Usporila usporila...usporila za njih...

Iako se novozelandski dolar još dobro drži na svetskom valutnom tržištu, postoje nagoveštaji da bi se takva situacija mogla preokrenuti nagore.

Jedan od faktora koji ukazuje da su dani stabilnog novozelandskog dolara odbrojani, prema pisanju lista Tribin, je upravo objavljen podatak vlasti iz Velingtona da je nezaposlenost u toj zemlji porasla na kvartalnom nivou sa 5,8 na 5,9 odsto.

Postoji još jedan razočaravajući podatak koji otkriva da je broj Novozelanđana koji su odustali od traženja posla u ovom periodu porastao za 0,2 odsto, piše portal Atlantiko.

Lošu vest za privredu Novog Zelanda predstavlja pad cena mleka i mlečnih proizvoda na svetskom trzištu. Mlečni proizvodi su od febrara 2014. pojeftinilu za 50 odsto. Izvoz mleka i mlečnih proizvoda učestvuje sa 30 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) Novog Zelanda.

Pad cena mlečnih proizvoda pogađa mlekare ove zemlje koji zbog toga ne uspevaju da zaposle novu radnu snagu, niti da investiraju u dalju proizvodnju. Ova godina je posebno teška za novozelandsku kompaniju Frontera, najvećeg izvoznika mleka u svetu.

Ono što, takođe, ne ide na ruku Novom Zelandu jeste činjenica da će Kina, najveći uvoznik Fronterovog mleka, zbog usporavanja domaće ekonomije ove godine kupiti samo 400.000 tona mleka u prahu, što je pad od 671.000 tona u odnosu na 2014.

Izvoz novozelandskog mleka u Kinu je do maja ove godine smanjen za 65 odsto a mogao bi do kraja godine još da padne.

Novi Zeland bi mogao da oseti posledice pojeftinjenja baznih proizvoda, što bi dalje moglo da izvrši pritisak na pad inflacije.

Centralna banka Novog Zelanda bi zbog toga mogla da odluči da ponovo smanji referentnu kamatnu stopu. Banka je zbog drastičnog pada cena izvoza u Kinu i Australiju i pojeftinjenja mleka i mlečnih proizvoda odlučila u junu da prvi put od 2011. snizi referentnu kamatnu stopu sa 3,5 na 3,25 odsto

Izvor: B92

Šok: Kina devalvirala juan - šta će reći SAD?

Narodna banka Kine devalvirala je danas juan 1,9 odsto što je najveće slabljenje kursa nacionalne valute za dve decenije, piše Vol strit džornal.

Narodna banka je istakla da je ta akcija jednokratna i naglasila da će ona pomoći kretanje juana u pravcu veće slobode tržišta.

Do sada je banka utvrđivala zvanični kurs od kog je juan prilikom trgovanja mogao da odstupa na bilo koju stranu najviše dva odsto.

Pri tome, centralna banka je redovno ignorisala kretanje na tržištu i određivala kurseve na osnovu sopstvenih razloga, a ne investitoriskih predviđanja, navodi list.

Počev od 11. Avgusta, kurs centralne banke će biti zasnovan na tržišnoj vrednosti nacionalne valute na kraju prethodne trgovačke sesije.

Danas je zvanični kurs utvrđen na nivou od 6,2298 juana za jedan dolar, u odnosu na 6,1162 juana za dolar dan ranije.

Tokom trgovanja na berzi u Šangaju juan je danas pojeftinio 1,99 odsto u odnosu na jučerašnje zatvaranje, na 6,3360 za dolara, što je najniža vrednost od septembra 2012. godine.

U Hongkongu kurs juana je pao 2,3 odsto.

Analitičari smatraju da preduzeti koraci Narodne banke pokazuju rastuću zabrinutost kineskih vlasti zbog tempa ekonomskog rasta.

Slabljenje kursa nacionalne valute pomoći će da se podrži kineski izvoz koji je u julu pao 8,3 odsto na godišnjem nivou.

U saopštenju Narodne banke Kine se navodi da srednji kurs juana već dosta duga odstupa od tržištnih percepcija i da je došlo vreme da se približi nivou koji tržište smatra celishodnim.


Prethodna devalvacija juana je bila mnogo veća - 1994. godine Peking je oslabio juan za trećinu u okviru postepenog prelaska sa planske na tržišnu privredu.

Izvor: Tanjug

Pametno kinezi pametno...

Rusija sve dublje tone u ekonomsku krizu

Pad bruto domaćeg proizvoda u Rusiji, trenutno u recesiji, mogao bi da dostigne četiri odsto 2015. godine, ocenio je ekonomski savetnik Kremlja Andrej Belusov.

IZVOR: BETA PONEDELJAK, 17.08.2015. | 21:17

"Sudeći po situaciji u drugom kvartalu, mislim da bi pad BDP-a mogao da između 3,5 i 4 odsto", rekao je Belusov a prenosi agencija TASS.

Belusov, nekada ministar ekonomije, rekao je da bi na duži rok, bez strukturnih reformi, privredni rast na godišnjem nivou bio od jedan od dva odsto i dodao da je Rusiji neophodan rast od četiri odsto kako si se suočila sa sadašnjim teškoćama.

Rusija se nalazi u dubokoj recesiji zbog sankcija koje su joj zapadne zemlje uvele zbog ukrajinske krize, kao i zbog pada cene nafte koji je izazvao kolaps rublje krajem 2014. godine, čime je ograničena kupovna moć i potrošnja građana.

Ruska vlada je ranije predvidela BDP od 4,4 odsto za 2015. godine.

Preuzeto sa: B92

Beloruska privreda je za sedam meseci ove godine pala za četiri odsto u odnosu na isti period lane, objavio je Nacionalni komitet za statistiku (Belstat).

Kako je naveo institut, obim industrijske proizvodnje je smanjen 7,2 odsto, a poljoprivredne proizvodnje 11,5 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine.

Uporedo s tim, direktorka Belstata Ina Medvedeva je obavestila novinare o pozitivnoj dinamici u industriji u poslednja dva meseca, preneo je Tas.

"Postoji pozitivna dinamika u industriji. Ona nije velika, ali možemo da govorimo da je industrija dva meseca u porastu", rekla je Medvedeva.

Komentarišući pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom sedam meseci, šef Belstata je istakla da je do toga došlo zbog nižeg udela bruto poljoprivredne proizvodnje.

Prema prognozi beloruskih vlasti rast BDP u ovoj godini biće 0,2 do 0,7 odsto.

Izvor: B92

Mirovni razgovori između Indije i Pakistana propali su u subotu samo nekoliko časova pre njihovog početka, a Islamabad je saopštio da razgovori ne služe nikakvoj svrsi.

Dve zemlje već nekoliko sedmica optužuju jedna drugu za ugrožavanje dugoočekivanog sastanka njihovih savetnika za nacionalnu bezbednost. Oni nisu uspeli da dođu do zajedničkog dnevnog reda.
 
Odluka Pakistana usledila je nakon što je šef indijske diplomatije Sušma Svaraj rekao da razgovori neće biti održani ukoliko pakistanski savetnik Sartadž Aziz bude insistirao na sastanku sa separatistima iz Kašmira.
 
"Došli smo do zaključka da predloženi sastanak na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost između dve zemlje neće služiti nikakvoj svrsi", ističe se u saopštenju pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova.
 
Indija je saopštila da je tokom razgovora spremna na razgovare o pitanjima povezanim sa terorizmom i ni o jednoj drugoj temi.

Izvor: Blic

Azijske berze neće po dobom pamtiti ovaj ponedeljak, s obzirom da su cene deonica pale na najnižu vrednost u protekle tri godine. Ovaj sunovrat uzrokovan je time što se ulagači užurbano povlače sa tržišta nakon što je indeks Kineske berze pao sa više od osam procenata, uprkos naporima zvaničnog Pekinga da stabilizuje stanje na tržištu.

Na početku današnjeg trgovanja u Šangaju cene deonica potonule su za 8 posto, nakon što su prošle nedelje strmoglavile više od 12 posto.
 

- Tržišta su u silaznom trendu. Nema dobrih vesti, donice su i dalje skupe, a nema svežeg novca jer kineska središnja banka nije smanjila stopu obvezne rezerve banaka - rekao je Ki Jifeng, analitičar u kompaniji "CEBM", prenosi Rojters.
 
Šta je indeks berze?
Berzanski indeks je lista (katalog) deonica i statistika koja prikazuje njihovu srednju (ponderisanu) vrednost. Koristi se kao merilo pomoću kojeg se prikazuju karakteristike deonica.
Panika na tržištima je posledica usporavanja rasta kineske privrede, što je nedavno navelo tamošnje vlasti na devalvaciju juana u pokušaju da se poveća konkurentnost kineskih izvoznih proizvoda i tako podstakne rast ekonomije.
 
To je, međutim, izazvalo valutni rat tržišta u razvoju, koja na isti način pokušavaju da odbrane svoj ekonomski sistem. Južnoafrički rand skliznuo je na najnižu vrednost u posledjnih 14 godina, malezijski ringit u 17 godina, dok je turska lira najniža u istoriji.

Ulagači se plaše da će slabljenje Kine i valutni rat izazvati usporavanje rasta ukupne svetske ekonomije. Tržišta u razvoju, od kojih mnoga zavise od izvoza sirovina, posebno su na udaru jer je slabljenje Kine, najvećeg svetskog potrošača sirovina, izazvalo pad cena.
 
Tako je jutros cena bakra, koja predstavlja svojevrsni barometar potražnje u svetu, pala na 4.950 dolara po toni, što je najniža vrednost u poslednjih šest i po godina, dok je cena nafte na američkom tržištu, po prvi puta od svetske finansijske krize 2009. godine, zaronila ispod 40 dolara po barelu.
 
Ulagači se povlače s tržišta i zbog toga što su prošle nedelje cene deonica na Volstritu, koji se smatra za "sigurnu zonu", usled kineskih poremećaja zabeležile najveći nedeljni pad u gotovo četiri godine.
 
Zbog nesigurnosti na tržištima deonica, ulagači utočište za kapital traže u sigurnijim investicijama, kao što su državne obveznice i pojedine valute.

S druge strane, dolar je pod pritiskom jer ulagači veruju da će američka centralna banka Fed zbog kineskih problema odložiti povećanje ključnih kamatnih stopa do kraja ove ili početka iduće godine.

Posledice i na ostalim azijskim berzama
 
Na Tokijskoj berzi Nikei indeks je jutros bio u minusu više od 3 posto, skliznuvši po prvi puta nakon više od pet meseci ispod nivoa od 19.000 bodova.
 
Berzanski indeksi u Južnoj Koreji, Australiji, Singapuru i Hong Kongu potonuli su između 2,2 i 4,7 posto, pa je ukupan indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, u minusu više od 4 posto, što je najniža vrednost još od 2012. godine.
 
Šta je berza?
Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.
Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.

Izvor: Blic

Ne povlace se nego su pozivale zadnjih par godina ljude da ulazu...

Medjutim ne postoji tolika potraznja...

Povlace se...beze u ameriku...

Ugovor između Gasproma i vodećih zapadnih energetskih kompanija o gradnji drugog gasovoda ispod Baltičkog mora kritikovao je poljski konzervativni predsednik.

Andžej Duda kritikovao je za ovu kritiku uputio uz obrazloženje da se tim ugovorom zanemaruju poljski interesi.

"S obzirom na to da je zaključen ugovor o gradnji gasovoda Severni tok 2, koji u potpunosti ignoriše interese Poljske, potrebno je da neko postavi pitanje u pogledu jedinstva 28-člane Evropske unije", rekao je Duda delegatima na jednom ekonomskom forumu u Poljskoj, prenosi AFP.

Kako podseća francuska agencija, ruski Gasprom i njegovi evropski partneri potpisali su prošle nedelje akcionarski ugovor o gradnji gasovoda Severni tok 2, koji prema planu treba da prolazi ispod Baltičkog mora do Evrope, prenosi Rojters.

Gasprom, E.ON, BASF/Vinteršel, OMV, Enži i Rojal Dač Šel oformili su novi konzorcijum za realizaciju ovog gasovoda kojim bi se zaobišle tranzitne zemlje poput Ukrajine i Poljske, i transportovalo do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Rusije do Nemačke preko Baltičkog mora.

Poljski političari iz raznovrsnog političkog spektra odavno se protive gasovodu Severni tok, tvrdeći da on ugrožava poljsku energetsku sigurnost koji proizlazi iz njene uloge tranzitne zemlje za ruski gas preko gasovoda Jamal-Evropa, navodi AFP.

"Nesigurnost u tom kontekstu proizlazi iz egoizma pojedinih zemalja i njihovog potpunog ignorisanja interesa drugih zemalja, zbog čega je teže verovati u jedinstvo Evrope", izjavio je poljski predsednik, prenela je njujorška agencija "Blumberg".

Izvor: B92