Čovek protiv planete
Trećina vodozemaca, četvrtina sisara i 12 odsto svih ptica biće uskoro istrebljeni

Biljne i životinjske vrste nestaju brže nego ikada, pokazali su rezultati istraživanja koje su organizovale Ujedinjene nacije. Ako se nešto hitno ne uradi, uskoro će biti dovedeni u pitanje ne samo opstanak flore i faune nego i zdravlje čovečanstva.

Istraživanje nazvano "Ekosistemi i ljudska dobrobit: izveštaj o sintezi biodiverziteta" pokazuje da su ljudi, jedna od miliona vrsta koje naseljavaju treći svet od Sunca, u poslednjih 50 godina istrebili, direktno ili indirektno, više drugih vrsta nego bilo koja prirodna katastrofa za isti vremenski period. Naučnici koji stoje iza ovog istraživanja, tvrde da konzervativna pretpostavka glasi da se odumiranje vrsta danas odvija oko 1.000 puta brže nego što je to u prirodi inače slučaj.

Kaveh Zakedi, šef Posmatračkog centra za nadgledanje očuvanja okoline u okviru programa Ujedinjenih nacija, smatra da će ovakav odnos prema prirodi veoma brzo pokazati izuzetno negativan uticaj na ljude.
- Tri i po milijarde ljudi širom sveta zavise od hrane iz okeana. Globalne zalihe ribe smanjile su se za oko 90 odsto posle skorašnjeg porasta komercijalnog ribolova - rekao je Džim Najt, britanski ministar za biodiverzitet.

Izveštaj o kome je reč samo je poslednji u seriji projekata u okviru Milenijumske procene ekosistema, pokušaja da se katalogizuju prirodni resursi planete, u kojem učestvuje oko 1.300 naučnika širom sveta. Po onome što se do danas zna, trećina vodozemaca, četvrtina sisara i 12 odsto svih ptica na svetu suočeno je sa skorim istrebljenjem.
- Uništenje prirodnih ekosistema kao što su travnjaci i šume je dovelo do ovoga. Do 2050. godine još oko 20 odsto svih preostalih prirodnih staništa biće pretvoreno u poljoprivredne ili neke druge površine - kaže Džordžina Mejs sa instituta za zoologiju u Londonu.

Naučnici se, ipak, nadaju da će isti interes koji je doveo do katastrofe - ekonomska dobit, možda i spasiti živi svet od konačnog uništenja. Naime, računica je jasna i kaže da, na primer, hektar šume u Tajlandu donosi oko 1.000 dolara godišnje ovoj zemlji, dok bi donosio čak pet puta manje ako bi se zamenio obradivim zemljištem.

Na drugoj strani, ono što brine naučnike jeste suprotstavljenost glavnih zadataka koje su u Milenijumskoj proceni postavile Ujedinjene nacije: očuvanja prirode i iskorenjivanja siromaštva. Naime, ne postoji drugi način za borbu protiv gladi osim ako se ne poveća proizvodnja hrane, što automatski znači dalje krčenje i uništavanje ekosistema širom Zemlje.