Zagreb -- Robni izvoz Hrvatske dostigao je za devet meseci ove godine 57,6 milijardi kuna (7,51 milijardi evra), što je 9,6 odsto više nego u istom lanjskom razdoblju.

Istovremeno, uvoz je porastao 4,5 procenata, na 98,2 milijarde kuna (12,81 milijardi evra), pokazuju prvi podaci Državnog zavoda za statistiku.

Spoljnotrgovinski deficit iznosio je na kraju septembra 40,5 milijardi kuna, što je za oko 800 miliona kuna ili dva odsto manje nego u istom razdoblju 2013, prenosi portal Poslovni.hr.

Pokrivenost uvoza izvozom u devet meseci dostigla je 58,7 procenata, dok je u istom razdoblju lani iznosila 56 odsto.

Podaci DZS-a pokazuju da Hrvatska i dalje glavninu robne razmene ostvaruje sa članicama Evropske unije, na koje se odnosi oko 63 odsto ukupnog hrvatskog izvoza, dok uvoz iz članica Unije u posmatranom periodu učestvuje sa 74 odsto.

Uprkos ostvarenom povećanju, podaci ukazuju na usporavanje stope rasta izvoza, jer je u prvih osam meseci izvoz porastao 10,5 odsto na godišnjem nivou, dok je od januara do septembra stopa rasta, prvi put od ulaska Hrvatske u EU prošlog jula, pala ispod 10 procenata, konstatuje Poslovni.hr.

Izvor: B92

A srbija koja nije ni clan jebene EU ima 70%....

Beč -- Austrijanci su i pored slabijeg stanja privrede, zadovoljni kvalitetom života, pokazuje istraživanje Statističkog zavoda Austrije.

"Dobro nam je, ali moglo bi nam biti bolje ako bi privreda snažnije rasla i ekološki faktori bili bolji", rezimirao je rezultate projekta "Kako je Austriji" generalni direktor "Statistik Austria" Konrad Pezendorfer.

U studiji su sagledani blagostanje, kvalitet života i ekologija.

Okvirni uslovi privrede su u poslednjoj deceniji bili teški. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika je prošle godine opao za 0,4 odsto u poređenju sa 2012., potrošnja za 0,6 odsto i prihodi za 2,2 odsto.

To što su Austrijanci, i pored ovih negativnih ekonomskih podataka, zadovoljni kvalitetom života, Pezendorfer objašnjava time da je Austrija, na osnovu svog dugoročnog uspešnog rada dostigla jako visok kvalitet života.

Rezultat studije pokazuje da nije dovoljno samo gledati na bruto domaći proizvod, ali i da se ne sme opustiti već mora postaviti pitanje šta treba učiniti da se "probudi" potencijal u privredi i društvu, kazao je on.

Posebno su Austrijanci zadovoljni svojim ličnim odnosom, mestu gde žive, ponudom za slobodno vreme i zelenilom u okruženju, radnim mestom, kao i životom ukupno.

Pezendofer je ukazao da se posebna pažnja mora posvetiti sve većem razdoru između najnižih i najviših bruto godišnjih primanja.

Dok su između 2004. i 2012. najniža primanja opala za osam odsto, najviše su porasla za jedan procenat. Za to su, prema Pezendorferu, odgovorni strukturni efekti, kao rast rada sa pola radnog vremena ili sezonski rad, odnosno ulazak jeftine radne snage na tržište rada.

Izvor: B92

Stokholm -- Švedski proizvođač vozila Volvo ugasiće oko 3.000 radnih mesta u okviru plana štednje, s ciljem povećanja rentabilnosti, pišu švedski mediji.

Ova gurpacija, sa sedištem u Geteborgu, koja poseduje Renoovu filijalu za proizvodnju kamiona, Reno traks (Renault Trucks), saopštila je da je planom restrukturiranja predvidela uštedu od 3,5 milijardi švedskih kruna (380 miliona evra) do kraja 2015, ne navodeći kako će se ta mera odraziti na zaposlene, preneo je Rojters.

Iz kompanije još niko nije potvrdio informaciju o smanjenju broja zaposlenih, koju je prvi preneo ekonomski list Dagens indastri.

Volvo zapošljava oko 110.000 ljudi širom sveta i već je u ovoj godini ugasio 4.400 radnih mesta, kako rukovodećih, tako i u segmentu proizvodnje.

Izvor: B92

Moskva -- Rusija veruje da postoji dobra šansa da svetske sile postignu dogovor sa Iranom u vezi spornog iranskog nuklearnog programa do 24. novembra,kaže Sergej Rjabkov.

To je ujedno i krajnji rok za postizanje sporazuma.

"Ne gledamo na mogućnost da se ne postigne dogovor do 24. novembra. Fokusirani smo u potpunosti na zadatak pred nama i šansu koju imamo i koja nije mala. Ne smemo da propustimo (priliku)", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, prenela je agencija Rojters.

Zapadne sile veruju da iranski nuklearni program ima za cilj pravljenje nuklearnog oružja, dok Teheren to negira i ističe da je reč o mirnodopskim ciljevima.

Izvor: B92

Njujork/London -- Cene nafte su pale u svetlu spekulacija da će Organizacija zemalja izvoznica nafte sniziti prognozu proizvodnje tog energenta zbog obilnih globalnih zaliha.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u decembru pojeftinio je na merkantilnoj berzi u Njujorku 52 centa na 77,42 dolara, dok je barel severnomorske nafte tipa "brent" za decembarsku isporuku na tržištu u Londonu pojeftinio 51 cent na 81,16 dolara, prenosi agencija Frans pres.

Investitori iščekuju komentare članica OPEK-a uoči idućeg sastanka organizacije, zakazanog za 27. novembar u Beču.

"Nadam se da cene nafte neće pasti do nivoa koji bi ugrozio našu ekonomiju", rekao je ministar energetike Kuvajta Ali al-Omair, dodajući da su cene nafte u padu zbog prevelike ponude i slabe globalne ekonomije. Prihodi od nafte čine oko 94 odsto ukupnih državnih prihoda Kuvajta.

Na cene nafte uticao je i nedavni potez Saudijske Arabije, koja je snizila cene nafte koju isporučuje Americi, u pokušaju da sačuva svoj udeo na tržištu SAD u svetlu konkurencije jeftinije američke nafte iz škriljaca.

Izvor: B92

Američki, britanski i švajcarski regulatori saopštili kaznili su pet globalnih banaka sa više od tri milijarde dolara zbog špekulacija na deviznim tržištima.

To su najnovije kazne za bankarsku industriju prethodno kritikovanu i istraživanu zbog lažiranja kamata i uloge tog sektora u izbijanju svetske finansijske krize.

Sitibenk, JP Morgan čez, Kraljevska banka Škotske, HSBC Banka i UBS pristale su da plate ukupno 3,4 milijarde dolara a američki regulator saopštio je da nastavlja da istražuje banku Barkliz..

Na globalnim deviznim tržištima vlasnike dnevno promeni oko 5,3 hiljade milijardi dolara, od čega 40 odsto u Londonu.

Labavo regulisanim tržištem dolara, evra, funti i jena dominira grupa eltinih banaka. Međutim, ta trgovina ima širi uticaj jer kompanije u svetu koriste tržišne cene da izračunaju vrednost imovine i kalkulišu devizni rizik.

Regulatori su utvrdili da pet banaka između 1. januara 2008. i 15. oktobra 2013. nije adekvatno obučavalo i nadgledalo trgovce devizama. Zahvaljujući tome, trgovci u bankama mogli su da osnuju grupe koje su delile informacije o aktivnostima klijenata i manipulišu u trgovini devizama kako bi osigurali profit svojim bankama.

Banka Engleske otvorila je i zasebnu istragu sa ciljem da ispita ulogu svojih zvaničnika na deviznom tržištu. Dokazi o nezakonitom ili nepodesnom ponašanju nisu nađeni ali je šef deviznih dilera banke upozoren da trgovci devizama dele informacije.

Inače, regulatori u Britaniji, Švajcarskoj, SAD i Aziji mesecima su istraživali banke i pregovarali sa njima o nagodbi. Banke su sa svoje strane već uračunale izglede da budu kažnjene visokim kaznama i ostavile su po strani stotine miliona dolara za to.

Izvor: B92

Tokio -- Japanski premijer Šinzo Abe raspustio je danas parlament, uoči prevremenih parlamentarnih izbora zakazanih za 14. decembar. 

"Parlament je raspušten u skladu s članom sedam japanskog Ustava", rekao je Abe na vanrednoj sednici skupštine.

Japanski premijer je rekao da će odložiti do 2017. podizanje poreza na promet planiran za iduću godinu pošto je zemlja ušla u recesiju posle povećanja tog poreza u aprilu.

Abe je izabran pre dve godine sa ambicioznim planom da oživi privredu, ali se suočio sa teškoćama u njegovom ostvarivanju. Iako je njegova popularnost opala, analitičari ocenjuju da će pobediti na predstojećim izborima.

Abeova Liberalno demokratska stranka već ima većinu u donjem domu parlamenta i prema navodima analitičara Abe se nada da će na novim izborima učvrstiti vlast pošto su opozicione stranke slabe i u rasulu.

Porast poreza na promet u Japanu odredila je prethodna vlada 2012. da suzbije ogroman javni dug zemlje, najveći među razvijenim državama.

Prvo podizanje ovog poreza sa pet na osam odsto bilo je u aprilu.

Abeova vlada nadala se da će taj porast povećati državne prihode ali umesto toga Japanci su smanjili potrošnju.

Porast poreza na promet, doveo do pada ulaganja u nekretnine i firme.

Japan je u trećem kvartalu zabeležio pad privredne aktivnosti od 0,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal koji je takođe imao pad od 1,9 odsto.

Drugo povećanje ovog poreza bilo je planirano za oktobar 2015. ali sad će biti odloženo najmanje 18 meseci.

Odlaganje planiranog daljeg povećanja poreza usporiće Japan u konsolidaciji javnih finansija ali Abe je rekao da je rizik za privredu veća pretnja.

Izvor: B92

Pariz -- Broj bankrotiranih preduzeća u Francuskoj povećan je zbog slabog privrednog rasta u ovoj godini za jedan odsto na 63.400, a nisu pošteđene ni velike kompanije.

U studiji svetskog lidera u sektoru osiguranja kredita, Ele Ermes (Euler Hermes), navodi se da će 2014. biti za Francusku rekordna po broju stečajeva, posle takođe loše 2013, kada je bankrotiralo 63.100 preduzeća (uz rast od 3,0 odsto), čime je još tada prevaziđen nivo iz 2009, u jeku krize, piše francuski list Figaro.

Izvršni direktor Ele Ermesa, Nikolas Delzan, objašnjava da će neka preduzeća od tih 63.400 sigurno opstati uz restrukturiranje, međutim većina (oko 90 odsto) će otići u likvidaciju, što znači veliki gubitak u vrednosti nacionalne ekonomije.

Prema rečima Delzana, rast bruto domaćeg proizvoda od 0,4 odsto u 2014. i očekivanih 0,8 odsto u 2015. nedovoljan je da bi se broj stečajeva smanjio, tako da će oni ostati na sličnom nivou i u narednoj godini.

Dodaje da je neophodno barem prosečnih 1,7 odsto privrednog rasta, za duži period, da bi se zaustavio rast bankrotstava, budući da jedan procenat pada BDP-a znači pet odsto više stečajeva.

Što se tiče velikih preduzeća (s prihodima većim od 15 miliona evra godišnje), broj bankrotstava u porastu je od proleća. Za poslednjih 12 meseci (do kraja septembra) zabeleženo je 180 velikih preduzeća koja su otišla pod stečaj, a njihov kumulativni prihod u ovoj godini iznosi 8,9 milijardi evra.

Među najviše pogođenima su mala i srednja preduzeća (s prihodom od 250 hiljada do dva miliona evra), koja u ukupnom broju bankrotstava u ovoj godini učestvuju sa 21 odsto. U ovoj kategoriji broj stečajeva je u 2014. porastao 3,7 odsto, posle rasta od 7,2 odsto u 2013. i 6,4 odsto u 2012.

Ipak, najosetljivija na urušavanje ekonomskog okruženja su najmanja, mikro preduzeća, pa na njih od 63.400 proglašenih bankrota otpada 47.000.

U zaključku studije navodi se da su trgovina na malo, usluge smeštaja i ishrane i građevinarstvo - tri sektora s najvećim brojem preduzeća koja su doživela finansijskih krah.

Izvor: B92

London/Njujork -- Ohrabrujući privredni podaci iz Nemačke podigli su u ponedeljak akcije na berzama evrozone.

Istovremeno, deonice u Londonu potonule su nakon što je energetska kompanija Petrofak poručila da očekuje veliki pad profita.

Prema najnovijim podacima, indeks poslovnog poverenja u Nemačkoj, kog izračunava ekonomski institut Ifo, u novembru je porastao na 104,7 sa okobarskih 103,2 poena, prenosi agencija Frans pres.

"Usporavanje nemačke privrede je za sada obustavljeno, procene aktuelne poslovne situacije su nešto povoljnije nego prethodnog meseca, dok su očekivanja u pogledu poslovanja u narednim mesecima takodje porasla", izjavio je šef Ifo, Hans-Verner Zin.

Pariski indeks CAC 40 napredovao je 0,49 odsto na 4.368,44 poena, a frankfurtski DAKS 30 0,54 odsto na 9.785,54 poena. Londonski FTSE 100 je, sa druge strane, pao 0,31 odsto na 6.729,79 poena.

Na Volstritu je industrijski indeks Dau Džons porastao 0,06 odsto na 17.820,63 poena, širi indeks S&P 500 0,16 odsto na 2.066,75 odsto, a tehnološki Nasdak 0,45 odsto na 4.734,16 poena.

Akcije Petrofaka pale su čak 26,45 odsto nakon što je kompanija upozorila da u 2015. očekuje pad profita od 25 odsto.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) će ove nedelje u Beču održati sastanak, na kom će se razgovarati o potencijalnom smanjenju proizvodnje nafte. Cene nafte pale su 30 odsto od juna zbog obilnih zaliha, snažnog dolara i slabe tražnje širom sveta.

Evro je na valutnoj berzi ojačao na 1,2438 sa 1,2390 dolara, koliko je vredeo u petak u Njujorku.

Izvor: B92