London, Njujork -- Većina evropskih berzi završila je poslovanje u četvrtak padom akcija zbog razočaravajućih ekonomskih vesti sa obe strane Atlantskog okeana.

Londonski indeks akcija FTSE 100 oslabio je 0,99 odsto na 6.639,71 poena, pariski CAC 40 za 1,32 odsto na 4.355,28 poena, a frankfurtski DAX za 1,57 odsto na 9.510,01 poen, prenosi agencija Frans pres.

Na Frankfurtskoj berzi, skoro sve akcije su završile na negativnoj teritoriji, nakon što je sindikat nemačkih pilota Kokpit najavio novi štrajk zbog spora sa upravom Lufthanze oko programa prevremenog penzionisanja.

Na valutnim berzama, evro je pao na 1,2746 dolara sa jučerašnjih 1,2781 dolara, dok je cena zlata na Londonskoj berzi obojenih metala pala na 1.213,75 dolara za uncu sa jučerašnjih 1.217,25 dolara.

Na Volstritu, akcije su se, takođe, suočile sa gubitkom vrednosti, pa je industrijski indeks Dau DŽons "skliznuo" 1,29 odsto, S&P 500 za 1,25 odsto, a tehnološki Nasdak za 1,61 odsto.

Izvor: B92

U pokusaju da obore sopstvenu i ekonomiju neprijatelja naravno...

Ko je ono predlozio da neprijatelj zemlje treba da bude njen sopstveni narod...

Druga najveća nemačka aviokompanija, Er Berlin (Air Berlin), saopštila je u petak da otkazuje kupovinu 33 nova Boingova aviona za pet milijardi dolara.

 Er Berlin je naveo da sporazum o otkazivanju narudžbine za 18 aviona "737" i 15 aviona "787" ne podrazumeva naknadu američkom prozvođaču.
 
Kompanija u kojoj Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ima manji udeo vlasništva, nastoji da dugoročno smanji troškove.
 
Finansijski direktor Er Berlina Ulf Hutmejer rekao je da će otkazivanje kupovine "značajno smanjiti buduće kapitalne troškove".


Izvor: B92

Rim -- Vladi italijanskog premijera Matea Rencija izglasano je noćas poverenje u parlamentu, koji je usvojio njegove predložene reforme u sferi zakona o radu.

Glasanje je više puta odlagano, a Renci je izjavio da se čekalo 20-30 godina na reforme u toj oblasti pa može da se sačeka i još nekoliko sati, javio je Rojters.

Kako je javila agencija Ansa, 165 poslanika je bilo za, dok je 111 bilo protiv predloženih reformi.

Renci se zalaže za široke reforme zakona o radu za koje su mnogi ekonomisti govorili da guše otvaranje radnih mesta i odvraćaju strane investitore.

"Želimo da eliminišemo otrov koji ubija investicije", rekao je uoči glasanja ministar za rad Đulijano Poleti.

Nove izmene zakona o radu trebalo bi da stimulišu privredu Italije koja stagnira već duže vreme kao i da poboljšaju njen kredibilitet kod EU, navodi Rojters.

Izvor: B92

Milano -- Lideri Nemačke, Francuske i Italije najavili su da će usmeriti energiju na brzo dodeljivanje 6,4 milijarde evra za pet miliona nezaposlenih mladih u Evropi.

Time su ostavili po strani svoje razlike u pogledu fiskalne discipline i politike štednje.

Na vanrednom samitu Evropske unije o zapošljavanju u Milanu, trećem takve vrste za poslednjih godinu i po, lideri najvećih evropskih privreda nisu ponudili nikakve nove predloge niti investicije, u trenutku sverastućeg nezadovoljstva javnosti zbog neuspeha vlada da ekonomiju Evrope vrate na zdrave temelje, prenosi agencija AP.

"Ovo je veliki izazov za Evropu", izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland na završnoj konferenciji za novinare kojoj je takođe prisustvovala nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Mateo Renci.

"Ako nismo u stanju da ponudimo nadu novoj generaciji, ljudi će okrenuti leđa Evropi. Uočavamo rizik, uočavamo pretnju", izjavio je Oland.

Na frontu zapošljavanja, lideri su kao prioritet postavili otklanjanje prepreka za oslabađanje sredstava koja su već namenjena za zapošljavanje mladih, poput pojednostavljenja procedura, skraćenja rokova i unapredjenja razmene medju nacionalnim agencijama za zapošljavanje.

"Od 6,4 milijarde evra koji su za period 2014/2015 opredeljeni za pružanje pomoći u zapošljavanju mladih Evropljana, do sada je potrošeno samo 800 miliona evra ili oko 12 odsto, izjavio je predsednik Evropske komisije", Žoze Manuel Barozo.

Takozvani program "Garancije za mlade" omogućava da četiri meseca nakon završetka školovanja ili ostajanja bez posla, svaka mlada osoba u Evropi, uzrasta od 15 do 24 godine, dobije mogućnost za radnu praksu, usavršavanje ili prekvalifikaciju u cilju zapošljavanja.

Francuski predsednik je, takođe, odbacio mogućnost uvođenja dodatnih mera štednje kako bi budžetski deficit Francuske bio doveden u okvire granice EU pre 2017. godine, insistirajući da evropski propisi u pogledu budžetske discipline moraju biti olabavljeni kako bi se zaštitio usporeni rast evrozone.

Sa druge strane, nemačka kancelarka je poručila da će se protiviti labavljenju budžetskih propisa EU, navodeći da su u formiranju postojećih propisa učestvovale sve članice Unije.

"Francuska je rekla da će poštovati svoje obaveze, a mislim da Italija isto razmišlja. Uverena sam da će svi biti svesni svojih odgovornosti", poručila je Merkel.

Izvor: B92

Brisel -- Novi saziv EK na čelu sa Žan-Klodom Junkerom možda neće preuzeti dužnost 1. novembra, kada zvanično počinje petogodišnji mandat Komisije.

Bilo kakvo kašnjenje u preuzimanju dužnosti moglo bi da ima posledice po ključne sektore kojima upravlja Komisija, uključujući napore EU da podstakne zapošljavanje i prviredni rast, pregovore o sklapanju najvrednijeg trgovinskog sporazuma - onog sa SAD, kao i pooštravanje sankcija protiv Rusije, navodi agencija AFP.

Junkerov planirani sastav Komisije je sinoć doživeo težak udarac kad je odbor za industriju i ekologiju EP velikom većinom glasova odbacio kandidaturu bivše slovenačke premijerke Alenke Bratušek za potpredsednicu EK za energetiku.

Kako je prenela slovenačka agencija STA, samo 13 članova EP je glasalo za nju, dok je 122 bilo protiv a dvoje poslanika je bilo uzdržano. Takvi rezultati glasanja usledili su posle "razočaravajućeg predstavljanja" Bratušekove u ponedeljak.

"Kako sada stoje stvari, Komisija neće moći da preuzme dužnost 1. novembra", rekao je izvor agenciji AFP.

S obzirom na to da je potrebno neko vreme da Slovenija predstavi novog kandidata i da se održi njegovo zvanično predstavljanje, novi saziv EK možda neće preuzeti dužnost "pre 1. decembra, a možda čak i januara", rekao je izvor iz EU pod uslovom da ostane anoniman.

Bilo je u planu da Evropski parlament glasa o novom sazivu Komisije 22. oktobra.

Vlada u LJubljani je najavila da će novog kandidata za evropskog komesara predstaviti za dva ili tri dana.

Izvor: B92

Britanska antievropska stranka UKIP dobila je prvog poslanika, pošto je na dopunskim izborima u Klaktonu njihov predstavnik osvojio čak 60 posto glasova.

Daglas Karsvel osvojio je 21 hiljadu glasova, dva i po puta više od prvog konkurenta konzervativca Džajlsa Votlinga u tom tradicionalno konzervativnom gradu.

Karsvel je do sada bio torijevac, ali je napustio stranku, prešao u UKIP i podneo ostavku, da bi u obalskom gradiću u Eseksu izazvao vanredne izbore, koji su potvrdili ogroman napredak njegove nove stranke.

UKIP je od prošlih parlamentarnih izbora narastao do statusa ubedljivo treće stranke u zemlji, a na evropskim i lokalnim izborima ostvario je zapažene rezultate.

Strah od te stranke pre svega osećaju konzervativci, jer je u uvodnoj fazi najviše njihovih birača prešlo u UKIP, pa i ne čudi što su prvo poslaničko mesto zaradili u tradicionalnom bastionu premijerove stranke, na istočnoj engleskoj obali.

Novi ispit dve desne stranke očekuje sledećeg meseca u Ročesteru, Kent, još jednoj tradicionalno konzervativnoj izbornoj jedinici. Tamo je poslanik torijevaca Mark Rekles takođe prebegao u UKIP i podneo ostavku, i takođe će izaći na izbore.


UKIP je pokazao sposobnost oduzimanja birača i laburistima, što su potvrdili na drugim dopunskim izborima ovog četvrtka, u izbornoj jedinici Hejvud-Midlton na severnom kraju Mančestera.

Laburistkinja Liz Mekinis tu je uspela da sačuva za svoju stranku mesto u parlamentu koje drže od kad postoji izborna jedinica (1983), ali uz prednost od samo 617 glasova (2 posto) u odnosu na kandidata UKIP Džona Biklija.

Na redovnim izborima independisti su osvojili samo tri posto glasova, a sada su skočili na 39, preuzevši ogroman broj glasova konzervativcima i liberalnim demokratama, koji zbirno nisu dobacili ni do polovine Biklijevih glasova.

Na prošlim izborima kandidat laburista Džim Dobin, čija smrt je prouzrokovala ovo vanredno glasanje, imao je skoro 6000 glasova (13 posto) prednosti u odnosu na drugoplasiranog konzervativca.

U Mančesteru je na izbore izašlo samo 36 posto, a u Eseksu 51 posto birača.

Ovaj uspeh UKIP potpuno menja političku situaciju u Britaniji. Ulaskom u parlament ta stranka imaće mogućnost da se svake nedelje suočava sa premijerom Dejvidom Kameronom, što u zemlji visoko razvijene demokratije nije nimalo naivna stvar. Takođe, svaka pobeda po pravilu povlači za sobom dodatne glasače, a to što je stranka uspela da pobedi u jednoj izbornoj jedinici, i to ubedljivo, biće Najdželu Feražu najbolji argument da "glas za UKIP nije bačen glas" (većinski jednokružni sistem koji je na snazi u UK po pravilu ne odgovara nikome osim jednoj ili dve najjače stranke).

Redovni izbori u Ujedinjenom kraljevstvu zakazani su za 7. maj sledeće godine. Glavna tema biće imigraciona politika, kaže današnja anketa Skaj Njuza. Čak 44 posto učesnika to je navelo kao glavnu temu, više nego zdravstvenu i ekonomsku politiku (drugo i treće mesto) zajedno. U takvim okolnostima šanse UKIP rastu, jer je njihov stav prema imigraciji otvoreno negativan, a situacija u svetu i kod kuće im pogoduje.

Izvor: B92

Rim -- Nenaplativi krediti u italijanskim bankama uvećani su u avgustu 20 odsto na godišnjem nivou, saopštila je Banka Italije.

Taj rezultat nešto je bolji u odnosu na jul, kada je obim loših kredita porastao 20,5 odsto, navela je italijanska centralna banka, a prenela agencija ANSA.

Banka navodi da je kreditiranje privatnog sektora u avgustu smanjeno. Zajmovi odobreni domaćinstvima su na godišnjem nivou pali 0,8 odsto, a zajmovi peduzećima 3,8 odsto. U julu je kreditiranje domaćinstava smanjeno 0,7 odsto, a komercijalni zajmovi 3,9 odsto.

Italija prolazi kroz treću recesiju od 2008, koja je dovela do rasta broja bankrota, nezaposlenosti i pretnje od deflacije.

Izvor: B92

Naucili se ljudi kako da sacuvaju sebe i svoje ....

Vašington -- Članice MMF ocenile su da se svetska privreda posle krize oporavlja slabije nego što se očekivalo.

U zajedničkoj izjavi Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta, rukovodećeg tela MMF-a, objavljenoj posle jesenjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke (SB) od 10. do 12. oktobra u Vašingtonu, ističe se da se nastavlja oporavak posle krize koja je izbila 2008. godine, ali slabije i neuravnoteženije od očekivanog, prenele su agencije.

Prenoseći da se MMF založio za povećanje privrednog rasta kao "najviši prioritet", Asošijeted pres ocenjuje da svetski finansijski lideri u prošlosti često nisu uspevali u ispunjavanju obećanja.

Ove sedmice, podseća Rojters, MMF je treći put snizio prognozu rasta svetske privrede za ovu godinu, sa 3,4 na 3,3 odsto.

U kominikeu se, između ostalog, ističe zalaganje za "odlučne i ambiciozne mere" radi "jačanja tražnje i otklanjanja ograničenja ponude realizacijom odgovarajuće makroekonomske politike i najvažnijih strukturnih reformi, kao i sprečavanja nekontrolisanog rasta državnih dugova", garantovanja finansijske stabilnosti i jačanja saradnje radi sprečavanja prelivanja negativnih tendencija iz jednih zemalja i regiona u druge.

"Niz zemalja suočava se sa perspektivom niskog ili sporog rasta, pri čemu je neprihvatljivo visoka nezaposlenost. U nekim razvijenim zemljama, pre svega u SAD i Velikoj Britaniji, oživljava privredna aktivnosti. Skroman oporavak je u Japanu a nesiguran u zoni evra", navodi Komitet, čijom je sednicom predsedavao singapurski vicepremijer Tarman Šanmugaratnam, prenosi TASS.

Ruska novinska agencija navodi da je u kominikeu ukazano da je jedan od faktora pogoršanja perspektiva daljeg razvoja postala "zaoštrena geopolitička napetost".

Zasedanju MMF-a i SB prethodili su razgovori ministara finansija i guvernera nacionalnih banaka Grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju, na koje otpada 85 odsto svetske privrede, usmereni na mere jačanja svetske ekonomije i snažniji oporavak.

Sa tvrdnjom da je smanjenje privrednog rasta problem ne slažu se svi, pa je nemački ministar finansija Vofgang Šojble rekao da nema osnova za razgovor o novoj globalnoj krizi.

"Nema razloga da se govori o krizi u svetskoj ekonomiji", rekao je Šojble a prenosi Rojters.

Šojble je, kako je preneo AFP, odbacio i strahovanja da Nemačka ide ka recesiji.

"Nema recesije u Nemačkoj. Imamo slabljenje rasta", rekao je on, okrivljujući geopolitičke rizike u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uticaj problema u zoni evra na nemačku izvozno orijentisanu privredu.

Američki ministar finansija Džejkob Lju, u komentaru jasno upućenom Nemačkoj, rekao je ministrima finansija da evropske zemlje sa spoljnim suficitima i fiskalnom fleksibilnošću treba da učine više kako bi rešavali slabljenje tražnje koje sputava rast, preneo je AP, podsećajući da je Nemačka prošle godine imala veliki trgovinski suficit.

Lju je, takođe, pozvao Kinu - sada drugu po jačini privredu u svetu, i treći Japan, da prilagode politiku kako bi povećali rast.

Prethodno je direktorka MMF-a Kristin Lagard najavila da će se Fond koncentrisati na tri oblasti radi stimulisanja rasta svetske privrede.

Prema njenim rečima, ubrzavanju rasta i otvaranju novih radnih mesta mogu doprineti investicije u infrastrukturu a Fond treba da sprovede detaljnu analizu spoljnih rizika i da dovrši reformu finansijskog sektora, između ostalog, da ukloni rizike nelegalnih bankarskih usluga i zainteresuje banke za podršku privrednom rastu.

Agencije prenose i da je u kominikeu posle zasedanja Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta izražena zabrinutost zbog socijalno-ekonomskog uticaja epidemije ebole u zapadnoj Africi i da su odobreni napori MMF-a da podrži tri zemlje koje se bore protiv tog virusa.

Lagardova je na pres konferenciji rekla da je MMF izdvojio 130 miliona dolara za Gvineju, Liberiju i Sijera Leone.

"Ukoliko bude trebalo više, obezbedićemo", rekla je ona a prenosi AP.

Agencija dodaje da će pored tog beskamatnog kredita Fonda, SB obezbediti 400 miliona dolara za borbu protiv ebole.

Odlučeno je da sledeće zasedanje Komiteta MMF-a bude održano sredinom aprila sledeće godine.

Izvor: B92