Bice vest kat zabari jednom izidju iz recesije 

Svetski poznati berzanski spekulant, milijarder Džordž Soroš berzanskim potezima kladi se u krah Volstrita. Soroš očekuje pad tržišta deonica, sudeći po izveštaju o njegovim ulagačkim pozicijama.

Njegova kompanija za 605 odsto povećala je "šort" pozicije, kroz kupovinu "put opcija" na S&P 500 indeks koji se sastoji od 500 kompanija koje kotiraju na berzi u Njujorku, prenosi "Biznis insajder".

Sorošova kompanija kupila je do kraja juna 11,3 miliona put opcija, a u prvom tromesečju samo 1,6 miliona. Na taj je način Soroš je u pad tržišta uložio čak 2,2 milijarde dolara.

Laički rečeno, Soroš se zapravo kladio u krah Volstrita. Naime, za takozvanim "šort seling" deonicama investitor poseže kada veruje da će njihova cena drastično pasti.

U tom slučaju, investitor zapravo "posuđuje" deonice, odmah ih prodaje po ceni koju trenutno drže, ali na naplatu mu dolaze tek s određenim vremenskim odmakom i to po ceni na dan naplate.

Soroš se kladio da će vrednost deonica u koje je uložio svoj novac drastično pasti do trenutka kada ih bude morao platiti.

Ovaj njegov potez zabrinuo je mnoge investitore, ali deo investicione javnosti smatra da se ne radi o očekivanju pada tržišta, već da Sorošova kompanija samo želi da zaštiti deo portfelja. Soroš je sličnim berzanskim spekulacijama skoro upropastio britansku centralnu banku

Soroš je svetskoj javnosti postao poznat pre više od 20 godina, kada je njegov "Soroš menadžerski fond" 16. septembra 1992. uložio oko 10 milijardi dolara, kladeći se da će Engleska banka morati da devalvira britansku funtu.

Tim potezom je, samo u jednom danu, zaradio oko milijardu britanskih funti, drastično umanjujući vrednost britanske nacionalne valute.

I tada se radilo o slučaju "šort selinga", a tržište se, s obzirom na ogromnu količinu novca koju je Soroš uložio u ovu "opkladu", ponašalo upravo onako kako je kontroverzni američki spekulant priželjkivao: Engleska centralna banka za manje od 24 sata izgubila je milijardu dolara koju su završili u Sorošovom džepu.

Izvor: Blic

 

Pa to i moja baba sad moze da pogodi...

Bruto domaći proizvod (BDP) Indije porašće u tekućoj finansijskoj godini, koja se završava 31. marta 2015. godine, 5,8 odsto, rekao je zamenik ministra finansija zemlje Arvind Majaram.

Kako piše "Volstrit žurnal", njegova prognoza potvrđuje nadu za obnovu indijske ekonomije. Procena je bliža gornjoj granici dijapazona od 5,4 do 5,9 odsto, koji je prognozirala vlada Indije u julu.

U prošloj finansijskog godini privreda Indije porasla je 4,7 odsto i to je bilo prvi put za dve i po decenije da je rast bio niži od pet odsto dve godine za redom.

Majaram posebno skreće pažnju na povećane aktivnosti u industrijskom sektoru i poboljšanje takvih indikatora kao što su prodaja automobila i indeks upravljanja nabavkom (PMI).

Pored toga, vlasti očekuju da će promena političkog kursa prema podršci biznisu privući u Indiju nove investicije.

Prema rečima Majarama, budžetski deficit Indije u tekućoj finansijskoj godini dostići će 4,1 odsto BDP. Vlada planira da ga do kraja marta 2017. godine smanji na tri odsto BDP.

Izvor: Blic

Pariz -- Premijer Francuske Manuel Vals podneo je ostavku predsedniku Fransoi Olandu, koji je odmah zatražio da Vals formira novu vladu, saopštila je Jelisejska palata.

"Šef države ga je zamolio da formira novi tim u skladu sa smernicama koje je predsednik ranije postavio za našu zemlju", navodi se u kratkom saopštenju predsedništva Francuske.

Sastav nove vlade biće saopšten sutra.

Vals je krajem marta imenovan za premijera, pošto je prethodna vlada Žan-Marka Eroa podnela ostavku zbog poraza socijalista na lokalnim izborima, u korist opozicione desnice i ekstremno desničarske stranke Nacionalni front.

Premijerova ostavka je usledila dan nakon što je ministar ekonomije Arno Montebur pozvao na korenite promene u ekonomskoj politici Francuske, usprotivivši se "opsesiji oko budžetske štednje, koja guši mogućnost rasta".

"Vreme je za razuman i ispravan otpor ovim opsesijama nemačkih konzervativaca. Nemačka je zarobljena svojom politikom štednje koju nameće celoj evropi", rekao je Montebur za "Mond".

Vals je rekao da je ministar tim izjavama prešao "žutu liniju".

Izvor: B92

Pariz -- Bivši francuski ministar ekonomije Arno Montebur kritikovao je mere štednje, tvrdeći da su one pogoršale krizu u zemlji.

Montebur je ocenio da sadašnja ekonomska politika vodi Francusku i Evropu u "finansijski apsurd" i da je pogoršala ekonomsku krizu, najtežu koja je pogodila Francusku od 1929. godine, preneo je AFP.

On je poručio da neće biti deo novog kabineta, ali da će nastaviti da radi za dobrobit Francuske.

Premijer Francuske Manuel Vals podneo je u ponedeljak ujutru ostavku vlade predsedniku Fransoa Olandu, pošto su levičarski ministri zatražili drastičnu promenu ekonomske politike zemlje, i obećao da će danas saopštiti imena članova novog kabineta. Sastav nove vlade još nije poznat, ali je izvesno da u njoj neće biti Montebur, koji je za vikend "pokrenuo lavinu" kada je osudio stroge fiskalne mere, optužio Nemačku da je "opsednuta" budžetskom štednjom i upozorio vladu da će se birači okrenuti populističkim ili ekstremnim partijama.

"Politika smanjenja deficita ne rezultira smanjenjem deficita i iz tog razloga predstavlja finansijski apsurd jer oni ograničenjem rasta sprečavaju ostvarenje sopstvenih ciljeva", rekao je on. "Postoji drugačiji put za Evropu i Francusku."

Stroge mere štednje nisu, prema njegovim rečima, samo nedelotvorne, već i nepravične jer zbog povećanja poreza pogađaju radnu klasu i srednji stalež i umanjuju njihovu kupovnu moć.

Montebur je upozorio i da će politika smanjenja deficita navesti birače da odbace sadašnje političke lidere, evropski projekat i da se okrenu ekstremističkim partijama, aludirajući pritom na Nacionalni front Marin Le Pen. Nastavak sprovođenja takve politike "sigurno će ugroziti Republiku, njenu stabilnost i budućnost", rekao je on.

Montebur je kazao da je pokušao da ubedi Valsa i Olanda da odbace stroge mere štednje, ali da je očigledno da u tome nije uspeo.

Montebur je, kako prenosi Rojters, potencijalni predsednički rival Olandu i mogao bi da u parlamentu privuče na svoju stranu dovoljno poslanika da ostavi socijalističkog predsednika bez podrške većine, koja mu je potrebna za sprovođenje reformi.

Izvor: B92

Njujork/London -- Cene nafte su danas porasle, dok trgovci čekaju najnoviji izveštaj o zalihama tog energenta u najvećoj svetskoj privredi.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u oktobru poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku tri centa, na 93,89 dolara.

Barel severnomorske nafte tipa "brent" za oktobarsku isporuku na tržištu u Londonu koštao je 102,72 dolara, odnosno 22 centa više nego na kraju jučerašnjeg poslovanja, izveštava Frans pres.

Američko Ministarstvo energetike će kasnije danas saopštiti podatke o zalihama nafte za nedelju dana, zaključno sa 22 avgustom. Analitičari koji su učestvovali u anketi agencije "Dau Džons njusvajers" očekuju da su zalihe smanjene za 900.000 barela. Pad zaliha u SAD obično ukazuje na snažnu tražnju nafte u toj zemlji i daje podršku globalnim cenama.

Njujorški Konferens bord je juče saopštio da je potrošačko poverenje u SAD u avgustu poraslo četvrti uzastopni mesec na najviši nivo od februara 2008. Ministarstvo finansija SAD navodi da su narudžbe trajne robe u julu dostigle novi mesečni rekord.

Na naftna tržišta i dalje utiču geopolitičke tenzije kod proizvođača nafte Iraku i Libiji, kao i u Ukrajini, ključnoj tranzitnoj zemlji za izvoz ruskog gasa u Evropu.

Izvor: B92

Ankara -- Novoizabrani turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da će sutra Ahmetu Davutogluu, bivšem šefu diplomatije, poveriti formiranje nove vlade.

"Uz Božju bolju, sutra ću Davutogluu dati mandat za formiranje vlade, a novi kabinet će biti objavljen u petak", rekao je Erdogan okupljenim pristalicama uoči održavanja vanrednog kongresa turske vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), preneo je Rojters.

Na tom kongresu će danas Davutoglu biti potvrdjen kao novi premijer, što je pozicija na koju ga je lično izabrao prethodni predsednik vlade Erdogan.

Pored toga, Davutoglu će Erdogana zameniti i na mestu predsednika stranke AKP.

Funkcija predsednika Turske je uglavnom ceremonijalna, ali je Erdogan već ranije najavio da će koristiti i ovlašćenja koja predsednici ranije nisu koristili, kao što su zakazivanje i predsedavanje sastancima kabineta.

Agencija AP iznosi očekivanje kako će Erdogan, koji već više od jedne decenije dominira turskom političkom scenom, nastaviti da upravlja zemljom iz senke.

Erdogan je najavio da će podržati Davutoglua u borbi protiv "paralelne države", koju krivi da je kovala zaveru protiv njega korupcijskim skandalom početkom godine, kao i u podsticanju mirovnog procesa s kurdskom manjinom u Turskoj.

Erdogan je rekao i da će prioritet nove vlade biti usvajanje novog ustava.

Dosadašnji predsednik Abdulah Gul, koji je nekad smatran mogućim kandidatom za premijera, razišao se s Erdoganom, pa mu se nedavno i javno suprotstavio, zbog neslaganja s pokušajem vlade da zatvori Tviter i Jutjub u Turskoj.

Predsednici Turske do sada su birani u parlamentu, ali se Erdogan, čija je partija tražila da se povuče posle trećeg mandata, odlučio za direktne izbore.

Izvor: B92

Ljubljana -- Slovenački vrhovni sud procenio je da bi ove godine lični stečaj mogao da bude sproveden nad gotovo 4000 osoba, izveštava agencija Fena.

Broj ličnih bankrota u Sloveniji u velikom je porastu, o čemu svedoči činjenica da je taj postupak u prvih šest meseci ove godine započet sa 2250 osoba, naspram 450 u prvoj polovini 2013.

Institut pokretanja ličnog bankrota, kao mogućnost za one koji ne vide drugi izlaz iz finansijskih teškoća, zakonski je uveden krajem 2008. a u prvoj godini primene zatražilo ga je 98 ljudi.

Lični bankrot može da pokrene dužnik ili njegov poverilac, ali i radnik zaposlen u preduzeću koje mu duguje platu.

U prvom slučaju, akontaciju troškova stečajnog postupka pokriva dužnik, a u druga dva slučaja početne troškove postupka snosi sud. Ukupni troškovi postupka iznose oko 2.000 evra, a imovinom dužnika tokom postupka upravlja stečajni upravnik sve do podmirenja duga.

Za kontrolu je nadležan sud, a sva imovina dužnika ulazi u stečajnu masu, iz koje se namiruju poverioci. Iz stečajne mase izuzima se samo minimalna plata, umanjena za pokrivanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, a dužnik se smatra samo ograničeno poslovno sposobnim dok se ne izvuče iz duga.

U ličnom stečaju poslednjih se godina našlo i nekoliko istaknutih slovenačkih preduzetnika i bivših političara.

S porastom broja ličnih bankrota rastu i troškovi državnog budžeta, jer procene pokazuju da će 2014. sudovi kao avans za otvaranje ličnih bankrota ui Sloveniji potrošiti čak 16 miliona evra, a ti se iznosi kasnije vrlo retko mogu naplatiti od osoba u stečaju, pa tako ostaju državni trošak.

Izvor: B92

Cek zar nisu oni neki zapad...i