Varšava -- Poljaci sa kreditima u švajcarskim francima izašli su juče u protestnu šetnju ispred Predsedničke palate u Varšavi.

Građani su izašli na ulice još nekoliko najvećih poljskih gradova sa zahtevom da im u situaciji sa iznenada preskupim kreditima pomogne poljska vlada.

Stotine Poljaka demonstrirale su na ulicama Krakova, Vroclava, Lođa, Gdanjska i Šćećina noseći transparente "Stop banksterima" a u Varšavi su organizovali protestnu šetnju ispred sedišta poljskog predsednika, zato što im gradske vlasti zbog zakasnele prijave nisu dozvolile klasični protestni miting.

"Banke su se prema klijentima ponašale kao prema Indijancima kojima nude nekakve đinđuve umesto solidnog produkta - kredita", kazao je na protestu u Varšavi Tomaš Sadlik iz udruženja Pro futuris koje je organizovalo demonstracije a inače zastupa Poljake u njihovim sporovima sa bankama.

"Nisam želela kredit u francima ali u banci su me ubeđivali da je to najbolji produkt a da je švajcarski franak valuta koja se praktično ne pomera", kazala je poljskoj televiziviji TVP jedna od Poljakinja na protestnoj šetnji u Varšavi.

Oni od ukpno preko pola miliona Poljaka sa kreditima u švajcarskim francima koji su danas izašli na ulice poljskih gradova zahtevaju da banke pristanu na predlog Komisije za finansijski nadzor i prevedu njihove kredite u zlote i to po kursu koji je važio na dan kada je kredit uzet.

U Krakovu su demonstranti upozoravali da su mnogi uzimali kredit u francima zato što su im kod deviznih kredita banke izlazile u susret i odobravale te kredite i Poljacima koji ih ne bi mogli dobiti u nacionalnoj valuti, između ostalog i za 100 odsto vrednosti nekretnine a ne samo 70 odsto kao kod kredita u zlotima.

"Očekujemo da nam vlada pomogne nekim zakonom. Pojma nemam koliko će iznositi rata mog kredita za dve nedelje. Preti nam bankrot i ne znam uopšte šta će biti dalje", kazala je Poljakinja na demonstracijama u Krakovu.

Demonstranti su takođe tražili da vlada organizuje pregovore sa bankama, kako bi se rešio problem nakon odluke centralne banke Švajcarske sredinom januara da ne održava veštački kurs franka što je Poljacima drastično poskupelo kredite u toj valuti.

Poljska vlada, centralna banka i Komisija za finansijski nadzor kao eventualno rešenje vide to da se krediti prevedu u zlote, ali da klijenti otplate i to što su godinama krediti u francima bili povoljniji a da komercijalne banke preuzmu na sebe rizik pomeranja referentnih stopa švajcarske centralne banke, da ne traže dodatne
garancije od klijenata a takođe gde god je to moguće kredit reprogramiraju i produže rok otplate.

Izvor: B92

 

Njujork/London -- Cene nafte su danas porasle, mada su kolebanja na tržištu i dalje prisutna u nesmanjenom obimu, naveli su analitičari.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u martu poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku 90 centi na 51,38 dolara, dok je barel severnomorske nafte tipa "brent" za martovsku isporuku na tržištu u Londonu poskupeo 84 centa na 57,41 dolar, prenosi agencija Frans pres.

"Kolebanje u cenama nafte je pre svega motivisano vestima koje se tiču podataka o zalihama, a takva volatilnost će verovatno opstati i danas po objavljivanju podataka o broju naftnih bušotina u SAD", izjavio je tržišni analitičar kompanije "CMC markets", Nikolas Teo.

Prošlonedeljeni podaci su pokazali da je u nedelji zaključno sa 30. januarom broj naftnih bušotina u SAD smanjen za 94, sa 2.393 na 1.223, u odnosu na isti period prošle godine.

Manji broj bušotina, u kombinaciji sa najavom velikih naftnih kompanija, BP i BG grupe, da će smanjiti proizvodnju, signalizira da bi u budućnosti zalihe nafte mogle biti manje.

Pojedini analitičari, međutim, sumnjaju u uticaj kratkoročnog smanjenje prozivodnje nafte, jer zalihe i dalje znatno premašuju globalnu tražnju.

Izvor: B92

Kopenhagen -- Nacionalna banka Danske snizila je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na minus 0,75 odsto.

Centralna banka Danske je četvrti put za poslednjih 30 dana snizila osnovnu kamatnu stopu sa ciljem da ne dozvoli rast kursa nacionalne valute prema evru, javila je agencija Blumberg.

Prethodno je centralna banka smanjila stopu za po 15 baznih poena 19, 22. i 29. januara.

Cilj Nacionalne banke je kurs krune od 7,4604 za evro s koridorom od 2,25 odsto, ali u poslednje vreme evro trpi oštar pad.

S obzirom na to da udeo zemalja Evropske unije u strukturi danskog izvoza čini oko 60 odsto, za zemlju je važno da ne dozvoli rast vrednosti nacionalne valute prema evropskoj.

Da bi snizila kurs danske krune centralna banke je u januaru intervenisala na deviznom tržištu rekordnom sumom od 106,3 milijardi kruna. Sa istim ciljem banka je odlučila da obustavi izdavanje državnih obveznica.

Izvor: B92

Budžetski deficit u Francuskoj u 2014. iznosio je 85,6 milijardi evra, prema 74,9 milijardi u prethodnoj godini, saopštilo je francusko ministarstvo finansija, čime su potvrđene procene iz sredine januara ove godine.


Ovaj iznos manji je za 3,4 milijarde evra u odnosu na onaj predviđen dopunama finansijskog zakona (89 milijardi) koji je izglasan u decembru, navode u Ministarstvu, a prenosi Rojters.

Ukupni budžetski troškovi u prošloj godini iznosili su 377,7 milijardi evra, što je 0,3 odsto više nego u 2013.


Prihodi su bili u padu za 3,1 odsto, na 292 milijarde evra, od kojih se 274,3 milijarde odnosi na fiskalne prihode.

Izvor: B92

Kanbera -- Centralna banka Australije snizila je prognozu privrednog rasta Australije i inflacije za ovu godinu.

Centralna banka Australije je uz to upozorila da će stopa nezaposlenosti verovatno porasti, jer se privreda te zemlje udaljila od rudarskog investicionog buma.

U saopštenju centralne banke, poznatije kao Banka za novčane rezerve Australije (RBA), navodi da će bruto domaći proizvod Australije ove godine porasti između 2,25 i 3,25 odsto, u poređenju sa novembarskom procenom od 2,5 i 3,5 odsto, prenosi agencija Frans pres.

"Procene su da će, duže nego što je očekivano, ukupan privredni rast ostati ispod uobičajenog trenda", navodi se u kvartalnoj ekonomskoj prognozi RBA, koja je još pre tri dana nagovestila obaranje prognoze rasta kada je snizila referentnu kamatnu stopu na rekordan minimum od 2,25 odsto radi pokretanja privrede.

Centralna banka je, takođe, snizila prognozu inflacije na između dva i tri odsto u ovoj godini sa ranijih 2,25-3,25 odsto, i saopštila da će stopa nezaposlenosti, koja je trenutno 6,1 odsto, verovatno ostati iznad šest odsto do sredine 2017. godine.

Izvor: B92

Peking -- Kineski bankari pozdravili su odluku centralne banke Kine da snizi stopu obavezne rezerve za banke, u nadi da će ih plasirati u profitabilne proizvode.

Posle niza tmurnih ekonomskih podataka, Narodna banka Kine (PBOC) snizila je 4. februara stopu obavezne rezerve komercijalnih banaka za 50 baznih poena, čime je oslobođeno oko 600 milijardi juana (96 milijardi dolara) bankarskih sredstava, prenosi Rojters.

Nivo odobravanja novih kredita u decembru bio je niži od očekivanog, nakon čega je u januaru usledio iznenađujući pad industrijskog sektora, kao i slabljenje uslužnog sektora, koji je nekada bio jedina svetla tačka u drugoj najvećoj svetskoj privredi.

Ekonomisti koji su govorili za Rojters, međutim, tvrde da je ovakva odluka Narodne banke Kine zapravo odbrambeni a ne stimulativni potez, koji je namenjen neutralisanju efekata odliva sredstava u stranim valutama, u uslovima kada vrednost nacionalne valute juana pada prema dolaru.

Šef istraživačkog odeljenja PBOC-a, Lu Lej, takođe je umanjio značaj ovog poteza centralne banke, navodeći da nije reč o jakoj podsticajnoj meri ili promeni politike, već o uobičajenoj operaciji baziranoj na uslovima likvidnosti, uključujući porast tražnje za gotovinom uoči proslave kineske Nove godine.

Bankari koji su govorili za Rojters kažu da ovakav potez nije dovoljan kako bi ih podstakao na veće i jeftinije kreditiranje, s obzirom na slabiju tražnju kreditno sposobnih dužnika.

"Postoji premalo dobrih klijenata, ako vaša banka daje prioritet riziku. Zapravo postoji vreme kada imate novac, ali ne možete naći način da ga date na zajam", izjavio je zvaničnik iz jedne od pet najvećih kineskih banaka.

Izvor: B92

Nekadašnji "Keltski tigar", kako su ranije nazivali Irsku zbog snažnog dvocifrenog privrednog rasta, vratio se prošle godine ponovo u život, a prema najnovijim prognozama Evropske komisije, ova zemlja će i ove godine zadržati poziciju najbrže rastuće privrede u Uniji.

Zahvaljujući izvoznom bumu, Irska je prošle godine ponovo izbio na sam vrh liste najbrže rastućih evropskih privreda, dok su ostale članice Unije nastavile da plaćaju cenu unutrašnjih nesuglasica zbog Grčke, i da se bore sa posledicama oštrih mera štednje, piše britanski list "Gardijan".

Tempo privrednog rasta Irske će ove godine usporiti na 3,5 odsto, posle skoka BDP-a od 4,8 odsto prošle godine, ali će i dalje biti iznad stope privrednog rasta Britanije od 2,4 odsto i Nemačke od 1,5 odsto prognoziranih za ovu godinu, navodi se u zimskim prognozama Evropske komisije. Za celu EU zvanični Brisel za ovu godinu prognozira rast BDP-a od 1,7 odsto, a za evrozonu od 1,3 odsto.


Odnos irskog duga prema BDP-u ostaje među najvišima u Uniji (115 odsto), stopa nezaposlenosti je dvocifrena, dok je premijer Enda Keni u svojim poslednjim obraćanjima opisao oporavak privrede kao "krhak".

Kada je reč o nezaposlenosti, u izveštaju Komisije se navodi da će ta stopa pasti sa 11,1 odsto iz 2014. na 9,6 odsto u 2015. godini i na 8,8 odsto u 2016. godini, čime će Irska pasti ispod evropskog proseka u ovoj i narednoj godini.

Poput većine evropskih zemalja, Irska će imati koristi od pada cena nafte, koje ne samo da će oboriti inflaciju i povećati raspoložive prihode, već će takođe sniziti troškove izvoznika prilikom slanja robe u inostranstvo.

Oštar pad vrednosti evra bi, prema procenama "Gardijana", takođe mogao pružiti podsticaj izvoznom sektoru, pošto je u proteklih pola godine oslabio skoro 20 odsto prema dolaru.

Britanski list navodi i da se apetit irskih potrošača za potrošnjom već oporavio, pa je tako u januaru lična potrošnja porasla na devetogodišnji maksimum, prema podacima KBC banke.

Izvor: Blic

 

pih....buidzetski deficit srbije je tek nesto oko 2.5 milijardi 

al' dobro... francuska kao najveca (povrsinom) clanica eu  ima oko 60 miliona stanovnika 
pa 34 x  veci deficit od srbije ...nije cudan...

a...ako uzmemo u obzir da francuska ima oko 8 x vise stanovnika...od srbije a vjerovatno 26 i po puta   vise zaposlenih 
deficit srbije od 2.5 milijardi ... relativno je mali...