Operišu sa osam godina, a pišu doktorat sa 13
Genijalna deca obaraju rekorde
Autor: T. Vasiljević | 04.01.2008 - 06:51




Marč Tjan Boedihardžo nema ni deset godina, a već studira matematiku na Baptističkom univerzitetu u Hongkongu. Akrit Džasval sa 14 već već leči ljude i iza sebe ima uspešnu operaciju koju je izveo kada mu je bilo svega sedam godina. Oni su malobrojna deca genijalci, klinci koji pre 11 godine, pa i znatno ranije pokazuju neobičnu nadarenost za jednu ili više oblasti, dostižući i čak premašujući u tome odrasle.

Ima ih širom sveta, poreklom su iz raznih socijalnih kategorija, mada češće iz porodica intelektualaca, a obično završavaju kao predavači na univerzitetima ili kao vrhunski umetnici, ali im nije zagarantovan visok status u društvu, a još manje dobra zarada.
Marč Tjan je dečak kinesko-indonežanskog porekla, koji odmalena barata brojevima, pa mu nije bio nikakav problem da položi matematičke i statističke testove nad kojima se satima preznojavaju mnogo stariji studenti. Međutim, više univerziteta u njegovom rodnom Hongkongu nije moglo da ga primi, jer nisu imali odgovarajući program za malog Ajnštajna. Na kraju je Baptistički univerzitet specijalno za njega napravio petogodišnji program studiranja.

Da Marč ima dobar genetski potencijal za genijalnost govori i podatak da se njegov brat Horacio sa 13 godina upisao na Univerzitet Oksford, instituciju koja obično prima mlade od 16 do 18 godina.
Slična Marčovoj jeste sudbina malog korejskog fizičara Song Ju Geuna, koji je 2005. sa osam godina postao najmlađi student na Univerzitetu Inha. U martu prošle godine dobio je sertifikat za komjutersku obradu podataka koji obično stiču profesionalni inženjeri stari između 20 i 30 godina. Ju Geun je pre više godina napustio školu za nadarenu decu, jer mu, kako je objasnio, nije pružala dovoljno akademskog izazova.

Akrit Džasval se u Indiji već proslavio kao lekar, iako nije završio medicinsku školu. Njegova majka Rakša Kumari priča da je dete odmalena pokazivalo genijalnost. Rano je prohodao, a progovorio je sa 10 meseci. Čitao je u petoj godini, a kad mu je bilo sedam, uspešno je izveo operaciju na osmogodišnjoj devojčici, kojoj su prsti ostali slepljeni u požaru.
Dečak pohađa Univerzitet u Pendžabu kao najmlađi student u Indiji, a u stanju je da satima proučava knjige iz medicine. On tvrdi da već nekoliko godina radi na leku za rak.
Mnogim talentima je obdaren Šo Jano, 17-godišnjak za kojeg je rano procenjeno da mu je koeficijent inteligencije preko 200. Jano, čiji je otac Japanac, a majka Korejka, svirao je Šopena u trećoj godini. U devetoj je upisao Univerzitet Lojola u Čikagu, koji je diplomirao sa 12, a sada pohađa Prickerov medicinski fakultet na Univerzitetu u Čikagu, po programu koji će završiti kao doktor nauka.

Genije za Ginisa
Tatagat Avatar Tulsi stekao je planetarnu slavu i ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Ovaj sada već 20-godišnji momak iz Patne, u Indiji, koji spada u najmlađe naučnike u svetu, sa šest godina je izvodio brze proračune, pa su ga još tada lokalni mediji prozvali matematičkim čudom od deteta. Sa 10 je završio fakultet, sa 12 magistrirao. Doktorska disertacija, na kojoj već više godina radi u Indijskom institutu nauke u Bangaloru, bavi se kvantnim kompjuterima, a o toj temi je sa 17 godina napisao rad koji mu je obezbedio poziv iz američkih laboratorija „Bel“ da zajednički radi sa pronalazačem Lovom Groverom.


NAJMLAĐI U SVOJOJ BRANŠI
Edrijen Brodi
„Oskar“ za glavnu mušku ulogu (7 godina)
Marli Matlin
„Oskar“ za glavnu žensku ulogu (8 godina)
Timoti Haton
„Oskar“ za sporednu mušku ulogu (9 godina)
Tejtum O’Nil
„Oskar“ za sporednu žensku ulogu (10 godina)
Stiven Soderberg
najmlađi dobitnik „Zlatne palme“ (25 godina)
Stivi Vonder
na američkoj top-listi pop muzike (16 godina)
Sergej Brin
najmlađi milijarder postao svojom zaslugom (17 godina)
Albert II, princ od Turn i Taksisa
najmlađi nasledni milijarder (21 godina)
Radjard Kipling
Nobelova nagrada za književnost (28 godina)
Teodor Ruzvelt
predsednik SAD (42 godine)
Džo Klark
premijer Kanade (33 godine)

Izvor: Blic