Bukurešt -- Američka naftno-gasna kompanija Ševron će ove godine odustati od projekata istraživanja i proizvodnje gasa iz škriljaca u Rumuniji.

To je potvrdio agenciji Mediafaks predstavnik energetskog giganta u Bukureštu, koji je naveo da je odluka doneta nakon procene projekta u Rumuniji, koji trenutno nije konkurentan u odnosu na ostale u okviru kompanije.

Kako pišu lokalni mediji, "rezultati bušenja u Rumuniji nisu opravdali nadu a napredovanje je bilo suviše sporo da bi imalo smisla produžavati investicije".

Krajem prošle godine rumunski premijer Viktor Ponta priznao je da istraživanje gasa iz škriljaca u zemlji koje je sprovodio Ševron nije dalo rezultate, uprkos značajnoj investiciji.

"Rumunija troši mnogo snage na nešto što u suštini ne postoji. Izgleda da nemamo gasa iz škriljaca", rekao je premijer i dodao da će se gas koji nedostaje kupovati od ruskog Gasproma.

Pristupajući istraživanju gasa iz škriljaca u Ruminiji, stručnjaci američke kompanije procenjivali su njegove potencijalne zaliha na 51 bilion kubnih metara, što je, po njihovom mišljenju, dovoljno da obezbedi unutrašnje potrebe zemlje tokom jednog veka.

Sa svoje strane, rumunska vlada je dala dozvolu Ševronu da istražuje gas na tri do pet godina na tri nalazišta u zemlji. U 2013. godini vlasti su takođe ukinule moratorijum na primenu hidrauličnog lomljenja stena. U Bukureštu su se nadali da će proizvodnja gasa iz škriljaca obezbediti energetsku sigurnost i nezavisnost od Gasproma, od koga Rumunija sada kupuje do 20 odsto potrebnog gasa.

Prošlog leta Ševron je bio prinuđen da obustavi radove na istraživanju u rumunskom okrugu Vasluj zbog demonstracija i protesta stanovništva i ekologa. Oni su se plašili da će bušenje i ubrizgavanje u utrobu zemlje velike količini hemikalija prouzrokovati zagađenje životne sredine.

Izvor: B92

Nadzorni organi Evropske unije spremni su da iskoriste pravo veta kako bi blokirale sporazum Mađarske i ruske državne korporacije za nuklearnu energiju Rosatom, preneo je Fajnenšl tajms.

Rosatom se priprema za izgradnju i održavanje dva reaktora kapaciteta 1.200 megavata u mađarskom gradu Pakš. Vrednost ugovora je 12 milijardi evra. Pre oko godinu dana dve zemlje su potpisale medjudržavni sporazum, čiji je inicijator mađarska strana i remijer Viktor Orban.

Prošle nedelje predsednik Vladimi Putin potvrdio je spremnost Rosatoma da finansira 80 odsto vrednosti projekta i rekao da mu on sam pridaje "ogroman značaj".

Odobrenje Evropske agencije za nuklearnu energiju moraju da dobiju sve članice EU koje kupuju nuklearno gorivo. Evropska komisija takođe može da pokrene antimonopolsku istragu u vezi sa tim što je Mađarska već 80 odsto zavisna od ruske nafte i 60 odsto od ruskog gasa.
 
Prema mišljenju protivnika sporazuma, zemlja može u potpunosti postati zavisna od ruskih energenata.

Izvor: B92

Sad ce rumuni kad iskopaju to...

Ne znam gde ovo da postavim, pa premestite ako smeta.

Ljubljana -- Slovenačka farmaceutska grupa Krka tokom 2014. godine ostvarila je prihod od 1,19 milijardi evra, što je za 10 miliona evra manje u odnosu na prethodnu godinu.

U saopštenju koje je ta firma objavila na Ljubljanskoj berzi navodi se da je to prvi pad godišnjih prihoda Krke od 1999. godine, a kao razlog se navode problemi na ruskom tržištu, gde Krka ostvaruje najveće prihode, prenosi Tportal.

Kriza na tržištu Rusije posebno se osetila u poslednjem kvartalu 2014. zbog pada plasmana izazvanog nižom vrednošću ruske rublje. Lani je Krka u Rusiji, kako procenjuju u toj kompaniji, ostvarila 100 miliona evra gubitka u prihodima zbog kursnih razlika.

Čista dobit Krke u 2014. godini bila je za četiri odsto manja u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 166 miliona evra, a pad konsolidovane dobiti u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju iznosio je 20 odsto.

Zbog krize s prodajom u Rusiji, Krka je lane aktivirala skoro 40 miliona evra poslovnih rezervi.

Dve trećine gubitka koje su izazvale kursne razlike odnose se na revalorizovane vrednosti potraživanja Krke na ruskom tržištu, izjavio je direktor Krke Jože Colarič.

Za ovu godinu u toj farmacetskoj firmi najavljuju prihod od 1,26 milijardi evra prihoda i dobit na prošlogodišnjem nivou, navodi Tportal.

Izvor: B92

Cek kako sad zbog rublje...valjda zbog sankcija...

Чуркин: Цео свет већ зна: где се појаве амерички војници - тамо очекуј несрећу

07.03.2015. -

Цео свет зна: где год се појаве амерички војници - тамо очекуј несрећу - рекао је стални представник Русије у Савету безбености УН Виталиј Чуркин.

Претходно је указао: „Према подацима којима располажем, ових дана у Лавовску област Украјине стиже 300 официра и војника САД. Са задатком да руковању прекоокеанском војном техником обуче припаднике украјинских оружаних снага“.

Чуркин је на седници СБ УН подсетио да се у Конгресу САД спрема закон који ће Пентагону омогућити да на наоружавање и обучавање украјинске армије потроши милијарду долара.

У току расправе која је уследила, Чуркин је представници САД у СБ УН, Саманти Пауер, рекао да је америчке амбасаде у Кијеву и Москви дезинформишу „поводом многих питања која се тичу Украјине“.

Пауер је претходно рекла да Русија у Донбас „шаље такозване хуманитарне конвоје“, не дозвољавајући ни међународним посматрачима ни украјинским граничарима да провере њихов садржај.

„Госпођо Пауер, молим вас да проверите чиме се баве амбасаде САД у Москви и Кијеву кад вас и даље снабдевају прилично јефтиним дезинформацијама. Да није тако, морали бисте знати да је последњи конвој, као и неке претходне, а било их је 17, украјинска страна потпуно проверила“.

Izvor RIA novosti

Frankfurt -- Evropska centralna banka će sutra početi sa novim programom otkupa državnih obveznica, u nadi da će tako pomoći posrnuloj privredi evrozone.

U nastojanju da podstakne privredni rast i podigne inflaciju u evrozoni, ECB je 22. januara donela odluku o otkupu državnih obveznica svojih prezaduženih zemalja članica tako što će, po uzoru na američku centralnu banku (Fed), osigurati puno novca za tu kupovinu s fiksnim kamatama.

"Počećemo da 9. marta kupujemo obveznice denominovane u evrima iz javnog sektora na sekundarnom tržištu. Takođe ćemo nastaviti sa kupovinom obveznica pokrivenih aktivama i obveznica pokrivenih kreditom ili hipotekom, sa kojom smo krenuli prošle godine", izjavio je u četvrtak predsednik ECB-a Mario Dragi.

Prema proširenom programu ECB-a, ta institucija će za kupovinu korporativnih i državnih obveznica oslabljenih članica evrozone izdvajati mesečno 60 milijardi evra, u periodu od marta ove do kraja septembra sledeće godine, što ukupno iznosi više od bilion evra.

ECB je odluku o programu kvantitativnog labavljenja donela uprkos protivljenju Nemačke, najmoćnije članice monetarnog bloka, koju mnogi krive za "slepo propagiranje budžetske štednje" i nametanje sopstvene ekonomske vizije drugima.

Samo dan po objavljivanju najnovijeg poteza ECB, prinosi na obveznice južnih članica evrozone su, na sekundarnom tržištu, pali na istorijski niske nivoe.

Izvor: B92

Znaci sam kupuju svoje obveznice...

Coool....

To se sad zove selflikivdejting...

Trideset i jedna najveća banka u Sjedinjenim Američkim Državama prošla je kroz prvu fazu regulatornih stres tesova, objavila je američka centralna banka.

Ipak, tri vodeće investicione banke - "Goldman Saks", "JP Morgan Čejs" i "Morgan Stenli" našle su se među najgorima, uglavnom zbog velike izloženosti na kapitalnim tržištima, prenosi agencija Frans pres.

U stres testovima, odnosno dubinskom preispitivanju finansijskog stanja, sve banke pokazale su sposobnost da zadrže više od minimalnog nivoa osnovnog kapitala od 5,0 odsto kako bi "preživele" gubitke.

Taj nivo kapitala je, prema Fedu, dovoljan da banke ne opterete privredu i da u kriznim situacijama nastave sa pružanjem podrške ekonomskoj aktivnosti, što nije bio slučaj tokom krize iz 2008. godine.

Stres testovi su, međutim, pokazali da su investicione banke sa najvećom izloženošću kapitalnim tržištima upravo one koje su najslabije, pa je tako osnovni kapital "Goldman Saksa" pao na 6,3 odsto, "JP Morgana" na 6,5 odsto, a "Morgan Stenlija" na 6,2 odsto.

Ako se posmatraju grupno, američke banke su ipak pokazale bolje rezultate nego u prošlogodišnjim stres testovima, i ovo je prvi put da od 2009. godine, kada su počela ovakva testiranja, nijedna banka nije pala ispod nivoa od 5,0 odsto osnovnog kapitala.

Izvor: B92