Nezaposlenost u evrozoni je u decembru pala 15. uzastopni mesec, spustivši se na najniži nivo za četiri godine, pokazali su danas objavljeni podaci evropske službe za statistiku Evrostata.


Broj nezaposlenih je smanjen za 49.000, na ukupno 16,5 miliona, što je najmanji broj lica bez posla od oktobra 2011. godine, prenosi američka agencija AP.

Stopa nezaposlenosti je na mesečnom nivou u decembru smanjena na 10,4 odsto sa 10,5 odsto, takođe na najniži nivo od septembra 2011. godine.

Evrostat je, međutim, ukazao na velike razlike u stopi nezaposlenosti među članicama evrozone, pa tako dok u Nemačkoj stopa nezaposlenosti iznosi 4,5 odsto, Grčka i Španija imaju stopu nezaposlenosti koja premašuje 20 odsto.

Izvor: Blic

Dva najveća svetska proizvođača nafte, Rusija i Saudijska Arabija, dogovorila su da zadrže proizvodnju nafte na nivou iz januara, javlja njujorška agencija "Blumberg" pozivajući se na izjavu katarskog ministra za energetiku Mohamada bin Saleha al-Sada.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), kao što su Venecuela i Nigerija, pozivale su na održavanje hitnog sastanka naftnog kartela kako bi se razgovaralo o cenama nafte koje su od sredine 2014. godine izgubile preko 70 odsto vrednosti, prenosi Raša tudej.

Posle sastanka sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom, saudijski ministar za naftu Ali al-Naimi je izjavio da će zamrzavanje proizvodnje na nivou iz januara biti "adekvatno", ali da njegova država još uvek želi da zadovolji tražnju klijenata.

Saudijska Arabija je prethodno insistirala na tome da neće smanjiti proizvodnju, jedino pod uslovom da svi vodeći proizvođači van kartela pristanu na saradnju.

Evropska referenca, sirova nafta tipa "brent" za isporuke u aprilu trgovala se za 1,30 dolara, ili za 3,89 odsto višoj ceni, od 34,69 dolra za barel, izveštava agencija AFP.

Konkurentska, američka "laka" nafta WTI za isporuku u martu popela se za 1,30 dolara, odnosno za 4,42 procenta na 30,74 dolara u odnosu na cenu na zatvaranju trgovanja u petak.

Na Njujorškoj robnoj berzi nije bilo trgovanja u ponedeljak zbog državnog praznika u SAD.

- Budući da predstavnici zemalja velikih proizvođača nafte lete u Dohu na sastanak, to je raspirilo veliki optimizam, tako da su cene ostale snažne - izjavio je investicioni analitičar u kompaniji "Filip fjutučes" iz Singapura, Daniel Ang.

- Koliko god da mislimo da je to još jedan sastanak koji neće doneti ništa novo, tržišta ostaju oprezna prema bilo kakvom iznenadnom dogovoru do kog bi veliki proizvođači nafte mogli da dođu - kaže Ang.

Cene nafte su pod pritiskom od sredine 2014. godine kada su bile na najvišem nivou, zbog prezasićenosti ponude, mlake tražnje i usporavanja privrede. Trenutno su za oko 70 odsto niže u odnosu na nivo na kom su bile u junu 2014.

Dodatni pritisak na cene vrši obnova iranskog izvoza „crnog zlata“ u ovoj godini, posle odluke svetskih sila da ublaže medjunarodne sankcije koje su bile uvedene Teheranu zbog njegovog nuklearnog programa.

Agencija "Blumberg njuz" je izvestila da se očekuje da ministar za naftu Saudijske Arabije, Ali al-Naimi, razgovaratu "u četiri oka" sa ruskim kolegom Aleksandrom Novakom danas u Dohi.

- Izgleda da je Rusija pozvana u unutrašnji krug članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), što je značajna promena u odnosu na godinu dana ranije", primetio je Ang, dodajući ipak da ostaje "rezervisan u pogledu sporazuma koji treba uda postignu oni dolaze na sastanak - navodi francuska agencija.

Dilojt: Trećini naftnih kompanija preti bankrot u 2016.

Gotovo jednoj trećini naftnih kompanija preti visok rizik od pada u bankrot u tekućoj godini, jer niske cene sirovina ugrožavaju njihov pristup sredstvima, kao i sposobnost da smanje dug, prema studiji revizorsko-konsultantske kuće Dilojt.

U izveštaju Dilojta, izrađenom na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo preko 500 naftnih kompanija širom sveta, ukazuje se na duboke probleme koji prožimaju energetski sektor, pošto su cene nafte na najnižem nivou za više od jedne decenije, što ugrožava profitne margine kompanija, primorava ih da režu sopstvene budžete i da otpuštaju na hiljade radnika, prenosi agencija Rojters.

Oko 175 kompanija, koje su u opasnosti od bankrota, poseduje dug u vrednosti od preko 150 milijardi dolara, navodi se u danas objavljenom izveštaju, i dodaje da, iako 95 odsto naftnih kompanija može da proizvodi naftu po ceni koja je ispod 15 dolara za barel, to možda jednostavno nije dovoljno za neke, ocenjuje Dilojt.

Proizvođači su na putu da ove godine ponovo smanje budžete, a mnogi poručuju da je rast cena nafte neophodan kako bi povećali profitabilnost, navodi se u izveštaju.

Izvor: Blic

 

ja sam odma rekao sta da rade...al oni su morali da idu tezim putem...

Britanski premijer Dejvid Kameron stigao je na nastavak pregovora sa liderima Evropske unije koji mogu odlučiti sudbinu Velike Britanije u EU.

Nakon noćašnjih maratonskih pregovora koji su bez rezultata prekinutu oko pet sati ujutru, Kameron je izjavio da ima napretka, ali da još uvek nema dogovora.

"Vraćam se unutra i uradiću sve što mogu", dodao je on.

Na samitu Evropske unije u Briselu britanski premijer noćas je razgovarao sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i predsednikom Evopske komisije Žan Klod Junkerom do ranog jutra, ali je bez konentara napustio salu.

Lideri EU upozorili su Kamerona da neće dobiti drugu šansu ukoliko ne postigne dogovor na skupu 28 šefova vlada zemalja EU.

Neposredno pre nego što su pregovori prekinuti Tusk je rekao da je postignut određen napredak, ali da ima još mnogo toga da se uradi.

"Gardijan“ piše da postoji nekoliko ključnih spornih tačaka koje su do sada sprečavale Britaniju da postigne dogovor sa svojim evropskim partnerima.

Neke od tih tačaka su zaštita od finansijskih pravila evrozone da bi se time državama koje nisu u evrozoni dala veća ovlašćenja da utiču unutar zone i smanjenje dečjeg dodatka za radnike iz drugih država EU koji rade u Velikoj Britaniji, a čija dece žive u drugim državama.

Britanski premijer traži reformisanje Evropske unije kako bi se na referendumu u svojoj zemlji o članstvu založio da Velika Britanija ostane u EU.

Velika Britanija želi temeljnu promenu socijalnih i ekonomskih pravila EU i sporazume kako bi članice imale više samostalnosti u odlučivanju nauštrb institucija u Briselu.


Izvor: B92

faza infiltracije u bandu zavrsena...

dobar mermer dobar...propade rusija...

Vašington -- Evropa je suočena sa osam istovremenih kriza, od izbegličke krize i terorizma do Bregzita i Bliskog istoka, ocenio je bivši nemački ambasador u SAD Klaus Šariot

Pn je napomenuo da su izazovi EU uvek davali podsticaj da ide napred, ali da je rešavanje problema spor proces budući da obuhvata 28 članica.

Prema njegovim rečima, te krize uključuju "rusku agresiju protiv Ukrajine", terorizam, opasnost od dezintegracije EU zbog britanskog referenduma, porast populizma, krizu drzavnog duga, previranja na Bliskom istoku i po prvi put dovođenje u pitanje Šengenskog sistema slobode kretanja unutar Evrope.

"Znači imate osam istovremenih kriza, od kojih je svaka teška", rekao je ambasador, koji je sada profesor na Flečerovoj školi na Unverzitetu Tafts, u intevjuu sa Stefenom Sabom, direktorom Transatlanske akademije Nemačkog maršalovog fonda u Vašingtonu.

On pred Evropom vidi potencijalne rizike ali i rešenja u vidu koordinacije pred izazovima, objavljeno je na sajtu Nemačkog maršalovog fonda.

Iako EU nema jednog lidera i nije jedinstvena, svedoci smo nezapamćenog broja evropskih samita koji se sada održavaju gotovo svake nedelje i nezapamćenog niza sastanaka ministara spoljnih poslova, finansija, unutrašnjih poslova, po čemu se već vidi da EU poćinje da reaguje, rekao je bivši nemački ambasador.

"Na primer idućeg ponedeljka će biti održan vanredni samit o izbegličkoj krizi na kome će biti razmatrana konkretna pitanja i planovi i siguran sam da ćemo dobiti rešenja za bar jedno ili dva od tih pitanja".

Kada je reč o pitanju da li prgovarati sa Turskom, Šariot ukazuje da se stvara konsenzus, što je pre pola godina delovalo nezamislivo.

"Sada Turskoj nudimo značajna sredstva za ono što radi, ali takođe razgovaramo i o otvaranju novih poglavlja, i ne bi me čudilo da EU postigne uskoro dogovor sa Ankarom."

Po njegovom mišljenju SAD mogu da pomognu EU u rešavanju ovih kriza jer je većina njih globalnog karaktera, počevši od migrantske krize, Ukrajine i takozvane Islamske države.

"Mnogi od ovih problema se mogu rešiti samo ako se držimo zajedno. Pogledajte primer Rusije. Samo zahvaljujući tome što smo se dogovorili o setu sankcija mogli smo da ostavimo utisak na Putina a to važi i za sva druga pitanja, od terorizma do populizma".

Na pitanje o raspoloženju u Nemačkoj prema EU, on je potvrdio da neki preispituju EU, ali oni su, kako kaže, u manjini.

"Prema poslednjoj anketi javnog mnjenja preko 90 odsto ljudi veruje da je ispravno zaštiti izbeglice a velika većina u Nemačkoj još uvek veruje da je EU odgovor. Dva osnovna stuba nemačke spoljne politike ostaju EU i transatlantski odnosi.''

Međutim, primetan je porast desničarskih populističkih partija i Nemačka nije usamljena u tome, dodao je on.

"To se može videti u Francuskoj, u SAD, u Danskoj, Holandiji, Mađarskoj čak i Poljskoj.To je zajednički problem zapadne liberalne demokratije i mi u Nemačkoj imamo sreću da te populističke partije podržava samo 10 odsto što je mnogo manje nego u drugim zemljama".

Na pitanje kako bi izlazak Britanije uticao na EU, on je ocenio da bi to imalo negativan efekat ne Evropu ali da bi efekat po samu Britaniju bio katastrofalan.

"Ne prestaje da me čudi koliko se malo o tome govori. To bi moglo dovesti do raspada Velike Britanije, odvajanja Škotske, morali bi da uvedu pravu granicu prema Irskoj. Mislim da bi Britanija izgubila mnogo više nego što bi dobila''.

Izvor: B92

ali zato u Srbistanu cvetaju ruze sve sa placenim bagrom na ovom forumu belosveckih izdajuca svog roda sve za saku rublja (ali u $$$), aj sad zivele srbende najvece stetocine ove zemlje

Koče nas i Bugari i Rumuni

PORED Hrvatske, svoje zahteve za davanje zelenog svetla za otvaranje poglavlja 23, Srbiji bi uskoro mogle da isporuče i Bugarska i Rumunija. Iz Bukurešta i Sofije takođe insistiraju da se ovde poboljšaju prava njihove manjine, a Rumuni dodatno traže i rešavanje "vlaškog pitanja" i sigurna mesta za svoje predstavnike u parlamentu.


Prema našim informacijama, ove dve zemlje jedine su članice EU koje su dale "tihu podršku" Zagrebu, čiji su emisari nedeljama lobirali u evropskim prestonicama, iznoseći argumentaciju da Srbija ne treba da otvori poglavlje o pravosuđu i vladavini prava dok ne ispuni tri njihova uslova: ukine zakon o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, ne poboljša položaj hrvatske manjine i u potpunosti ne ispuni saradnju sa Haškim tribunalom.

Bugari i Rumuni takođe sada iz fioka vade svoje stare zahteve, pre svih, da se poveća učešće njihovih predstavnika u svim organima državne uprave u Srbiji. Oni su, za razliku od Hrvata, spremni na kompromis - da u slučaju velikog pritiska najmoćnijih članica EU ipak glasaju za otvaranje poglavlja 23, ali da se njihovi zahtevi ugrade u prelazna merila i ispune tokom procesa pregovaranja.

Iz Beograda poručuju da će Srbija nastaviti da vodi dobrosusedsku politiku i da će u bilateralnim razgovorima pokušati da reši sva otvorena pitanja koja ima sa komšijama.

Ministar rada Aleksandar Vulin u četvrtak je rekao da se Srbija neće obazirati na hrvatsku politiku, da će naša zemlja biti dobar sused i da će voditi računa da se očuva regionalna stabilnost:

- Nas zanima stav Evropske komisije - da li smatra da Srbija treba da bude član evropske zajednice. Od tog odgovora zavisi i dalja politika i ponašanje Srbije.


MIŠČEVIĆEVA: SVE SMO URADILI

ŠEF našeg Pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević kaže za "Novosti" da je Srbija uradila sve što je bilo do nje za otvaranje poglavlja 23 i da sada samo može da čeka na odluke unutar EU:

- Tehnički još ima vremena da se sve pripremi za otvaranje poglavlja do kraja juna, pogotovo imajući u vidu da u Briselu postoji politička volja da se to desi do kraja holandskog predsedavanja EU.

Izvor: Novosti