Zagreb -- Bruto inostrani dug Hrvatske na kraju prvog tromesečja tekuće godine dostigao je 46,4 milijarde evra, odnosno 108,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Tako je peti mesec za redom zabeležen rast duga po stopi od 3,3 odsto, nakon što je kontinuirano sedamnaest meseci, od juna 2012. do oktobra 2013, bruto inostrani dug beležio pad vrednosti na godišnjem nivou, preneo je portal Biznis.hr.

U relativnim pokazateljima zaduženosti, odnos duga prema visini BDP-a porastao je na istorijski najviši nivo.

To je, pored rasta obaveza prema inostranim poveriocima, posledica i pada privredne aktivnosti, odnosno nominalnog smanjenja BDP-a, navode analitičari Rajfajzen banke u osvrtu na podatke hrvatske centralne banke.

Izvor: B92

London -- Međunarodna agencija za kreditni rejting Mudiz snizila je prognozu bankarskog sektora Velike Britanije sa "stabilne" na "negativnu".

Najvećim britanskim bankama prete tužbe i novčane kazne vredne milijarde koje značajno mogu da umanje profitabilnost, navodi se u obrazloženju Mudiza.

Kako piše Gardijan, nova pravila uvedena u Velikoj Britaniji posle svetske finansijske krize, predviđaju striktno odvajanje bankarskih operacija od rizičnog investicionog bankarstva do 2019. godine.

Prema mišljenju Mudiza, to smanjuje verovatnoću da će banke dobiti podršku vlade u slučaju budućih kriza.

Mudiz očekuje promene u poslovnim modelima, organizacionoj strukturi i strukturi finansiranja britanskih banaka i značajne troškove u vezi sa tim promenama u narednih nekoliko godina.

Izvor: B92

Pariz -- Broj kompanija na francuskom tržištu koje su proglasile bankrot u junu je, na godišnjem nivou, ponovo porastao, ali u sporijem tempu nego u junu 2013.

To pokazuju podaci francuske centralne banke (Banka Francuske).

U junu 2014, broj stečajeva porastao je 1,8 odsto, dok je u junu 2013. bio u povećanju za 2,3 odsto, precizira se u saopštenju koje prenosi francuski list Figaro.

Međutim, Banka Francuske naglašava da su kumulativni podaci na kvartalnom nivou povoljniji, pa je tako u periodu mart - maj došlo do pada broja bankrota od 5,6 odsto u odnosu na prethodno tromesečje (decembar - februar).

Ipak, imajući u vidu novi porast u junu, Banka konstatuje da su stečajevi u porastu, što predstavlja dokaz da je oporavak francuske ekonomije još daleko.

U periodu od juna 2013. do juna 2014, u Francuskoj je bankrotiralo 62.916 preduzeća, od kojih se polovina odnosi na građevinarstvo (15.910) i sektor trgovine i popravke automobila (14.095), zajedno.

Broj stečajeva je u osetnom porastu u oblasti finansija i osiguranja (14,3 odsto u odnosu na juni 2013), kao i sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribolova (7,3 odsto).

Banka takođe ističe da se devet od 10 proglašenih stečajeva odnosi na mala preduzeća.

Izvor: B92

 

Njujork/London -- Cene nafte su danas pale, nakon što je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) snizila prognozu globalne tražnje nafte za 2014. i 2015.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u septembru pojeftinio je na merkantilnoj berzi u Njujorku 19 centi na 97,18 dolara po barelu.

Barel severnomorske nafte tipa "brent" za septembarsku isporuku na tržištu u Londonu koštao je 102,78 dolara, odnosno 24 centa manje nego na kraju jučerašnjeg poslovanja, prenela je agencija Frans pres.

"Uprkos oružanim sukobima u Libiji, Iraku i Ukrajini, tržišta su danas bolje snabedevena naftom nego što bi se to očekivalo", navodi IEA, dodajući da bi neki od tih faktora, za koje se očekuje da će dovesti do rasta cena, mogli čak i da imaju suprotan efekat.

Investitori sada čekaju najnoviji izveštaj o zalihama nafte u SAD, da bi dobili sliku o tražnji u najvećem svetskom potrošaču tog energenta.

Izvor: B92

Tokio -- Japanska ekonomija se u drugom kvartalu ove godine smanjila za 6,8 odsto na godišnjem nivou pošto se potrošnja našla na udaru poreza na promet.

Japanski bruto domaći proizvod (BDP) se u periodu april-jun takođe smanjio za 1,7 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazale su jutros statistike vlade u Tokiju.

Recesija u Japanu je sada duboka gotovo kao 2011. godine kada su se u Japanu dogodili zemljotres, cunami i nuklearna havarija. Te godine je pad privredne aktivnosti dostigao 6,9 odsto.

Ekonomisti očekuju da će se privreda oporaviti narednih meseci.

U prvom kvartalu zabeležen je godišnji rast od 6,1 odsto, zato što su potrošači jurnuli u kupovinu da se opskrbe pred povećanje poreza.

Porez na promet je povećan u aprilu sa pet na osam odsto.

Izvor: B92

Nikozija -- Recesijom pogođena privreda Kipra je u drugom tromesečju usporila 0,3 odsto, što je manji pad u odnosu na usporavanje od 0,6 odsto iz prethodnog tromesečja.

Reč je o dvanaestom uzastopnom kvartalu negativnog privrednog rasta kiparske privrede, dok je bruto domaći proizvod (BDP) Kipra u periodu april-jun, na godišnjem nivou, potonuo 2,5 odsto, prenela je agencija Frans pres.

Prema najnovijim podacima zavoda za statistiku, primetne su negativne stope rasta u većini sektora, poput građevinarstva, prerađivačke industrije, bankarstva i saobraćaja, dok je jedino u sektoru turizma i trgovine zabeležen pozitivan rast.

Kipar je do sada primio polovinu sredstava iz međunarodnog paketa pomoći koji je prošle godine dogovorio sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom.


Izvor: B92

Jbt kolike pare iz bivse YU otisle tamo...

E uvek su bili cigani...

Evrozoni preti kriza

Neočekivani pad nemačkog BDP-a, stagniranje francuske privrede, kao i rat sankcijama s Rusijom, mogli bi da Evropsku uniju uvedu u novu recesiju.

Nova faza sankcija Moskvi i odgovor Kremlja blokadom uvoza hrane sa Zapada očekivano je trebalo da uzdrmaju privrede evropskog bloka posle nekog vremena.

Međutim, kao šok je stigla vest da je su glavni motori evrozone već počeli da posrću i pre nego što su ekonomske sankcije pokazale dejstvo.

Da nešto ne štima, videlo se još prošle nedelje, kada je objavljena vest o ponovnom ulasku u recesiju italijanske privrede, treće po jačini u evrozoni.

Italijanska ekonomija je dva kvartala zaredom zabeležila negativan privredni rast uprkos optimističnim najavama premijera Matea Rencija da je kriza, koja s manjim prekidima već šest godina traje na Apeninskom poluostrvu, postala deo prošlosti.

Na to su stigli najnoviji podaci Eurostata da je privredni rast evrozone sa 18 država članica mirovao u drugom kvartalu, dok je na nivou cele EU bio 0,2 odsto.

Neočekivano slab rezultat zabeležen je pre svega zbog pada BDP-a Nemačke i stagnacije ionako oslabljene francuske privrede.

Nemačko Ministarstvo privrede je navelo da su glavni faktori za takvo stanje bili geopolitički rizici, misleći na sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Nemačka nije imala negativni privredni rast još od četvrtog kvartala 2012. godine.

- Ovo ne samo da čini nerealnim predviđanje Evropske centralne banke o anemičnom privrednom rastu za 2014. već je teško videti šta bi uopšte moglo da obezbedi dalji rast - kaže za „Njujork tajms“ Lena Komileva iz konsultantske firme „G+ ekonomiks“ iz londonskog Sitija.

Po Karstenu Brzeskom, ekonomisti iz briselske kancelarije holandskog bankarskog giganta „ING grupe“, sumorno osećanje u Nemačkoj signal je da bi ovakva situacija s privrednim rastom mogla da se od jedinstvenog slučaja pretvori u neželjeni trend.

Magazin „Forčun“ piše da su ovakve brojke potvrdile trend koji je uočljiv u poslednjih nekoliko meseci zbog postepene eskalacije ukrajinske krize koja je ostavljala traga i na rusku i na evropske privrede.

Prema ovom magazinu, podaci su posebno zabrinjavajući pošto ne obuhvataju još veće pogoršanje situacije nakon obaranja malezijskog aviona nad Ukrajinom u julu. Nakon te tragedije odnosi SAD i EU s Rusijom su dodatno zaoštreni, a potom je usledio i novi rat sankcijama.

66 odsto ukupne vrednosti proizvedenih dobara i usluga u celoj evrozoni dolazi od privreda Nemačke i Francuske

U plusu
U evrozoni Letonija ima rast BDP-a od jedan, Španija i Portugal od 0,6 odsto i Holandija od 0,5 odsto

Oland u problemu

Najnoviji podaci verovatno ne mogu značajnije da smanje ionako katastrofalan rejting Fransoa Olanda, po anketama najneomiljenijeg predsednika u istoriji francuske države. Mišel Sapen, ministar finansija Francuske, konstatovao je za „Mond“ da je „rast prekinut u Evropi i u Francuskoj“ i prepolovio predviđanje rasta BDP-a za 2014. s jedan na 0,5 odsto. Analitičari mesecima ukazuju na slabost francuske privrede, druge po veličini u EU.

Renciju sugerišu da vrati liru

Britanski „Dejli telegraf“ piše da je italijanski premijer Renci imao 17 godina kada je, 1992. godine, potpisan ugovor o EU iz Mastrihta kojim je otvoren put ka stvaranju evra, tako da nije učestvovao u „prvom grehu“. U tekstu pod naslovom „Renci mora da vrati liru da bi okončao depresiju“, list navodi da je „neosporna činjenica da se 14-godišnja katastrofa Italije poklapa s njenim članstvom u Evropskoj monetarnoj uniji“, koja obuhvata evrozonu i ostatak EU.
„Poslednji oporavak izvetreo je nakon jednog jedinog kvartala. Ekonomija je ponovo u tehničkoj recesiji... Industrijska proizvodnja je pala na nivo iz 80-ih godina 20. veka. Italija nije ovako patila od Velike depresije, kada je između 1929. i 1939. godine zabeležila rast od 16 odsto“, piše Ambroz Evans-Pričard, urednik međunarodnog biznisa tog uglednog britanskog dnevnika.

Preuzeto sa ...

Jedan od glavnih saveznika kancelarke Angele Merkel u nemačkom parlamentu založio se u intervjuu za list "Velt am Zontag" da Evropska unija usvoji zajedničku regulativu za izvoz oružja, navodeći da će u budućnosti postojati povećan broj evropskih kompanija na sektoru bezbednosti.

Folker Kauder, vođa konzervativaca Angele Merkel u donjem domu Bundestaga, ističe da su najnoviji konflikti pokazali kako su "vojne sposobnosti čak i u 21. veku potrebne da bi se očuvali međunarodno pravo i zaštitila ljudska prava".

Kauder naglašava da je zbog toga nužno očuvati ključne oblasti odbrambene industrije u Nemačkoj, kao i da će se na odbrambenom sektoru pojaviti mnoge nove evropske firme, naročito nemačko-francuske, pa bi trebalo harmonizovati izvoz oružja na nivou EU.

Nemačko ministarstvo privrede bi, po Kauderu, trebalo da uzme udela u tome. Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel je nedavno obelodanio restriktivniju politiku izvoza oružja u osetljiva područja.

Kauder ističe da pregovori o zajediničkoj politici izvoza na sektoru oružja ne bi bili laki zbog različitih pogleda na tu sferu u EU, ali da su neophodni.

- Ne mogu da zamislim vojske evropskih zemalja kako u budućnosti oružje kupuju samo od Amerike ili s neke druge strane - napominje Kauder, dodajući da bi udružena odbrambena industrija u EU mogla da bude i od pomoći Francuskoj da razreši neke od svojih ekonomskih problema.

Izvor: Blic

Kad je tesko tu je vojska