Jasenovac-sistem ustaskih logora smrti pokriva prostor masovnih grobnica oko 240 kvadratnih kilometara. Posle razbijanja jugoslovenske drzave 1991-1992 prostor ustaskog logora Jasenovac je razbijen drzavnim granicama izmedju Republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).

* * *
Broj zrtava Jasenovca nije utvrdjen ni posle 50 godina od oslobodjenja. Upotrebljavaju se razlicite cifre koje variraju od 20.000 (Franjo Tudjman, predsednik Hrvatske), 500.000-600.000 (Drzavna komsija Hrvatske za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca), Izvori Treceg Rajha (250.000-500.000), Srpska Pravoslavna Crkva (ako ne vise, ne manje od 700.000). Svet nije upoznat sa pravom istinom o Jasenovcu. O logoru nema podataka u Arhivu UN za ratne zlocine u Njujorku, dok su u Arhivu Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Zenevi postoje samo fotografije koje prikazuju Jasenovac kao radni logor koji pruza adekvatnu lekarsku zastitu i normalnu ishranu. Treba razoblicavati ideju hrvatskog predsednika Franje Tudjmana koji pokusava da stvori zajednicki memorijal zrtava (Jasenovac) i zlocinaca-ustasa (Blajburg).

* * *
Muzej je osudio ovu nameru kao i brojne jugoslovenske i svetske institucije, organizacije i pojedinci. Tudjman ponavlja jos jednu neistinu o Jasenovcu. On tvrdi da je Jasenovac bio logor jugoslovenske vojske (1945-1948) za zarobljene ustase i domobrane. Hrvatske vojne formacije su oskrnavile i opustosile Spomen-podrucje Jasenovca u dva navrata: septembra 1991 i maja 1995. Rasvetliti vazna pitanja u vezi sa Jasenovcem (zasto logor nije nikad oslobodjen i zasto Josip Broz nije posetio spomen-podrucje Jasenovca). Saradjivati sa Republikom Srpskom u vezi sa dobijanjem gradje Spomen-podrucja koja se nalazi u Kozarskoj Dubici, a Muzej poseduje adekvatan prostor-depo u zgradi kojia se cuva 24 casa. Pokrenute su tri inicijative po pitanju Jasenovca. a) medjunarodna zastita Jasenovca na osnovu sistema zastite kulturno-istrorijskih spomenika UNESKO - svetska bastina ("World Heritage") po presedanu Ausvica , kao i Rezolucije Evropskog Saveta u Strazburu, od 10. februara 1993. o evropskoj i medjunarodnoj zastiti koncentracionih logora kao istorijskih spomenika.

* * *
Predlog su podrzali jugoslovenska drzava, Srpska Pravoslavna Crkva, US Holocaust Memorial Museum i druge institucije. b) Formiranje medjunarodnog komiteta strucnjaka. U cilju ostvarenja medjunarodne zastite oskrnavljenog i razorenog kompleksa logora smrti Jasenovac, utvrdjivanja cinjenicne istine o broju zrtava obrazovati medjunarodnu komisiju (komitet) strucnjaka u koju bi usli predstavnici zrtava iz Beograda, Zagreba i Sarajeva (sekcije bivsih zatocenika Jasenovca i Stare Gradiske, Muzeja zrtava genocida, Jevrejskog istorijskog muzeja), Jad Vasema iz Jerusalima, Muzeja holokausta iz Vasingtona, Vizental centra-Muzeja tolerancije iz Los Andjelesa, Svetskog romskog kongresa, Saveza udruzenja boraca NOR-a, meudjunarodnih borackih organizacija. c) prikazivanje izlozbe "Jasenovac-sistem ustaskih logora smrti" Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i Muzeja zrtava genocida, sa katalogom na srpskom i engleskom jeziku.

* * *
Izlozba je prikazana u Jugoslaviji, van Jugoslavije samo u Becu (Hofburg palata). Sa profesorom istorije sa Kingsborou koledza u Njujorku, dr Bernardom Klajnom dogovorena je postavka izlozbe u Njujorku. Sa g. Bari Litucijem, univerzitetskim profesorom i strucnjakom za medjunarodno pravo, koja je prikazana u novembru 1997. Radi se i na prikazivanju izlozbe u sedistu UN, u Njujorku uz pomoc Misije SRJ pri UN, zatim u Vasingtonu, Los Andjelesu, Cikagu, kao i u Jerusalimu u Muzeju "Jad Vasem". Obavljen je razgovor sa ambasadorom Izraela u Jugoslaviji, g. Davidom Sasonom o sponsorstvu izlozbe. Muzej je ucestvovao na V medjunarodnoj konferenciji o Holokaustu koja se odrzala u Jerusalimu od 25. decembra 1996. do 2. januara 1997. Dr Milan Bulajic je nastupio na konferenciji sa referatom "Jasenovac-sistem ustaskih logora smrti, Sta se dogodilo?", koja je prihvacena od organizatora. Profesor dr Bernard Klajn, koordinator konferenecije se saglasio sa idejom o odrzavanju posebnog medjunarodnog naucnog skupa sa temom - ustaski koncentracioni logor Jasenovac. Ovaj skup bi trebalo odrzati pod pokroviteljstvom Evropskog Saveta ili generalnog sekretara UNESKO, u organizaciji Jad Vasema ili Muzeja holokausta. U Njujorku je odrzana Prva medunarodna konferencija o Jasenovcu od 29. do 31. oktobra 1997.

* * *
Predavanje dr Milana Bulajica: Jasenovac - sistem ustaskih logora smri: STA SE DOGODILO? Jasenovac, najsuroviji sistem logora smrti hrvatskih ustasa, koji je kao takav funkcionisao od 21. avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine, pokrivao je oblast od oko 240 kvadratnih kilometara (otprilike 150 kvadratnih milja). Drugi krug je obuhvatao oblast od Zagreba, glavnog grada Hrvatske - preko jasenovackog sistema do Gospica - Jadovna, i dalje do ostrva Paga na jadranskoj obali. Treci krug zahvatao je citavu teritoriju ustaske Nezavisne Drzave Hrvatske (NDH), ukjlucujuci Bosnu i Hercegovinu (oko 102.000 kvadratnih kilometara, sa - u to vreme 1.900.000 do 2 miliona Srba, odnosno 30% stanovnistva). Donja Gradina je prostranstvo od 116 hektara na kome je otkriveno 128 mamutskih grobnica, cija se duzina krece od 15 do 50 metara, sirina 3,5 do 4,5 metara, dubine 2,5 do 3,5 metara. Prosijecna koncentracija skeleta je 17 do 21 po metru kvadratnom.

* * *
Do sada je istrazena samo jedna trecina te ogromne povrsine. Kada su jedinice hrvatske paravojske napale Gradinu 1991. (septembra) na jednom mjestu je granata otkrila do sada nepoznatu grobnicu. U maju 1995. kada je osvojena Zapadna Slavonija, ponovo je granatirana Gradina. A 4. avgusta 1995. kada je osvajana Krajina (Knin) ponovo je gadjana Gradina. Konacno 18. i 19. septembra 1995, kada je hrvatska vojska napala podrucje Novog Grada do Gradiske, "Gradina je bukvalno razprena hiljadama granata hrvatske vojske. vazduhom su letjele lobanje, balvani, trava, razlijegao se vrisak. To je nevjerovatni svijet 365.000 mrtvih. To je grad mrtvih



. * * *

U pitanju je programirani zlocin genocida, najtezi zlocin protiv covjecnosti i medjunarodnog prava sa predumisljajem. To je sistem logora smrti na okupiranom podrucju nacisticke Njemacke, na kome nije bilo ni jednog Njemca, zlocini nad kojima su se i njemacki zlocinci zgrazavali. U Jasenovcu je izvrsen trostruki zlocin genocida - nad Srbima, Jevrejima i Ciganima (Romima) od strane istih izvrsioca - zlocinaca, hrvatskih ustasa. U tome je medjunarodni znacaj Jasenovca. To je od posebnog znacaja za proucavanje jevrejskog holokausta, antisemitizma. U Jasenovcu su izvrseni najtezi zlocini nad antifasistima, ukljucujuci i hrvatske. Jasenovac nije samo simbol najbrutalnijih zlocina genocida, vec i herojstva - proboja nenaoruzanih, iscrpljenih i izmucenih ljudi. Zato je s pravom dan proboja zatocenika Jasenovca 22. aprila 1945. zakonom proglasen za Dan sjecanja na zrtve genocida. Utvrdjivanjem istine o Jasenovcu, sistemu ustaskih logora smrti najbolje se mogu sagledati korijeni sadasnje tragedije jugoslovenskih naroda, posebno srpskog.

* * *

Predsednik nove drzave Hrvatske, istoricar dr Franjo Tudjman, izjavio je na Haskoj konferenciji o Jugoslaviji 5. novembra 1991. godine, da je prema novim nemackim dokumentima, ne navodeci izvore, "ukupno nastradalo samo 20.000 zrtava, ukljucujuci Srbe, Jevreje, Hrvate, Rome i antifasiste". Tudjman je, kao istoricar, trebalo da bude obavesten da je nemacki zapovednik za jugoistok general pukovnik Aleksandar Ler u aprilu 1943. godine saopstio da je broj Srba ubijenih na teritoriji Nezavisne Drzave Hrvatske 400.000; da je komandant Druge nemacke oklopne divizije general Lotar Randulich izjavio da su ustase poklale sve pravoslavne svestenike, kao i da je nestalo 350.000 Srba; da je nemacki opunomoceni ministar Treceg Rajha u Zagrebu general Edmund Glase fon Horstenau procenio da je broj ubijenih na teritoriji Hrvatske izmedju 200.000 i 700.000, kao i da veruje "da je tacna brojka od 300.000"; da je Herman Nojbaher, izaslanik ministra inostranih poslova Rajha Ribentropa, izjavio da je u logoru Jasenovac "vise od 225.000 Srba usmrceno na najsuroviji nacin". SS general Frike podneo je 16. marta 1944. godine izvestaj da su ustase ubile 6-7.000 Srba. Vrhovni zapovednik okupatorskih snaga u Beogradu pukovnik Masenbah utvrdio je da su do kraja augusta 1942. godine ustase ubile 700.000 ljudi u Hrvatskoj! Pozivajuci se na svoje "spoznaje" i "proucavanja" pitanja Jasenovca, Tudjman navodi "egzaktni" podatak da je u Jasenovac "poimenicno uslo 28.000, ali nisu svi pobijeni, jer znatan broj je izasao".

* * *

Opet, povjesnicar ne navodi izvor tog "egzaktnog podatka". Drugi, pak, neprovjereni podatak navodi da je u Jasenovac uslo 1,128.457 lica (s obzirom da nije navedena okrugla brojka, navodi da je u pitanju takodje "egzaktni" podatak). Zemaljska drzavna komisija komisija za ratne zlocine Hrvatske, osnovana odmah posle Drugog svetskog rata, 19456. godine zakljucila je da: "Pomocu dokaza o zlocinima genocida, iako verovatno nikada nece biti moguce da se ustanovi tacan broj zrtava koje je progutao Jasenovac, ali na osnovu svih istrazivanja koja je sprovela Oblasna komisija, moze se zakljuciti sledece: ako broju zrtava dodamo broj zatvorenika koji su pojedinacno likvidirani, dobicemo cifru od oko 500-600 hiljada." Prema Srpskoj pravvoslavnoj crkvi, ako ne vise sigurno ne manje, od 700.000 zrtava koje leze u Jasenovcu, pa ga stoga naziva "najvecim srpskim gradom pod zemljom". Utvrdjeno je da je samo broj jevrejskih zrtava ustaskog genocida u logoru smrti Jasenovac bio najmanje 20.000.Ovaj broj tacno odgovara "proceni"svihzrtava Srba, Jevreja, Roma i ostalih koju iznosi gospodin Tudjman.

* * *

Predsednik Svetskog romskog kongresa dr Rajko \uric izjavio je 1991. godine da je oko 80.000 Roma ubijeno u ustaskom logoru smrti u Jasenovcu. Popisom "Zrtve rata 1941-1945." sprovedenim 1964, dvadeset godina posle ovih zlocina, evidentirano je imenom i prezimenom 49.874 osoba. Netacnost ovog popisa moze se ilustrovati Zavedenim brojem zrtava u selu Veliko Nabrdje (Slavonija) - 175 (mesni podaci - 340); za selo Usice blizu Jasenovca - 129 (mesni podaci - 192), Zemun - 166 (540) ljudi itd. Za ustaski sistem logora smrti Gospic/Jadovno, ovaj popis pokazao je samo 1.794 zrtava, sto je jednako broju dnevnih ubistava (ukupan broj je 30-80.000), a za logor Sajmiste u glavnom gradu Beogradu - 7.683. Prema zvanicnom izvestaju Drzavne komisije za zlocine koje su izvrsili okupatori i njihovi pomagaci, "u logoru Sajmiste ubijeno je oko 17.000 Srba iz centralne Srbije, vise od 10.000 Srba iz Like, Banije, Korduna i Bosne, a nesumljivo isto toliko ljudi iz Srema, kao i 7.000 Jevreja, sto ukupno iznosi vise od 40.000 zrtava". Logor smrti na ostrvu Pag nije cak ni pomenut. U istoriji covecanstva nema svedocanstva da je pobijeno vise dece na jednom jedinom mestu, nego u ustaskom logoru smrti u Jasenovcu. Prema novim otkricima Muzeja zrtava genocida, tokom perioda od cetiri godine, ustaski zlocinci ubili su, na najsuroviji nacin, 19.554 identifikovanih po imenu i prezimenu, podacima o roditeljima i mestu rodjenja.

* * *

Medjutim, moram da dodam da ovo jos nije konacan broj. Deca su dovodjena u jasenovacki logor smrti iz 1.074 raznih sela i gradova sirom Nezavisne Drzave Hrvatske (koja je u to doba obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu). Vazno je napomenuti da se na ovom spisku smrti nalazi 12.113 srpske dece, 5.312 romske dece, 1.972 jevrejske dece, 127 hrvatske dece, 66 muslimanske i 2 slovenacka deteta. Do sada je utvrdjeno, sa podacima o imenu i prezimenu, mestu i godini rodjenja, da je od aprila 1941. do maja 1945. godine u nacisticko-ustaskoj Hrvatskoj ubijeno i na druge nacine stradalo kao zrtve rata 74.360 dece: 54.723 srpske, 6.171 muslimanske, 5.541 romske, 4.355 hrvatske, 3.414 jevrejske i 59 slovenacke. Mnogi Romi prijavljeni su kao muslimani, dok veliki broj jednostavno nije evidentiran. Prosecan uzrast ovih malih zrtava bio je 7 godina. Tudjman ne samo da je lazno umanjio broj Srba, Jevreja i Roma usmrcenih od strane ustasko-nacistickog rezima, vec je pokusao da falsifikuje istoriju holokausta. On je izjavio da je, sve ukupno, "samo" 900.000 evropskih Jevreja ubijeno tokom holokausta, tvrdeci da je opste prihvacena brojka od 6,000.000 zasnovana na "svedocanstvima sa emotivnom osnovom i preuvelicanim podacima".


* * *

Jasenovac nije nikada bio oslobodjen. Glavni grad Beograd oslobodjen je 20. oktobra 1944. godine, ali je jasenovacki logor smrti nastavio da funkcionise punim kapacitetom sve do 22. aprila 1945. (jos sest dugih meseci). Dok se nemacka nacisticka armija povlacila pred pobednickim jugoslovenskim oslobodilackim i saveznickim snagama, hrvatski nacisti (ustase) unistavali su sve uzasne tragove svojih genocidnih zlocina protiv Srba, Jevreja i Roma, strasnih ratnih zlocina protiv antifasista, ukljucujuci i zive svedoke. Preostali zarobljenici, iako nenaoruzani, zapoceli su herojsku pobunu 22. aprila 1945. godine. U njoj je ucestvovalo vise od 1.000 ocajnih zatocenika, ali je prezivelo manje od 100 (stotinu). Poznata su imena samo 87 od njih. Posle raspada bivse Jugoslavije, memorijalni kompleks u Jasenovcu podeljen je izmedju dva suvereniteta - Republike Hrvatske (Jasenovac je na teritoriji Srpske Krajine) i Republike Bosne i Hercegovine. najvece gubiliste - Gradina - preslo je pod kontrolu Republike Srpske. "Krajem septembra 1991, paravojne formacije Republike Hrvatske silom su prodrle na teritoriju jasenovackog spomenika i ostale tamo do 8. oktobra 1991, kada je ova oblast ponovo oslobodjena. Pre povlacenja, minirili su i razrusili most na reci Savi koji je povezivao dva dela memorijalnog kompleksa. Teritorija oko spomenika je takodje opustosena, dok su vazna svedocanstva o genocidu od pre 50 godina unistena. Komisija koju su tada osnovale odgovarajuce vlasti utvrdila je da je Donja Gradina pogodjena velikim brojem minobacackih granata koje su napravile 34 ogromna kratera. Kosti koje su na taj nacin otkopane dovele su do otkrica jos jedne, do tada nepoznate grobnice jasenovackih zrtava.

* * *

Razaranje je bilo najgore na levoj obali Save, sa hrvatske strane. Zgrada u kojoj se nalazila biblioteka, skladiste sa muzejskim materijalom i izlozbene prostorije bili su razruseni. Kjnige, dokumenti i ostali izlozeni predmeti su unisteni ili osteceni, a znacajan deo je i odnesen. Vecina od nekih osam hiljada najvrednijih muzejskih eksponata unistena je, ostecena ili odneta." Strana stampa je pise da su eksponate, dokumenta i sprave upotrebljivane za pogubljenja odneli iz memorijalnog kompleksa Jasenovac "Srbi jos 1992. godine. Nije lako reci ko je ovo ucinio, ko je unistio spomen mjesto i zbog cega. Ovde su bile dve vojske, najprije srpska, a zatim hrvatska. Ljudi u selu pricaju da su to ucinili Srbi. U to bi bilo lako povjerovati. Jasenovac je danas zalosno selo. Bio je izlozen napadima i prilicno je razrusen. Tokom pet godina okupacije Srbi su imali dovoljno vremena za pljacku i razaranje. Onaj ko vidi srusenu baroknu crkvu u centru sela, shvata da su Srbi bili ti koji su opustosili i Muzej. Konacno, koncentracioni logor Jasenovac je bio mjesto gdje su Hrvati - ustase klali ljude samo zato sto su Srbi.

* * *

Ono sto su Srbi ostavili dovrsili su medjutim, sami Hrvati. Za njih koncentracioni logor Jasenovac predstavlja mjesto koje bi najradije zaboravili... Nikome nije u interesu da se ovaj Muzej sacuva, i zato je to jedino spomen-mjesto ove vrste u Evropi koje je razoreno". Prilikom svecanosti u spomen 50-godisnjice pobede nad fasizmom, 1995. godine medjunarodna zajednica nije nista ucinila da obnovi uspomenu na posvedoceno mucenistvo i zrtve jasenovackog logora smrti. U operaciji zvanoj OLUJA, 1. maja 1995, hrvatske trupe su ponovo oskrnavile memorijalni kompleks Jasenovac. Jos jednom je pocinjen zlocin genocida protiv Srba u Zapadnoj Slavoniji (oblast Jasenovac). Jugoslovenska vlada je poslala zvanicni memorandum Ujedinjenim nacijama, ali ponovo nije preduzeta nikakva akcija - cak ni javna, usmena osuda. Istina o zrtvama genocida pocinjenog protiv Srba, Jevreja i Roma bila je skrivana posle rata. U Arhivi Komisije za ratne zlocine UN u Njujorku, ustaski logor smrti Jasenovac nije cak ni evidentiran.

* * *

Autor poseduje pisani dokument potpisan od strane Marile B. Gulpit, upravnika Arhivskog odeljenja Arhive Ujedinjenih nacija za ratne zlocine, od 17. septembar 1991. U arhivi Medjunarodnog komitwta crvenog krsta u Zenevi, u kojoj je autor vrsio istrazivanja, moze se samo naici na opis logora smrti Jasenovac kao radni izbeglicki logor, kao neka vrsta Potemkinovog sela, sa medicinskom labaratorijom, lekarima, zenama koje siju, pa cak i kuvarima u belim mantilima! Za ustaski logor smrti Jasenovac znalo se vec 1942. godine. Antifasisticko vijece narodnog oslobodjenja Jugoslavije izdalo je 1942. godine brosuru "Jasenovacki logor - Iskazi zatocenika koji su pobijegli iz logora". Medju prvim svjedocenjima nalazi se: "Medjunarodna komisija u Jasenovackom logoru", u kojoj se pominje ucesce "jednog popa iz Francuske". Njegova svetost Papa Pije XII, bio je u potpunosti obavesten o jasenovackom logoru smrti. Njegov predstavnik dr \uzepe Masuci, zajedno sa sekretarom, zagrebackog nadbiskupa dr Alojzija Stepinca, dr Stjepanom Lackovicem, i najvecim ustaskim genocidnim zlocincem Eugenom-Didom Kvaternikom, ucestvovao je u nacistickoj "Medjunarodnoj komisiji" koja je posetila ustaski logor u Jasenovcu 6. februara 1942. godine.

* * *

Rimokatolicki svestenik Miroslav Filipovic - Majstorovic bio je zapovednik jasenovackog logora, i nemilosrdni ustaski pocinilac zlocina. Tokom Drugog svetskog rata, mesni paroh u Jasenovcu, koga citira dr Tudjman, bio je casni Juraj Parsic, koji je imao cin ustaskog kapetana. Papa Jovan pavle II zajedno sa svojim kardinalima i biskupima, posetio je nacisticki logor smrti u Ausvicu 7. juna 1979. Medjutim, kada je isti Papa bio u poseti secesionistickoj i katolickoj Republici Hrvatskoj, 10. septembra 1994. godine - posle razbijanja jugoslovenske drzave (priznato prvo i jedino od strane Vatikana i Nemacke) - srpski predstavnici su ga pozvali da poseti jasenovacki logor i "osudi ubistva u Jasenovcu i drugim gubilistima u Drugom svetskom ratu". Poziv nije bio prihvacen. I ne samo to, Njegova svetost, u pratnji kardinala Sodana, drzavnog sekretara Vatikana, kardinala Kuharica iz Zagreba, kao i drugih kardinala i biskupa, klekla je ispred groba nadbiskupa (kardinala) Stepinca, koji je bio osudjen kao ratni zlocinac. Bivsi opunomoceni ministar nacisticko-ustaske Hrvatske u nacistickoj Nemackoj (Berlinu), dr Ivo Omrcanin, javno je izjavio u Zagrebu 1990, da su ustaski logori smrti u Jasenovcu bili logori za internirana lica "... jer su se tamo nalazile jevrejske porodice cije su vodje bile uhapsene zato sto su njihove vile na severnoj strani Ilice sluzile kao sastajaliste za komuniste... oni su kovali zavere protiv nas." Odgovarajuci na pitanje o genocidnom teroru ustaske Nezavisne Drzave Hrvatske, dr Ivo Omrcanin javno je objavio "da je sve to bila boljsevicka propaganda", "uz pomoc B’ne B’rit (jevrejske masonske loze)", "koja je nama pripisala zlocin u Glini", dok su u stvari, prema dr. Omrcaninu, "ovaj uzasan zlocin pocinili Jevreji". "One bajke o masakru izmislili su Jevreji, a u tim danima sve ono sto oni kazu (sic) odmah je emitovao BBC".

* * *

Ovaj nacisticki ustasa dosao je u novu drzavu Hrvatsku da bi tvrdio kako su svi dokazi o ustaskim zlocinima genocida, kao i o ustaskom logoru smrti u Jasenovcu, "falsifikat", da "nista nije autenticno". "To je sve izmisljeno da bi nas oklevetali, ali nista nije izvorno... Te filmove su snimali oni cijim su interesima oni sluzili. A zapamtite da su Jevreji (kada su pobegli sa blagom iz Madjarske) osnovali Holivud". "JEVREJI SU NAPRAVILI HOLIVUD OD JASENOVCA", cije su opaske objavljene i emitovane u Hrvatskoj. Obavestio sam Vizental centare u Jerusalimu i Njujorku, kao i Muzej holokausta-a u Vasingtonu, da dr. Ivo Omrcanin i dalje zivi upravo u Vasingtonu, te da je godinama bio profesor filozofije prava (!!!) u Koledzu velike Gospojine u Vusteru, drzava Masacusets. Bivsi zapovednik jasenovackog logora smrti, ozloglaseni Dinko Sakic, ustaski kapetan, adjutant i zet Maksa Luburica, rekao je na jednom velikom politickom zboru odrzanom 1990. godine: "Ponosan sam sto sam bio ustasa. Ne stidim se svog imena, vec se njime ponosim. Sve sto smo radili u ratu bilo je u skladu sa interesima Hrvatske i mojim hriscanskim uvjerenjima. Obavljali smo svoju hriscansku duznost i branili se od invazije sa (one) druge strane Drine": Jedino zbog cega on zali, rekao je, bilo je to sto nije ubio vise Srba, kako bi olaksao situaciju svom idolu dr Franji Tudjmanu. Vodja nove Hrvatske dr Franjo Tudjman u svom obracanju hrvatskoj naciji, pocetkom ove godine (1996), izneo je u hrvatskom parlamentu (Saboru) predlog da "Memorijalni kompleks mucenika fasistickog terora, Jasenovac, treba da postane Memorijalni kompleks svih hrvatskih mucenika u ratu - a narocito mucenika rata u domovini." Ovo je bila ista ona "domovina" koja je bila u savezu sa Nemackom i fasistickom Italijom tokom Drugog svetskog rata.

* * *

Dr Tudjman je prvi put izneo ovaj predlog u svojoj knjizi "Bespuca povjesne zbiljnosti" (1990), hrvatskoj verziji knjige "Majn Kampf", osudjenoj od strane izraelskih i jevrejskih organizacija kao krajnje izrazavanje savremenog antisemitizma. Glavna teza u Tudjmanovoj knjizi "Bespuca povjesne zbiljnosti" bila je "Mit o Jasenovcu". Ova tvrdnja emitovana na hrvatskoj televiziji 8. juna 1992. odrazavala je primenu filozofije zlosilja. Gospodin Slavko Goldstajn, jevrejski izdavac iz Zagreba, koji je izgubio 10 clanova porodice u Jasenovcu, napisao je otvoreno pismo Tudjmanu u februaru 1996: "Zahtevam da ostavite nase mrtve na miru. Nemojte ih vredjati nasilnim osecanjem zajednistva, koje niko od njih, niti nas, njihovih potomaka, ne bi nikada mogao da prihvati".


* * *

Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve, zakljucio je 12. juna 1995. da "Srpska pravoslavna crkva zdusno podrzava sve napore da se zaustavi istinski morbidni plan stvaranja zajednickog memorijala za zrtve mucenistva u Jasenovcu i njihove krvnike koji sada leze u Blajburgu". Romski kulturni klub je izdao saopstenje u kojem energicno protestvuje "... protiv ovog neonacisticko-ustaskog predloga Tudjmana, da se uspostavi zajednicki spomenik za jasenovacke zrtve i njihove fasisticke ubice, pokopane u Blajburgu". Veci broj organizacija veterana oslobodilackog rata protiv nacisticko-fasisticke sile podigao je glas protestvujuci protiv ovog pokusaja da se vaskrsnu te snage, pomocu revidiranja istorije, na cijem celu je vodja HDZ-a Franjo Tudjman. Komitet za secanje na Jasenovac, koji se sastao u Cikagu 27. marta 1996, pozvao je sve demokratske, antifasisticke snage u Sjedinjenim Americkim Drzavama i sirom citavog sveta, a narocito Srbe, Jevreje, Rome i druge antifasiste da zaustave i osude Tudjmanov cudovisan plan. U jednom clanku koji je objavio "Vasington Post", 10. marta 1996, a ciji je autor Dzon Pomfret, naglasava se da: "... ekshumacija ostataka hrvatskih fasistickih vojnika sa drugih mesta i njihovo ponovno sahranjivanje u Jasenovcu nacinile bi od ovoga jedino mesto u Evropi na kome su zrtve koncentracionog logora Drugog svetskog rata pokopane sa vojnicima armije koja ih je sakupljala i ubijala."

* * *

Clan americkog Kongresa Sidni Jejts, republikanac iz drzave Ilinois, pokrenuo je pitanje Tudjmanove revizije istorije u predstavnickom domu Kongresa. Drzavni sekretar Voren Kristofer odgovorio je da je obavesten o tome i da ce uloziti protest predsedniku Hrvatske, dr Franji Tudjmanu. Obavesten sam od strane dr Majkla Berenbauma da je Memorijalni muzej holokausta SAD-a poslao protestno pismo predseniku Tudjmanu. Mnogo efikasniji bio je clanak direktora Memorijalnog muzeja holokausta SAD-a, casnog Voltera Rajha - "Plan koji je pokvaren do kosti". "Predsednik Tudjman zeli da ceo svet, kao i njegov sopstveni narod, veruje da su sve te kosti moralno jednake. On zeli da na te zlocice prenese nevinost njihovih zrtava. On zeli da osigura da ustaski rezim, ciji je cilj bio nezavisnost od Srba, vise ne ne bude izvor nacionalnih neprilika. Njegov plan da razmesti kosti istorije u skladu je sa naporima koji se danas ulazu u Hrvatskoj u cilju rehabilitacije ugleda krvolocnog vodje ustaskog rezima Ante Pavelica. "Problem ovde nije samo u tome sto bi plan predsednika Tudjmana, ako se sprovede, obescastio sveto tlo. Cak i gore, to bi zbunilo buduce Hrvate u pogledu toga sta se zaista odigralo na tom tlu.

* * *

Oni bi mogli jednostavno da pretpostave da su mnogi ljudi umrli na Balkanu u neko doba u proslosti, da nije bilo usredsredjenog masovnog ubijanja na etnickoj ili rasnoj osnovi od strane ustaskog rezima tokom Drugog svetskog rata, i da nije bilo holokausta. Ovaj falsifikovani prizor u pogledu holokausta u Hrvatskoj bi postao savrsen model za druge zemlje po citavoj Evropi koje su zeljne da preprave prizore svojih sopstvenih istorija u pogledu holokausta. "Hrvati su ovde mnogo toga stavili na kocku. Tlo njihove oblasti natopljeno je ne samo krvlju Jevreja, Srba i Hrvata, sada decenijama starom, vec takodje i mnogo svezijom krvlju jedne nove generacije nevinih koji su poubijani u krvoprolicu tokom nekoliko poslednjih godina - krvlju muslimana, Hrvata i Srba. Ukoliko se potpuna stvarnost ranije svireposti proizasle iz istorijskih, religioznih i teritorijalnih neprijateljstava posteno ne prizna, i ukoliko se ranama ne dozvoli da zacele, nikada nece doci do trajnog mira. Istina je, isceljenje ostavlja oziljke.

* * *

Ali, u slucaju istorije, oziljci ne samo da nas podsecaju na proslost, vec nas takodje upozoravaju i na buducnost". "Deutsche Welle" u peru Harry Schleicher-a u clanku "Jasenovac po volji hrvatskog predsednika" pise: "Stavljanjem u isti rang svih svojih zrtava Drugog svetskog rata, onih koji su se navodno, takodje borili za nezavisnost Hrvatske, znaci i odricanje od ustaskih zlocina, koji su bili tako brutalni da su ih kritikovali i njemacki nacisticki pokrovitelji". AFP postupak Tudjmana kvalifikuje kao "profasisticku nostalgiju", podsecajuci da "vlasti podsticu latentnu nostalgiju prema "Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj" zbog Tudjmanove ideje o pomirenju izmedju sinova partizana i Pavelicevih ustasa (kuna, promjena naziva "Trg zrtyava fasizma" u Trg hrvatskih heroja"). Tudjmanova greska, koji se sam borio protiv fasizma za vreme Drugog svetskog rata, je u tome sto smatra da pomirenje lezi u zaboravljanju zlocina, a ne u njihovoj osudi". AP, jos odredjenije, kaze da ova Tudjmanova ideja "predstavlja takoreci ‘anuliranje’ uzasa holokausta." Asosijeted Press napominje jos odredjenije da Tudjmanova ideja "prakticno predstavlja ponistavanje uzasa holokausta." Jelena Lovric u rijeckom "Novom listu" pise: "Rijec je o potezu koji se uklapa u stvaranje odredjene atmosfere, kao da Hrvatska zeli endehazijski come back. Svjet koji je svecano proslavio pola stoljeca pobjede nad fasizmom to jednostavno ne razumije".

* * *

U obrazlozenju svog morbidnog predloga da "...ostvarimo zamisao da Jasenovc pretvorimo u spomen podrucje svih ratnih zrtava rata", Tudjman navodi da "na mjestu sadasnjeg Jasenovaca nisu samo zrtve Jasenovca". Posle logora Jasenovac za vrijeme NDH od 1945. do 1948 godine tamo je bio logor komunisticke vlasti." Na osnovu takve tvrdnje Tudjman smatra da treba utvrditi "...koliko je ljudi za vreme NDH pobijeno, a koliko posle rata na tom mjestu." Tudjman je ovo saopstio, ne slucajno, na Dan sjecanja na zrtve genocida, dan proboja zatocenika Jasenovca 22. aprila 1996. Kada je prvi put istupio sa ovim predlogom u "Bespucima povjesne zbiljnosti" 1989, Tudjman je rekao: "Meni je osobno ta povjesna cinjenica znana, kako iz razgovora s visokim vojnim i politickim duznosnicima, tako i posredstvom drugih svjedoka i ljudi koji su tu jasenovacko-gradisku istinu spoznali i na povjesno-dogodovni nacin. T je dio Tudjmanove teze o "jasenovackom mitu". S obzirom na tako autoritativnu izjavu od strane jednog bivseg "visokog vojnog zvanicnika", licno sam pristupio istrazivanju istine. Razgovarao sam sa mijestanima Jasenovca i bivsim zatocenicima logora. Ne samo da su odlucno negirali ovakvu tvrdnju, vec su zahtevali da njeni nosioci odgovaraju pred sudom. Razgovarao sam sa vojnicima i oficirima 21.

* * *

Narodnooslobodilacke udarne divizije, naime sa onima iz 4. Srpske brigade, pesadijske cete 1. bataljona, koji su prvi usli u napusteni jasenovackim logor 2. maja 1945. u 18 casova. General Stevan Adamovic - zapovednik 4. Brigade - koji je posle oslobodjenja devet godina bio na duznosti u Hrvatskoj, tvrdi da je to laz, da su jedinice 1. bataljona 4. brigade sacekale dolazak Drzavne komisije za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca. Direktori Memorijalnog podrucja Jasenovac Radovan Trivuncic i Ana Pozar su takodje kategoricki negirali navode povjesnicara - sada predsednika druge hrvatske nezavisne drzave Tudjmana. Utvrdio sam, doduse da je bilo "pomesanih kostiju" hrvatskih domobrana koji su odbili poslusnost nacisticko-ustaskoj vlasti da vrse zlocin genocida jugoslovenski orjentisani Hrvati. Poznata je cinjenica da je krajem maja 1942. godine u logor smrti Jasenovac dotjerana grupa od 150. Hrvatske antifasiste su ustase uzasno mucili i ubijali u Jasenovcu. U cilju utvrdjivanja istine, uputio sam javno poziv dr Tudjmanu da "pred sud javnosti" iznese dokaze o jasenovackom logoru u periodu 1945-1948. Na tri poziva pred sud javnosti Tudjman nije odgovorio. Odgovorio je na mjesto njega katolicki "Glasa Koncila", u podrsku Tudjmanovim istrazivanjima, ukazujuci da "...u Jasenovcu ima mnogo kostiju domobrana i ustaskih vojnika, koji su se predali kod Blajburga, pa su vodjeni u kolonama sirom drzave, te su neke od tih kolona likvidirane i pokopane u Jasenovcu". Sest godina poslije, u svojstvu sefa drzave istoricar Tudjman ponavlja svoje nedokazane stavove. Konacno se u ime zrtava genocida, mora postaviti i pitanje odgovornosti, danas je to medjunarodni pitanje


* * *.

U protestnom pismu Srpske pravoslavne zajednice i parohije u Zagrebu protiv Tudjmanovog predloga "memorijalnog centra pomirenja", od 4. marta 1996, protonamjesnik Milenko Popovic tvrdi: "NI JEDAN JEDINI borac Drugog svetskog rata nije pokopan u Jasenovcu, vec samo civilne zrtve planiranog i unapred smisljenog ustaskog terora." U jasenovackom logoru, osim brojnih civila, masovno su ubijali i partizanske porodice iz Moslavine, Kozare (o cemu pise dr Nikola Nikolic) i drugih krajeva. Hapsili su i ubijali clanove NOO-a i drugih organa vlasti. Posebno okrutno su se odnosili prema uhapsenim pripadnicima partizanskih jedinica. Tokom ofanzive na Kozari, ustase su u obrucu uspele da uhapse mnogo ranjenih boraca i ostalih partizana i odvedu ih u jasenovacki logor. Postoje mnoge fotografije okovanih partizana okruzenih ustasama sa uperenim puskama u njih. Ovi fotosi su bili deo stalne izlozbe u Memorijalnom centru Jasenovac, uz tekst o postupcima prema njima. Partizanski borci su bili sudjeni na najstroze vremenske kazne - 3 godine boravka u logoru. Mnogi muskarci i zene - partizani zarobljeni su i dovedeni u jasenovacki logor, ne samo sa Kozare, nego i u 5. neprijateljskoj ofanzivi Nemci su predavali zarobljene partizane ustasama, da bi ih ovi prebacivali u jasenovacki logor. Tamnicari su narocito uzivali u mucenju ovih zatvorenika. Jedno od ponizenja rezervisanih za zene bilo je potpuno sisanje do glave. Heroj jasenovacke pobune - Mile Ristic (sa kozaracke planine), bio je takodje zarobljeni partizan, kao i mnogi dugi koji nisu preziveli jasenovacku golgotu.

* * *


S obzirom na Rezoluciju Evropskog parlamenta o cuvanju evropskihh i svih medjunarodnih koncentracionih logora kao istorijskih spomenika, od 10. februara 1993, Muzej zrtava genocida zahteva ocuvanje jasenovackog sistema ustaskih logora smrti, imajuci narocito u vidu to da je Jasenovac od istorijskog znacaja za razumevanje sadasnje tragedije u Jugoslaviji, svih njenih naroda, kao i ponovljene zlocine genocida. Zeleo bi da naglasim medjunarodni znacaj zlocina genocida u Jasenovcu, ne samo radi razumevanja znacenja ovog zlocina u odnosu prema medjunarodnom pravu i humanosti, vec narocito i radi objasnjenja sustine holokausta, u interesu ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti. Radi ostvarenje ovih viljeva Muzej zrtava genocida predlaze i trazi vasu podrsku za sledece: I - kao prvo, da se osnuje Komisija za otkrivanje cinjenica u okviru Ujedinjenih nacuja, na osnovu Rezolucije Generalne skupstine Ujedinjenih nacija iz decembra 1991.

* * *

kako bi se utvrdila istina o jednom od najsurovijih i najmasovnijih logora smrti u Evropi. Ili da Evropski parlament oformi jednu medjunarodnu komisiju eksperata, na osnovu svoje Rezolucije od 10. februara 1993. godine. II - da ova Komisija ustanovi broj zrtava ustaskog zlocina genocida, po imenu i prezimenu, kako bi se okoncalo uzasno cenkanje oko broja zrtava jasenovackog logora smrti, od 20.000 do 700.000, sto je samo posebi vec zlocin. Saveznicka komisija za ratne zlocine, koja je radila posle Drugog svetskog rata, potvrdila je broj od 1.706.000 zrtava rata u Jugoslaviji. Nakon neuspesnih pregovora sa Nemackom u pogledu ratne odstete, zbog nedostatka dokumenata, jugoslovenska Vlada formirala je Drzavnu komisiju za popis zrtava u periodu od 1941-1945. Dvadeset godina kasnije, popis je evidentirao 597.000 zrtava rata na citavoj teritoriji bivse Jugoslavije. Ova informacija stavljena je pod embargo, sve dok Muzej zrtava genocida konacno nije uspeo da skine embargo. Medjutim, analize Muzeja zrtava genocida su da ovaj popis nije tacan (broj zrtava samo u opstini Livno pokazao je razliku od 760; neki ozloglaseni ustaski genpcidni zlocinci evidentirani su kao "zrtve"; pocinioci zlocina zabelezeni su kao "zrtve fasistickog terora", ne praveci razliku izmedju nacistickih nemackih, fasistickih italijanskih, bugarskih, madjarskih, albanskih a narocito nacistickih ustaskih zlocinaca). Revizija popisa sprovedenog 1964, odnosno utvrdjivanje pravog broja zrtava, po imenu i prezimenu je "generacijski projekat".

* * *

Ako moja generacija ne uspe to da uradi, naredna nece biti u stanju. Stoga nam je za ovo potrebna pomoc i ekspertiza, kao i objektivna medjunarodna komisija. To je moja misija danas, ovde u Karnegi zaduzbini za medjunarodni mir. Danas niko ne zna pravi broj zrtava tokom konflikta u periodi 1991-1996, pa cak ni u hiljadama. Odvojeni popis, koji je za Hrvatsku najavio predsednik Tudjman, a o kome se razmislja i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, trebalo bi da bude zabranjen. Popis zrtava mora se obaviti za teritoriju bivse Jugoslavije, pod strogom kontrolom i pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. III - treba preduzeti mere da se rekonstruise ustaski logor smrti u Jasenovcu, na osnovu postojecih temelja i fotografija iz 1945. godine. IV - sistem ustaskih logora smrti trebalo bi staviti pod medjunarodnu zastitu, trebalo bi ga staviti na UNESCO listu "Svetske bastine" ("World Heritage"), na osnovu presedana nacistickog logora smrti Ausvic (br. 80). Vlada Savezne Republike Jugoslavije je, na predlog Muzeja zrtava genocida, uputila pismo Generalnom direktoru UNESCO (17. aprila 1995), izrazavajuci svoju zelju da se Memorijalni kompleks u Jasenovcu stavi pod medjunarodnu zastitu i ukljuci u listu "Svetske bastine", imajuci u vidu presedana Ausvica. Naglasio sam vec da Ausvic nije simbol svih koncentracionih logra, jer jasenovackim logorom smrti nisu upravljali Nemci, vec ustaski nacisti, na jugoslovenskoj teritoriji pod nemackom okupacijo.

* * *

Imajuci u vidu to da bi svrstavanje Memorijalnog centra u Jasenovcu pod medjunarodnu zastitu (Svetsku bastinu) moglo da izazove delikatne probleme (probleme u pogledu suvereniteta teritorije; na primer, koja vlada ima pravo da ovo predlozi), zatrazio sam da generalni direktor UNESCO, na osnovu svog licnog autoriteta, sazove konferenciju u vidu okruglog stola, uz ucesce svih zainteresovanih strana - Srba, Jevreja, Roma (Cigana), Hrvata i Muslimana. Uz taj okrugli sto, takodje sam ponudio i profesionalnu izlozbu "Jasenovac - sistem ustaskih logora smrti", sa katalogom na engleskom jeziku, dokumentarni video film, kao i moju brosuru "Jasenovacki mit".

Direktor UNESCO Centra Svetske bastine, g. Bernd fon Droste, odgovorio je na pismo saveznog ministra za inostrane poslove 23. januara 1996, posle devet meseci: "Iako cenim zabrinutost izrazenu u pismu gospodina Jovanovica, i sa duznim postovanjem za pomenuto mesto, mogu samo da ponovim da je pravo predlaganja bilo kog grada za upisivanje na listu "Svetske bastine", iskljuciva privilegija one drzave na cijoj se teritoriji nalazi objekat o kojem se radi." To znaci - Hrvatska.

Ali, ako bi to bila istina u ovom slucaju, onda bi to znacilo da bi Nemacka imala "iskljucivu privilegiju" za nacisticke logore smrti koji se nalaze na teritoriji Nemacke... Tokom ove posete, obecana mi je cvrsta podrska od strane Memorijalnog muzeja holokausta SAD-a radi dobijanja medjunarodne zastite za Memorijalni kompleks ustaskih logora smrti u Jasenovcu.

Muzej zrtava genocida poziva na dijalog istine: konferencije u vidu okruglog stola i simpozijuma u Evropskom parlamentu, UNESCO, na americkim univerzitetima, u institucijama holokausta, da u njima ucestvuju svi ljudi dobre volje. V - I najzad, moj licni poziv da se okonca uplitanje politike u pitanje Jasenovca. Dozvolite mi da pojasnim ovo.

Tokom moje poslednje posete u junu 1994, direktor dr Vajberg ne samo da je obecao pokroviteljstvo Muzeja holokausta SAD-a za izlozbu o Jasenovcu, vec me je podsticao da organizujem konferenciju sa okruglim stolom. Poslao je direktora Novakovskog u Jugoslaviju da razmotri izlozbu. Predsednik Karnegi zaduzbine za medjunarodni mir, Morton Abramovic, pozvao me je da ovoj ustanovi za medjunarodni mirgovorim o Jasenovcu - sta se dogodilo.. Zatim je "Vasington Tajms" (g. Borovic) objavio intervju sa mnom, zajedno sa mapom sistema ustaskih logora smrti u Jasenovcu (5. jul 1994). Ali, tada je dosao udarac - primio sam pismo g. Vajnberga od 10. novembra 1994. u kome kaze "da je Muzej odlucio da nije u stanju da sponzorise izlozbu."

Kasnije mi je jedan prijatelj napisao da on razume moja osecanja u pogledu pisma g. Vajnberga, a da bi trebalo da i ja razumem njihovu "situaciju i pritisak pod kojim smo mi..." Posetio sam Jad Vasem 12. juna 1995. i docekan sa srdacnoscu, ali bez rezultata u pogledu pokroviteljstva za jasenovacku izlozbu. Bilo mi je, medjutim, drago da vidim da je ime Jasenovac ispisano na najsvetijem mestu u Jad Vasemu.

Ime Jasenovac je takodje sada ispisano i u Holu secanja Memorijalnog muzeja holokausta Sjedinjenih Americkih Drzava. Pa ipak, ostaje cinicna cinjenica da smo uspeli da prikazemo izlozbu o Jasenovcu u Becu, u palati Hofburg, ali jos ne u Jerusalimu ili Vasingtonu. Otvoreno mi je receno da svaka izlozba ukjlucuje i politiku, pa cak i izlozba o sistemu ustaskih logora smrti - Jasenovac, gde je zajedno sa stotinama hiljada Srba i Roma, zaklano najmanje 20.000 Jevreja. Mozda bi trebalo da iznajmimo satru negde izmedju Muzeja holokausta SAD-a i vasingtonskog spomenika kako bismo prikazali izlozbu o Jasenovcu?