesić, najavljujući da će Ustavnom sudu Hrvatske podneti zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona koji je predložila vlada, a potom usvojio Sabor.
„Nalazim se pred problemom: moram da potpišem zakon s kojim se ne slažem jer dovodi u pitanje ravnopravnost građana. Dao sam savetnicima nalog da mi pripreme materijale kako bih mogao da intervenišem na Ustavnom sudu“, kazao je hrvatski predsednik u emisiji hrvatskog radija.
Za Mesića je najspornija odredba prema kojoj vanbračni parovi pre veštačke oplodnje moraju u vanparničnom postupku da dokazuju da su najmanje tri godine zajedno.
Ministar Milinović nije se upuštao u šire komentare Mesićeve najave da će da ruši zakon koji je on predložio. „Predsednik Mesić ima pravo na to, a ja sam zatražio prijem kod njega kako bih mu objasnio zakon“, kratko je kazao Milinović, tvorac i najglasniji zagovornik kontroverznog zakonskog akta.
U SDP-u primjećuju da je predsednik Mesić prvi put reagovao tek nakon izglasavanja zakona, ali cene njegovu inicijativu.
Analitičari ocenjuju da je ovim političkim presedanom Mesić želeo da pridobije simpatije građana i liberalne Hrvatske
pred moguće parlamentarne izbore.
Mesić je pokazao koliko će biti značajna njegova uloga na tim izborima, kaže analitičar Mladen Pleše.

Izvor: Blic

Špijunski skandal u "Dojče banci"
Autor: Blic online | Foto:Reuters | 21.07.2009. - 13:08

Zvaničnici "Dojče banke" potvrdili su da banci predstoji moguća istraga zbog navodne špijunaže, prenosi BBC.


Najveća nemačka banka je optužena za špijuniranje dvojice članova odbora, za koje sumnja da su odavali tajne informacije, kao i jednog od svojih najvažnijih akcionara.
Državni tužioci trenutno odlučuju da li će pokrenuti zvaničnu istragu protiv banke. Predstavnici "Dojče banke" su odbili da komentarišu slučaj i nisu želeli da potvrde da su otpustili članove odbora koji su navodno špijunirani.

Banka je u maju započela sopstvenu istragu povodom mogućeg kršenja bezbednosti i otkrivanja osetljivih informacija kompanije. Ova samostalna istraga se nastavlja, a predstavnici banke su izjavili da neće govoriti o slučaju dok se istraga ne završi.
"Najveća nemačka banka je očigledno otišla predaleko u nadgledanju svojih zaposlenih, ali moramo da sačekamo još informacija da bi doneli konačnu odluku o tome da li ćemo sprovesti istragu povodom špijunaže i kršenja prava na privatnost zaposlenih", izjavio je Volfgang Gerke, predsednik Bavarskog centra za finansije u Minhenu.
Ovo nije prvi ovakav slučaj špijunske afere u "Dojče banci"
Predstavnici banke su rekli da je ranije ovog meseca upućeno izvinjenje Geraldu Hermanu, bivšem članu odbora za nadgledanje, zbog unajmljivanja privatnog detektiva koji je pratio Hermana osumnjičenog da je pre osam godina novinarima otkrio detalje o platama zaposlenih u banci.
U Nemačkoj je već bilo slučajeva špijunaže u velikim korporacijama, kao što su nemačka kompanija za telekomunikacije "Dojče telekom" i železnička kompanija "Dojče ban".


Izvor: Blic

Hrvatska uvodi krizni porez
Autor: FoNet | 21.07.2009. - 21:14

U novom rebalansu budžeta Vlada Hrvatske će najverovatnije odustati od smanjivanja plata državnim i javnim službenicima i nameštenicima za šest odsto, kao i penzija većih od 2.000 kuna za tri do deset odsto, već će, kako se nezvanično saznaje, uvesti "krizni porez".

Ovaj porez bi plaćali svi zaposleni i penzioneri sa primanjima iznad tri hiljade kuna. Novi namet na rad i penzije obračunavao bi se u razdoblju od 1.septembra ove pa do kraja iduće godine, a makaze poreznika obuhvatile bi sve koji zarađuju više od tri hiljade kuna, nezavisno od toga da li rade u državnom ili privatnom sektoru, ili su u penziji.
Stopa novog poreza, kako se nezvanično saznaje, iznosila bi osam odsto i obračunavala bi se na neto plate, prenosi zagrebački "Jutarnji list".

Izvor: Blic