Морам признати да нисам могао одгледати до краја али с обзиром на оно што сам чуо претпостављам да је ријеч продаји.
Лично сматрам да је 1992 године наша мотивација била толико јака да нису имали шансе да нас спријече,а то је већ давно испричана прича.Можда су нешта могли више али треба да знаш да су имали преко тристотине погинулих (из Хрватске) а на крају ћеш наћи још неке податке за које претпостављам да знаш.У Дервенти има гробље гдје смо покопали Ријечане,такође у селу Дажница тако да је сувисло то њихово приказивање о тзв. продаји.Треба имати на уму да су били притиснути и у Херцеговини или Банији тако да нису могли сву снагу упутити у Посавину.
У селу Комарица (око 22 КМ од мене или 40 и кусур од Брода према мени)су имали оклопно моторизоване бригаде из Хрватске и они су пријатељу пометени.Многи незнају да су они извршили напад на српско село Ритешић и комплетног га попалили,што нису побили одвели у заробљеништво.Врло добро се сјећам шта значи када имаш 11 километара подручје на којем можеш вегетирати,Добој још није био заузет,лијево,десно,напред и назад су били они.
Наших је погинуло 293,рањено 1.129,хрвата из ХВО БиХ погинуло 918,рањено 4.254,ХВ РХ погинуло 306,рањено 1.986.Муслимани су у Посавини били у ХВО БиХ
Покушали су али нису могли...

Ukratko, Hrvati lamentiraju nad Posavinom i tvrde da je predaja Posavine bila unapred dogovorena između Karadžića i Tuđmana. Navodno, Karadžić je dao RSK zajedno sa Drvarom, Grahovom i Petrovcem u zamenu za Derventu, Brod, Modriču...

U emisiji se pojavljuje Ante Prkačin, izgleda neki njihov veliki bojovnik iz Hercegovine, tvrdi da su prodani, da su oni definitivno mogli da sačuvaju to područje ( čak i Banja Luku da zauzmu ). Potvrdu toga nalazi u slaboj srpskoj odbrani na Kupresu gde je on bio, i tvrdi da, osim Posavine, Srbi nisu nigde imali ofanzivne akcije i pored "naoružanja i snaga iz Srbije".
Kao presudni momenat navode miniranje mosta preko Save od strane HV, iako su navodno velike formacije ZNG i HVO čekale da pređu Savu u uđu u Bos. Brod. To je delovalo demorališuće po njih i jednostavno su pobegli pre prvih srpsklih vojnika. Prkačin čak kaže, parafraziram: "Najviše naših vojnika je izginulo od artiljerijske paljbe, mi neprijatelja nismo ni videli, jer da jesmo, mi bismo bili ti koji bismo pobedili".
Kao još jedan dokaz, navodi da tokom Oluje, ni jedna granata nije pala na npr. Zagreb "Zagreb je granatiran za mnogo sitnije stvari ranije, a u Oluji, narod i vojska su se jednostavno pokupili i otišli".


Mnogo ih boli ta Posavina. I njih i muslimane. Plodno tle, ravnica, nafotovod, rafinerije. Boli ih koridor i teritorijalna veza istoka i zapada RS jer je ona zapravo i uslov opstanka RS, zato su i oformili Brčko onako kako jesu.


Mene lično boli to što Goražde nije oslobođeno, što je ulaženo preko 50 puta u grad i svaki put je naređivano povlačenje. Jednom su naši sa Đeneralom na čelu potpuno oslobodii grad i naređeno je povlačenje, nisu ni muslimani znali šta ih je snašlo. Oni danas tvrde da se linija nije pomerala, i da su herojski doturali hranu i municiju preko Treskavice, lažu i maste naveliko...
Komunikacija Drinskom dolinom i veza Hercegovine sa Srbijom i ostatkom RS je morala biti onemogućena, u tome su i uspeli...za sada.

Чињеница је да је трговано од градова преко нафте до оружја.Такође је и чињеница да ми нисмо смјели задржати оних 72% које смо у једном тренутку држали,а на који начин је та територија "губљена" велики је упитник.Када је тако одлучено рат је експресно завршен али је неоспорно да су се Џаферима у босни морали оставити индустријски центри јер они немају Србију као ми или Хрватску као хрвати.То што тај квази јунак прича то је његова ствар али да је 95 био на Бочцу шутио би јер ту су били прешли претпостављам договорену демаркациону линију (експресно су цурикнути).
Интересује ме шта би они имали од Хрватске или Џафери од федерације да смо ми којим случајем имали политичку,војну или логистистичку подршку какву су имали они од стране запада.Претпостављам да би им тисућљетни сан био недосањан.
Замјењују тезе па умјесто побјегли кажу продали.
Ево њихове ратне карте гдје тачно пише које су мјере предузели,гдје су имали офанзивна дејства и које јединице су учествовале.На првој наводи датум 01.05.92,а то по мени није тачан датум бар што се тиче именовања српских снага од којих многе нису ни биле формиране,остало је отприлике у реду.

moj deda...slavko lisica...moja ponos! i moja krv !

Из Београда је јуче пут Небеске Србије кренуо Генерал Славко Лисица, Јунак Крајине, Херој Коридора.


Цео Антисрпбски рат вођен је као Сремски фронт.
Да се ''Власи не досете''.

КОСовски филмчићи.
Трпињска цеста.
Напуштање Бутмира.
Предаја Вараждинског корпуса.
Ненаоружани младићи на аустријиској граници.
Повлачење из Задра, Сплита, Мостара...
Тузланска колона.
Продаја Вогошће и Илиџе.
Снадбевање Петог Корпуса.
Пелемиши,Кољевићи,Јовице Станишићи.
Гранатирање Дубровника.
Прилазак Книну с босанских леђа.
Миломир Марић, Душка Јованић, Вања Булић, Весна да Винчи...
Лимонов и италијанске грофице.

У то се вероватно уклапа и ''предаја посавине'', при чему не спорим херојство целокупне Србске војске.
То потврђује и сам генерал Лисица, који каже да у акцији ''Коридор'', нема никакве командних бравура. Ничег што ви се изучавала и о чему би се нарочито писало и говорило.
ЈНА, чак и ВРС и ВРСК да је хтела ОКОНЧАЛА би рат за 30 дана, до јесени '91, уз минималне жртве и направили би Србско-Швапску границу потоку Чрномерецу.

Генерал Славко остаће записан као најславнији Србски војсковођа прошлих Антисрбских ратова.

Док је Ратко Младић скидао кокарде Србским добровољцима, Пуковник Лисица их је поздрављао: ''браћо четници и другови партизани''.

Ратни ПУТ генрала Младића и генерала Лисице су се почетко деведесетих укрстили у кршевина Велебита и Динаре.

Остаће забележено да је како је Младић наредио Лисици да:

 1991 не уђе у Задар
 1992 повуче се из предграђа Тузле
 1993 га је са фронта, као најчивенијег официра повукао у Војну школу у Бањалуку

Slava mu.
Nećemo ga zaboraviti.
Pripadam ratnoj generaciji(1972.)i,naravno,bio sam protiv svih ratova koje su Srbi i Srbija vodili 90-tih,jer sam znao da ćemo biti manji i slabiji na kraju-eto,dogodilo se.
Slavko Lisica je bio pravi,profesionalni vojnik,patriota.Da je bilo više takvih,a ne raznih Mladića,Kukanjaca...naši ratovi bi trajali mnogo kraće ili ih ne bi ni bilo.

Слава му!