Problem ulaska hrvatskih državljana u Švajcarsku nakon prijema Hrvatske u EU i švajcarskog referenduma o ograničenju imigracije dodatno se komplikuje posle odluke Velike Britanija da blokira načelni dogovor Berna sa Briselom o slobodnom kretanju ljudi izmedju Švajcarske i Hrvatske.

Kako prenose hrvatski mediji Švajcarska je postigla rešenje s Evropskom unijom nakon što je prethodno odbila da potpiše sporazum o slobodnom kretanju s Hrvatima, da bi Britanija juče neočekivano zatražila pauzu u pregovorima jer se radi o "važnom i osetljivom pitanju", sve dok se o tome ne izjasni britansko Ministarstvo spoljnih poslova.
 
Britanci kažu da to "nije protiv Švajcarske" već da se jednostavno radi o pitanju "načela i evropske procedure" i da se švajcarska vlada nadala da će pitanje s hrvatskim radnicima rešiti do Uskrsa, što je sada propalo.

Dogovorom bi se hrvatskim radnicima omogućio slobodni dolazak u Švajcarsku putem vladine uredbe, uz postupno uvođenje useljeničkih kvota.

Pre dve sedmice RTS je javio da su Hrvatska i Švajcarska postigle dogovor po kojem hrvatski radnici ne bi bili diskriminisani u Švicarskoj, a istovremeno se omogućilo švajcarskoj vladi da primenjuje rezultate referenduma o uvodjenju useljeničkih kvota.
 
Švajcarska i Unija su dve sedmice nakon ulaska Hrvatske u EU parafirale dodatni protokol Sporazumu o slobodi kretanja osoba (AFMP) kojim se reguliše prelazno razdoblje od deset godina, tokom kojih se broj dozvola za Hrvate sistemski povećava, a nakon isteka tog perioda državljani Hrvatske imali bi punu slobodu
kretanja na području Švajcarske, odnosno kao i ostali gradjani zemalja EU.
 
Međutim, Švajcarci su na referendumu u februaru ove godine izglasali
odredbu o ograničavanju imigracije, nakon čega je službeni Bern saopštio da više nije u mogućnosti da ozvaniči već parafirani protokol.

Evropska komisija je na to reagovala suspenzijom pregovora o učešću Švajcarske u evropskom istraživačkom programu "Horizon 2020" i programu razmene studenata "Erasmus plus", jer se time krši načelo slobode kretanja i diskriminišu državljani jedne zemlje članice Unije.
 
Švajcarskoj se, navodi Hina, žuri da reši problem s hrvatskim radnicima kako bi što pre mogla ponovo da učestvuje u navedenim istraživačkim programima.

Izvor: Blic

Beč -- Inflacija u Austriji je u martu ove godine iznosila 1,6 odsto, saopštio je Statistički zavod Austrije.

U februaru je inflacija iznosila 1,5 odsto, a na njen rast u martu uticala su poskupljenja namirnica i bezalkoholnih pića.

Povećanju inflacije doprinelo je podizanje stope poreza na osiguranje automobila shodno kubikaži vozila.

Rast cena namirnica i troškova života "odgovorni" su za dve petine inflacije, pošto su namirnice i bezalkoholna pića u proseku poskupeli za 2,4 odsto. Istovremeno, veći skok inflacije sprečila su pojeftinjenja odevnih predmeta, kao i goriva.

Mikro-potrošačka korpa, koja obuhvata dnevnu kupovinu, poskupela je za oko 3,9 odsto.

Poskupljenja su, prema evropskom harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, u martu iznosila 1,4 odsto, nakon februarskih 1,5 procenata.

Izvor: B92

Njujork -- Cena nafte danas je premašila 104 dolara za barel, što je posledica neizvesnosti investitora zbog tenzija u Ukrajini.

Posle trodnevnog prazničnog odmora, cena američke nafte predviđene za isporuku tokom maja dostigla je 104,37 dolara.

Tržišta su na ivici zbog mogućnosti evropskih ili američkih sankcija Rusiji, što bi poremetilo ruski izvoz nafte, a napetost je pogoršana nakon uskršnje pucnjave na kontrolnom punktu u Ukrajini koji je pod kontrolom proruskih pobunjenika.

Pritisak ka rastu cene nafte prošle nedelje bio je neutralisan izveštajem američke uprave za energiju, koji je prikazao rast rezervi sirove nafte od 10 miliona barela, što je najveći rast u proteklih 13 godina.

Cena Brent sirove nafte, koja predstavlja medjunarodni standard za naftu, dostigla je nivo od 109,95 dolara.

Izvor: B92

Seul -- Južnokorejske vlasti saopštile da je primećena pojačana aktivnost na severnokorejskom poligonu za nuklearne probe, tik pre posetu Baraka Obame Seulu.

Portparol južnokorejskog Ministarstva odbrane je izjavio da vojska njegove zemlje "trenutno registruje aktivnosti u i oko poligona za nuklearne probe Pungje-ri", što ukazuje na to da Pjongjang možda planira da održi "nenajavljenu nuklearnu probu ili da se samo pretvaraju da sprovode nuklearne testove", preneo je britanski BBC.

Zvanični Pjongjang je dosad obavio tri nuklearne probe, od kojih je poslednja bila u februaru 2013. godine, a izazvala je višemeseče oštre tenzije između severa i juga korejskog poluostrva.

Najviši vojni zvaničnici Južne Koreje su sinoć uspostavili specijalnu komisiju za praćenje situacije, naveo je portparol.

Severnokorejske vlasti su prošlog meseca zapretile da će izvršiti "novu vrstu" nuklearnog testiranja, ne navodeći više detalja. Veruje se ipak da oni još nisu uspeli da razviju nuklearnu bojevu glavu koja bi bila dovoljno mala da može da se transportuje putem projektila.

Izvor: B92

Rim -- Kompanija Fiat Krajsler saopštila je da će praviti tri nova modela marke Džip (Jeep) u Kini za tamošnje tržište, koje je najveće za tu marku izvan SAD.

Ovaj autoproizvođač je objavio da proširuje zajedničko poslovanje s kineskom kompanijom Guangdžou automobil grup (Guangzhou Automobile Group Co).

Očekuje sa da proizvodnja počne 2015. u gradu Guangdžou.

Direktor Fiat Krajslera Serđo Markione rekao je da dogovor predstavlja novu fazu u "ekspanziji globalnog nivoa brenda Džip".

Fiat Krajsler je saopštio da je Džip prodao više od 731.000 vozila u 2013. i da je prošlog meseca postavio rekord s prodatih 85.000 automobila. Kina predstavlja najveće tržište za Džip izvan SAD sa skoro 60.000 prodatih vozila prošle godine.

Izvor: B92

Berlin -- Jedna službenica bavarskog Ministarstva poljoprivrede teško je optužila svog šefa za prisiljavanje na brutalni ''sado-mazo'' seks, saznaje tabloid "Bild"

Taj seks je, kako prenosi magazin "Fokus", podrazumevao upotrebu lisica na rukama, kaiševa i igala.

Svakog petka, posle posla, šef je svoju činovnicu u zgradi ministarstva, kako je optužen, vezivao i prisiljavao na takvu vrstu seksa, a ona to, kako je rekla, trpela iz straha za radno mesto.

Službenica je dugo ćutala, ali kada to više nije mogla da trpi, obratila se policiji, gde je optužila šefa da ju je posle završenog posla vezivao, tukao kaišem i probadao grudi 12 centimetara dugom iglom.

Optuženi šef osporava prisilu i tvrdi da je njegova koleginica dobrovoljno želela ''sado-mazohistički'' seks i da jedan video, navodno, pokazuje kako je u tim mukama i uživala, prenose mediji, navodeći da Državno tužilaštvo, međutim, nije delilo mišljenje šefa i da je protiv njega pokrenuta optužnica.

Izvor: B92

Slovenija je spoljnopolitički nazadovala od ulaska u Evropsku uniju i pretekle su je države na koje je nekad gledala "s visoka", izjavio je bivši slovenački ministar spoljnih poslova Dmitrij Rupel.

Rupel je rekao da je Slovenija bila uzor novim članicama i državama nastalima nakon raspada Jugoslavije, kao i da joj zbog vlastite gluposti Hrvatska ometa izlaz na otvoreno more.
 
"Vodili smo OEBS i EU, a danas se čini da je EU zanimljivija Hrvatska. Moji naslednici nisu se bavili strateškim izazovima pa je takva politika zemlju dovela u slepu ulicu, što se dobro videlo iz stavova vlade prema ukrajinskoj krizi", rekao je Rupel za slovenačku novinsku agenciju STA.
 
On je ocenio da su Sloveniju pretekle sve države u centralnoj Evropi koje su nisu poput nje bavile ideološkim borbama i bile "neprijateljski" nastrojene prema stranim investicijama.
 
"Sada i dalje želimo da solimo pamet nekadašnjim bratskim narodima, ali naši bi partneri trebalo da budu zemlje Sredozemlja i centralne Evrope koje bismo mogli povezivati", rekao je Rupel povodom 10 godina članstva Slovenije u EU.

Izvor: Blic

Berlin -- Tomas de Mezijer najavio da će nemačka odlučivati o nacrtu jednog zakona kojim će Srbija, Bosna i Makedonija biti proglašene sigurnim zemljama.

To će omogućiti brži povratak azilanata iz Nemačke u te zemlje njihovog porekla, rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova.

''Ovim zakonom će Srbija, Makednija i Bosna i Hercegovina biti definisane kao sigurne zemlje'', rekao je de Mezijer Evangelističkoj novinskoj agenciji EPD u Berlinu.

O tome da li će lista takozvanih sigurnih zemalja biti proširena i stavljanjem Albanije i Crne Gore u tu kategoriju, otvoreno je, međutim, pitanje, pošto su se socijaldemokrate, koalicioni partneri de Mezijerovih demohrišćana, pobunili protiv takve ideje.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo te tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i po pravilu, im se odbijatii status azilanta.

Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, de Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.

Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema de Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

De Mezijer je, braneći svoj stav, za EPD izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Albanija i Bosna i da se ''u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima''.

Nemački ministar je najavio da će u buduće azilanti tri meseca, posle dobijanja statusa azilanta, imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Ovaj zakon o proširenju liste takozvanih sigurnih zemalja stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat, a u njemu je planirana i promena regulative o olakšanom pristupu azilanata tržištu rada.

U koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata se kaže da ova nemačka vlada želi sada da to reši na najobjektivniji mogući način-odnosno da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju - u smislu 29 a člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, ''kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao''.

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Izvor: B92

San Francisko -- Sve više mladih koji konkurišu za posao imaju tetovaže ili pirsing po licu, pa se često sreću sa negativnim reakcijama potencionalnih poslodavaca, prenosi BBC.

 
Iako je bodi art postala svakodnevica mnogi poslodavci i dalje imaju negativan stav prema tome. Sajt "CareerBuilder" je u anketi istraživao koji su to lični atributi kod mladih, a koji bi im dali manje šanse za zaposlenje. Najviše ispitanika je reklo da je to pirsing, čak 37 posto, dok su vidljive tetovaže na trećem mestu sa 31 odsto.

Međutim, po istraživanju Pju centra, statistika govori da 38 posto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina ima bar jednu tetovažu, a 23 posto pirsing na licu, a da nije u ušima.

Postoji još jedna predrasuda, a to je da su žene sa tim ukrasima u mnogo većoj meri diskrimisane nego muškarci, rekao je profesor na Univerzitetu u Teksasu Armstrong Mirna koji se bavi istraživanjima o bodi artu. On je objasnio da mnogo veći broj žena svoje tetovaže hirurški otklanja zbog izrazito negativnih komentara koji ih prate. "Zbog predrasuda koje vladaju i dalje je najbolje da kandidati na razgovorima za posao sakriju ukoliko imaju neki ukras na telu, pa čak i da ga ne spominju svojim poslodavcima", zaključuje Mirna.

"Ako žele da privuku i zadrže talentovane ljude, poslodavci će morati da prevaziđu stereotipne stavove o bodi artu" rekao je konsultant za ljudske resusre u San Francisku Beri Bruto i dodao da bi prvenstveno trebalo da se postavi pitanje da li su tetovaža ili mindjuša u nosu važne za obavljanje posla i za ugled kompanije.

Iako su neke kompanije prevazišle ustaljeno mišljenje da su tetovaže odlika ljudi niže klase ili pripadnike bandi, oni i dalje vole da zaposleni sakriju ukrase na svom telu koliko je to moguće, posebno ako u svom poslu direktno komuniciraju sa klijentima.

Međutim, i dalje je puno kompanija koje od svojih zaposlenih traže da skinu pirsing i/ili da prekriju tetovaže dok su na radnom mestu.

Mejsi, veliki trgovac u SAD-u govori zaposlenima da izbegavaju "preterano" ukrašavanje, jer po njegovim rečima to ometa, odnosno vredja kupce, a njegova portparolka je odbila da objasni šta se kvalifikuje kao "preterano".

Generalno, poslodavci mogu da se pridržavaju svog stava o propisima oblačenja, kao i zabrane tetovaža i pirsinga bez kršenja zakona. Oni obično tvrde da bodi art ne odgovara imidžu kompanije, pa, na primer, politika klinike Majo je da vidljivi ukrasi na telu ne deluju profesinalno i smatraju ga neprikladnim.


Izvor: B92

Najuticajnijoj vladajućoj partiji Pozitivna Slovenija preti rascep i pre nego što aktuelna premijerka Alenka Bratušek objavi svoju ostavku, piše danas ljubljansko Delo.

List smatra da su za slovenačku političku krizu, koja traje već više od pet godina, krivi političari koji nisu spremni da upravljaju državom.

Gradonačelnik Ljubljane i nekadašnji lider Pozitivne Slovenije Zoran Janković odlazi u istoriju kao šef stranke koji nikada nije u potpunosti razumeo način na koji funkcioniše državna politika i koji je zbog toga uništio svoju stranku i vladu, navodi list.
 
Pozitivna Slovenija se, dodaje list, podelila u dve male grupe koje će morati da se bore za svoje mesto u gomili starih i novih levih i liberalnih stranaka. U svakom slučaju, gledano iz šire perspektive, sudbina jedne stranke uprkos tome što je najveća u parlamentu nije od presudnog znača, smatra list.

"Ključno pitanje je ko će vladati Slovenijom narednih meseci i da li će politička paraliza neizbežno baciti zemlju nazad medju najteže evropske pacijente", dodaje Delo.

Bratusekova, smatra ovaj ljubljanski dnevnik, ima odgovornost da što pre podnese ostavku, Janković ne okleva sa nerealnim predlozima za novog privremenog premijera, opozicioni lider Janez Janša ne odlaže političke aktivnosti, a male stranke strahuju od loših izbornih rezultata.

Na kongresu stranke u petak Janković je ponovo izabran za predsednika Pozitivne Slovenije, što, prema oceni, analitičara vodi raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Janković je pozvao Bratušek da ne odstupa s mesta predsednice koalicione vlade, okupljene oko Pozitivne Slovenije, što je ona najavljivala ako je kongres ne podrži na mestu predsednice stranke.
 
Janković je rekao da želi da vlada Alenke Bratušek ostane na vlasti do parlamentarnih izbora predviđenih za jesen iduće godine, ali da joj je potrebna rekonstrukcija i sprovođenje ekonomskih i infrastrukturnih projekata koji će zadovoljiti gradjane i glasače.

Izvor: B92