Кад се племена помешају



    Просечан Србин је 30 одсто словенског порекла, 21 одсто илирског, 18 одсто тевтонског, 14 келтског, девет одсто феничанског, али и да шест одсто порекла вуче од хеленских народа. У Србе је уграђено и око два одсто викиншке крви

    Швајцарски институт за генетику Игенеа могао би задати приличан ударац свима онима који су се, колико до јуче, клели у чистоту нација којима припадају, или, пак, додатно распалити страсти у људи, који су, позивајући се на хиљаде година историје, прионули на грађевинске радове у жељи да  генерацијама које долазе у аманет оставе здања која су преци, заузети историјским превирањима, некако заборавили да изграде. Или су их можда и сазидали, па су их, у вековима који су протекли, порушили суседни народи, који се, такође, позивају на романсиране историје, а које тумаче једнако романтично, или пак у складу са тренутним политичким приликама, расположени историчари. Швајцарци, који су се у истраживању користили камионом стручне литературе и тестовима у чију се скоро стопроцентну сигурност куну, тврде да немају на најмању жељу да се, на било који начин, баве политиком, већ су, ето, покушали да порекло садашњих балканских, али и осталих европских народа подведу под научни контекст И, макар угрубо, одреде им порекло. Уз ограду да је генетски профил неких древних, староседелачких племена немогуће издвојити, иако је њихово постојање научно чврсто доказано.

    На Балкану истраживање порекла није се показало великим проблемом, те су швајцарски стручњаци, уз анализу материјала са терена и омањег камиона стручне литературе, дошли до закључка да је просечан Србин, рецимо, 30 одсто словенског порекла, 21 одсто илирског, 18 одсто тевтонског, 14 келтског, девет одсто феничанског, али и да шест одсто порекла вуче од хеленских народа. Узгред, у Србе је, пучки речено, уграђено и око два одсто викиншке крви. С обзиром на то да је истраживање почело у време док су Срби и Црногорци чинили заједничку државу, заједнички је испитивано и њихово порекло, а у генетски профил је укључено и становништво Косова.

    “На свакој особи, појединачно, лежи одлука жели ли да сазна више о својим прецима. Расне теорије националсоцијализма и прогон различитих група током историје претворили су порекло и наслеђе у тешка питања. Може се стећи утисак да оваква истраживања воде неминовно изолацији одређених група. Могуће је, пак, да ће резултат бити управо супротан”, рекла је за НИН извршна директорка Игенеа Имна Пазос.

    “Анализирали смо генетска племена, а не политичка или историјска племена, која се генетски могу разликовати. Изузетно је важно направити разлику између генетике, историје или антропологије. Све те научне гране могу имати узајамне користи, али се генетиком не могу потврдити све теорије. Бројке до којих смо дошли представљају просек свих студија упоређен за узорцима које смо прикупили”, објаснила је Имна Пазос.
    Према њеним речима, припадници исте хаплогрупе нипошто нису живели у потпуној изолацији, већ су се мешали са осталим групама и изродили бројне потомке. Управо због тога, не искључује се да особе исте крвне линије, генетски, припадају различитим хаплогрупама. Хаплогрупа, суштински, идентификује корене које вучемо из древних времена.

    Даљом анализом резултата швајцарских генетичара, тако, може се доћи до закључка да су Албанци, без Косова, чији се квазиисторичари деценијама расипају разноликим доказима чистоте свог илирског порекла, у једнакој мери Илири, колико су и становници Србије Словени. Осим трећине илирског, њихов профил носи петину словенског, 18 одсто трачанског, 15 феничанског, 14 одсто хеленског и, како се чини, незаобилазних два одсто викиншког порекла. Или, како би циници протумачили, расправа о древном праву на битисање могла би се водити не између Срба и Албанаца, него између њихових најбољих трећина. Или тек нешто мало мање од тога.

    Суштински, резултат истраживања Игенее не представља “генетски код” народа већ генетски профил, с тим да је за неке народе, попут Јевреја, рецимо, лакше доћи до резултата јер се истраживања обављају са материјалом добијеним од живих људи, за разлику од читаве масе древних племена, попут рецимо Илира, за које се анализирају археолошки налази, попут зуба или костију. Код келтских или германских племена, резултат је могуће добити комбинацијом обе методе, при чему је та два профила, из низа разлога, дуго било немогуће научно раздвојити, све док није начињен профил Келта на основу материјала добијеног од људи галског порекла, па је, у каснијем развоју истраживања, сав преостали и унеколико различит материјал, једноставно постављен на полицу која припада Германима, односно Тевтонцима.

    Древне народе, према дефиницији коју је користила Игенеа, представља група дефинисана не само посебним језиком, културом и историјом, већ и ДНК профилом, попут Келта, Германа, Илира, Словена, Викинга, Арапа, Бербера, Персијанаца, Хуна, Вандала, угрофинских народа.

    Нешто северније од Срба и Албанаца, међу Словенцима, на које се, историјски, гледа као на словенски народ, “генетски профил” напросто је пун тевтонских трагова, чији су преци у садашњим држављанима Европске уније оставили око 35 одсто генетског материјала, односно петнаестак одсто више него Илири и Словени. Феничани су допринели са 17, а Јевреји и, на опште изненађење, Вандали са пет, односно три одсто материјала.

    Како је објаснила Ирна Пазос, ДНК генеалошки тестови показују хаплогрупу, односно древна премена којима су преци припадали и, суштински, регионе из којих су, пре четрдесетак или више, генерација дошли. Анализе за народе начињене су као предложак за комерцијални део читавог пројекта, који омогућава да се за пар стотина евра реконструише порекло са очеве и мајчине стране, све негде до 10. или 11. века. Довољно.

    Игенеа је, током истраживања, користила неких 400 научних радова, објављиваних у водећим светским специјализованим часописима, али су коначни резултати засновани углавном на налазима неких 250, јер је код преосталих узорак био превише мали да би се могао узети као релевантан, или су, пак, методи били упитне вредности.

    “Важно је да се разјасни да се овде не ради о генима, на пример словенском гену, већ о профилима. Постоје одређене вредности које су чешће код неких народа него код племена. Те разлике нам омогућавају да генетски разликујемо племена”, рекла је Пазосова.

    Стручњаци Игенее себе сматрају водећом европском компанијом на пољу ДНК генеалогије, при чему се срж истраживања ове компаније заснива на анализама порекла европских народа, уз поређење са историјским, антрополошким и археолошким изворима и најновијим сазнањима из генетике. Суштина истраживања је покушај да се дође до спознаје који су све древни народи оставили траг у Европи и чије корене данашњи Европљани носе.

    Резултатима операције „вађења корења“, како се чини, најзадовољнији могли би бити новопробуђени потомци Александра Македонског. Чију је машту, последњих месеци, распалила владајућа ВМРО-ДПНМЕ градњом читаве серије реплика античких грађевина, смишљених делимично да би се узрујали суседи Грци, али и разводнила пробугарашка реторика, која је, претходно, одликовала идентитет те странке. Дакле, двадесет и кусур метара високи Александар на опаком Букефалу се у центру Скопља не гради без благе везе, како су скептици спочитавали премијеру Николи Грујевском, већ из очигледних научних побуда, пошто венама становника те државе тече 30 одсто крви античких Македонаца, за којима следе Тевтонци са 20, Хелени и Словени са по 15, те Хуни и Феничани са по пет одсто доприноса.

    Осим древних Македонаца, остали неће добити споменике, пре свега, како се чини, јер би, зарад славе Тевтонаца, било претерано компликовано градити реплику чувеног замка Малборк или реконструкцију битке код Чудског језера, коју су Тевтонци ионако изгубили. А, узгред, није реч о славном реду јерусалимских витезова, него називу под који се подводе, генерално, сва германска племена.

    У слоган “Сви смо ми Александар Македонски”, додуше мање него њихови северни суседи, уклапају се и Грци, који пет одсто генетског профила дугују потомцима славног освајача. У њима преовладава хеленско порекло, 35 одсто, феничански и словенски корени заступљени су са по 20 одсто, док су Тевтонци и Илири на равне части поделили преосталу петину утицаја.

    “Истовремено, хаплогрупе нам показују на који су начин одређене групе мигрирале по планети, а њима се може дефинисати и становништво одређених географских региона. Хаплогупе су, суштински, групе хаплотипова, који се идентификују специфичним позицијама хромозома. У генетици ипсилон хромозом се користи како би се истражиле хаплогрупе са очеве стране, и митокондријал ДНК како би се исто учинило и са мајчине страна”, објаснила је Имна Пазос.

    На основу тестова може се одредити да ли особа припада одређеној групи предака, или хаплогрупи. Да не буде забуне, хаплогупе не играју обавезно важну улогу са генеалошког становишта, али су потенцијално интересантне са антрополошког становишта. Оваквим анализама могу се пратити гранања хаплогрупа или подгрупа још од нашег афричког порекла и открити занимљиве ствари о миграцијама наших давних предака. Игенеа тврди да њихови, комбиновани, методи анализе дају резултате којима се може веровати у 99 одсто случајева.

    То нимало неће развеселити следбенике „повијесне збиљности“, каквом је, показујући ћуп на којем су исцртана шаховска поља, својевремено, махао покојни Фрањо Туђман доказујући како Хрвати, за разлику од до тада општеприхваћеног схватања нису дошли на Балкан из Панонске низије, већ директно из древног Ирана. Е, па како су утврдили стручњаци из Швајцарске, нису, јер чак 34 одсто генетског профила дугују Илирима, 20 Словенима, 18 Келтима, 12 Тевтонцима, те по осам Феничанима и Хеленима. Од Персијанаца, нажалост, ни трага ни гласа. Само ћуп.

    Једнако лоше прошла је и прича о Мујином млађем брату Кеопсу, који је, у нетом откривеној мистерији, грађевинске мајсторије савладао у околини Високог, па се, вазда немирног духа, преселио у Египат и саградио чувену пирамиду. Босанци, који за потребе истраживања нису били подељени на Бошњаке, Србе и Хрвате, већ су тестирани, народски речено, џумле, највећим делом, односно око 40 одсто потичу од Илира, 20 одсто њиховог профила носи тевтонске карактеристике, док су Келти и Словени заступљени једнако, са по 15 одсто генетског материјала. Ту су, наравно, и већ незаобилазни Трачани и Хуни са четири, односно шест одсто.

    Игенеа овакве налазе описује као мост између историјских истраживања и генетике и покушава да предности обе гране искористи на интердисциплинаран начин, како би се дошло до нових сазнања о пореклу. Суштински, комбинација две дисциплине омогућава да се теорије историчара провере генетским истраживањима.

    Истовремено, на овај начин могуће је средити хаплогрупе првих етничких група из древних времена, чак иако се термин етничке групе не односи на скуп културних достигнућа, идентитета, региона у коме живе, и историје. На тај начин, истраживањем се одређује пре сродност међу припадницима те групе него етничка припадност.

    Становници Бугарске, тако, чије се порекло уопштено тумачи као словенско, свега један одсто мање од половине генетског профила дугују Трачанима, по 15 одсто Словенима и Хеленима, античким Македонцима 11 и Феничанима осам одсто.

    Слично изненађење представљају и Мађари, који су током школовања генерација и генерација представљани као угрофински народ, у ствари генетски профил највећим делом дугују Словенима, па тек онда Тевтонцима, Јеврејима и Феничанима.

    Најшароликију мешавину народа, према истраживањима Игенее, представљају становници Турске чији генетски профил чини чак девет народа, односно Турци, Феничани, Бербери, Хелени, Тевтонци, Словени, Арапи, Илири Јевреји. Руси су најсловенскији народ, док становништво Немачке, због чије су чистоте падали милиони глава, највећим делом чине Келти, 45 одсто, Тевтонци 25, Словени 20 и Јевреји 10 одсто.

    „Наша усредсређеност на порекло европских народа је тим узбудљивија, јер Стари свет обилује историјским богатствима која премашују било који други део света, а технике којима располажемо откривају колико су међусобно повезани различити становници Европе... и у којој мери важећа правоверност о пореклу нација мора бити промењена”, закључила је директорка швајцарског института.



                                                                                                                           Раде Мароевић

http://forum.burek.com/svajcarsko-istrazivanje-svi-smo-mi-pomalo-iliri-t441200.html

Lock