Generalštab znao da će RTS biti bombardovan :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Савршена обавештајна инфериорност
Скоро да је извесно да су и цивилне и војне власти имале довољно добре информације да ће удара на државну телевизију бити, које су могле да спасу шеснаесторо недужних људи

Шест невладиних организација тврди да је Генералштаб Војске Југославије био упознат са планом напада на зграду РТС-а у априлу 1999. године. То је, наводно, било могуће на основу пресретнутих оперативних разговора базе НАТО са групацијом борбених авиона, непосредно пред бомбардовање.

Случај са зградом РТС-а део је драматичне и још нејасне медијске историје. Породице жртава су уверене да су радници државне телевизије вољом владајуће клике били намерно изложени ударима разорних пројектила. Тако је режим пробао да за себе обезбеди улогу патриотског мученика, свесно шаљући у смрт оне људе који су те ноћи били симбол медијске борбе за истину о агресији.

Оне априлске ноћи, којих пола сата после бомбардовања, запажен је уредник Информативног програма, Милорад Комраков, како хода по рушевинама. Данас се не зна шта је с њим, шта ради и где се налази. Петог октобра 2000. Драган Милановић, генерални директор РТС-а, једва је избегао линч у парку код Позоришта „Радовић”. Осуђен је на десет година робије, и сада се налази у Забели.

Сваке године у априлу, родбина и пријатељи окупљају се испред Споменика погинулима у Абердаревој, уз питање: Зашто? Одговора нема, а мистерија о томе шта је ко знао те критичне ноћи, или који дан, или који сат пре ње, изгледа да тек почиње.

Има ли уопште транскрипата, и коме је у интересу да их чува од јавности? Министарство одбране је под контролом демократске власти. Али, одатле нема потврде да су ти крајње занимљиви папири у њиховом поседу.

Кренули смо трагом ондашњих технолошких могућности Војске Југославије. Ко зна о чему се ту ради, али сви наши саговорници су тражили да изоставимо њихово име. Стручњак за електронско извиђање војске, пуковник у пензији, тврди да ми јесмо слушали све што је у етру. Али, у односу на модел електронске заштите НАТО авијације, њихове тактичке и оперативне команде – били смо прилично инфериорни.

На пример, заиста су могли бити „пресретнути” неки међусобни разговори пилота, и то у ситуацијама кад нису били кодирани заштићеним каналима. И они су пресретани. А то су углавном слободни дијалози, у којима су авијатичари „растеривали страх”. Из тих прича није се могло доћи до података који би омогућили увид у општи план. Војници кажу да се план прави много раније, бар недељу дана пре, и да би он могао да буде „проваљен” само благовременим обавештајним радом.

Разговарали смо са генералом који је био начелник Обавештајне управе у току рата. Он каже да је војска своје податке добијала „класичним и некласичним” обавештајним путевима. У неким извештајима је било назнака о могућим циљевима бомбардовања. На том списку је зграда РТС-а заузимала место високог приоритета, али војска, како каже генерал, није имала прецизне податке о времену полета и акције.

И он понавља тезу електроничара о депресивној инфериорности. Каже да НАТО није у акције ишао „отвореним” кодом, него шифрама из „авакса”, које су за нас биле непробојне. Није вероватно да би у таквој комуникацији било могуће чути реплику између посада и оперативне команде, на основу које би се могло закључити да борбена јединица управо тог часа иде да баци бомбе на зграду РТС-а.

Обавештајац тврди да су они (НАТО) радили под покровитељством високе технологије, а ми на основу аналогије и претпоставки. У таквој варијанти обавештајне делатности могуће су бројне грешке, па и заблуде. „Ми смо неке наше кључне податке сазнали из медија, а касније их обрађивали као обавештајне. Из медија смо сазнали и за реалну могућност напада на неке медије, који су проглашени за легитимне војне циљеве!”.

Иначе, начелник Обавештајне управе не негира могућност да је цивилна власт „из неких других извора” могла да сазна време и циљ удара. Под цивилном влашћу били су бројни центри за обавештавање и узбуњивање, као и удружења радио-аматера.

Један од руководилаца Центра за информисање, који је био смештен у дому војске, износи своја искуства из времена које је претходило бомбардовању РТС-а. Дом је иначе био пун страних новинара, и самим тим био безбедан. Испод Центра, у приземљу зграде, налазила се Обавештајна управа Генералштаба. Тај официр (у чину пуковника) каже да су сви новинари познатијих светских редакција знали да ће зграда државне телевизије бити нападнута. О томе је говорио и Тим Маршал, тврдећи још од почетка априла да је тај удар могућ буквално сваке ноћи. Од првог априла он своје дневне извештаје више није слао путем сервиса државне телевизије.

Официр тврди да је више пута звао Милановића и Комракова, али су га обојица арогантно обавестила „да брине своју бригу, и да они знају шта раде!”.

У ноћи напада на РТС, руководилац Центра за информисање је повео новинаре да обиђу Барич, где би им показао размере могуће катастрофе у случају удара на постројења и железничке вагоне са опасним отровима у случају да све ту буде погођено. Нису стигли до Барича. Кад су изашли из Умке, стигло је обавештење да је бомбардована телевизија.

Уз ова сазнања скоро да постаје неважно има ли некаквог транскрипта или не. Сви су знали да ће удара на државну телевизију бити, и да се он може очекивати свакога часа. Програм се могао емитовати безбедно, чак са пет подједнако добрих локација. Скоро да је извесно да су и цивилне и војне власти имали довољно добре информације које су могле да спасу шеснаесторо недужних људи. За све то није било потребно да се чују разговори пилота, у том часу све је већ било касно.
Љубодраг Стојадиновић

--------------------------------------------------------------------------

НВО оптужују Генералштаб ВЈ да је знао за напад на РТС

Шест невладиних организација затражило је јуче од министра правде Душана Петровића да обелодани транскрипт разговора посаде НАТО авиона са базом уочи бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије 1999. године из кога се види да је Генералштаб ВЈ имао правовремено обавештење о том нападу.

У саопштењу Фонда за хуманитарно право наводи се да Министарство одбране поседује транскрипт тог пресретнутог разговора, као и службене белешке овлашћених лица војне службе безбедности поводом њега. „Упркос поузданим информацијама о постојању ових документа и настојањима породица жртава и повереника за информације од јавног значаја, Родољуба Шабића, да се она ставе на увид јавности, службеници Министарства одбране и даље негирају њихово постојање”, истиче ФХП.

Министар правде Србије Душан Петровић саопштио је јуче да нема сазнања о постојању транскрипта пресретнутих разговора посаде НАТО авиона и базе уочи бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у априлу 1999. године.

У писму групи од шест невладиних организација, достављеном агенцији Бета, он је истакао да Министарство правде не поседује документацију о тим транскриптима.

Из Министарства одбране раније јуче је саопштено да у архивама надлежних органа Генералштаба и Војске Србије нису пронађени транскрипти разговора пилота авиона НАТО-а уочи бомбардовања зграде РТС-а 23. априла 1999. године, нити било која друга документа у вези с тим случајем.

Додаје се да је министар одбране Србије Драган Шутановац затражио, по ступању на дужност, од свих релевантних служби да провере истинитост тврдњи да Министарство поседује транскрипт разговора посаде НАТО авиона са својом базом, уочи бомбардовања зграде РТС. Министар Шутановац је о томе упознао и представнике невладине организације породица настрадалих и унесрећених, на састанку 23. маја.

Захтев за обелодањивање транскипата потписали су ФХП, Комитет правника за људска права – Јуком, Центар за културну деконтаминацију, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном и Иницијатива младих за људска права.

У ноћи 23. априла 1999. године током бомбардовања зграде у Абардаревој улици погинуло је 16 радника РТС-а, а бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. године је осуђен на 10 година затвора, јер није поштовао наређење ондашње савезне владе и људе и технику иселио из Абердареве и Хиландарске улице на сигурније положаје.
Бета

[објављено: 06.09.2007.]