Gen odredjuje kojim sportom da se bavite?


U budućnosti bi se, kako se stvari razvijaju, tačno moglo utvrditi da li je vredno ulagati u nekoga čije genetičke informacije sugerišu da ta osoba nije najbolji izbor za sport kojim se bavi.

Pretpostavka je da su svi ljudi po rodjenju jednaki i da samo naporan rad i trening stvara razliku izmedju odličnog i prosečnog igrača, bez obzira na talenat.

Majkl Džordan je bio jedinstven košarkaš, jer izmedju ostalog, nikada nije prestao da radi na sebi. Kao i Kobi Brajant, Zinedin Zidan, Lens Armstrong, Rože Federer, Pit Sampras i mnogi drugi vrhunski sportisti.

Deo istine leži u njihovom neprestanom radu, ali Australijanci su u medjuvremenu došli do novog, naučno potkrepljenog saznanja o ulozi gena u sportskim uspesima.

Kako se navodi na sajtu "T-portal", naučnik Deon Venter iz Dženetik Tehnolodžisa, napravio je prvi DNA test na svetu koji na osnovu analize sekreta iz nosa pokazuje da li je neko predodredjen za odredjeni sport.

Analizira se samo jedan gen, ACTIN 3, čiju su vrednost i povezanost sa sportskim uspesima otkrili istraživači sa Univerziteta u Sidneju.

Kada nema nikakvih mutacija ovaj gen stvara protein alfa-aktinin-3, koji hrani mehanizam zaslužan za brzo i grčevito stezanje u mišićnim vlaknima.

Istraživači su testirali 429 vrhunskih australijskih sportista i otrili da oni koji se bave sprintom, u kojem je najvažnija eksplozivna snaga, imaju dva para gena ACTN 3.

Sportisti koji se bave disciplinama u kojima je važnija izdržljivost uopšte nisu imali parove tog gena.

Za sada su istraživači širom sveta uspeli da povežu 124 gena sa fizičkim aktivnostima. Naučnici očekuju da će otkriti da većina osobina značajnih na primer za atletiku, kao što je koordinacija ruka-oko, uključuje celu grupu gena.

Potrebno je testirati veći broj uspešnih sportista kako bi se genetička baza širila i tako polako omogućila nova, preciznija predvidjanja bazirana na statistikama.

To znači da će jednog dana biti moguće detetu po rodjenju uzeti krv i osim za testiranja na razne bolesti, utvrditi da li ima recimo atletskih sposobnosti.

Iako zvuči kao naučna fantastika, ako se dobijeni rezultati uporede sa bazom u kojoj se nalaza testovi sportista, onda je teorijski moguće saznati koji bi sport tom detetu najviše odgovarao.

Ili da se trener, koji treba da bira izmedju četiri slična igraca, odluči za onoga čiji je genetički test pokazao veće mogućnosti za uspeh u tom sportu.

Izvor: MTS-Mondo

Sklonost ka sportu zapisana u genima

BEOGRAD (Beta) - U budućnosti bi se, kako se stvari razvijaju, tačno moglo utvrditi da li je vredno ulagati u nekoga čije genetičke informacije sugerišu da ta osoba nije najbolji izbor za sport kojim se bavi.


Australijanci su došli do novog, naučno potkrepljenog saznanja o ulozi gena u sportskim uspesima.

Kako se navodi na sajtu T-portal, naučnik Deon Venter iz „Dženetik tehnolodžisa“ napravio je prvi DNA test na svetu koji na osnovu analize sekreta iz nosa pokazuje da li je neko predodređen za određeni sport.

Analizira se samo jedan gen ACTN 3, čiju su vrednost i povezanost sa sportskim uspesima otkrili istraživači sa Univerziteta u Sidneju.

Kada nema nikakvih mutacija, ovaj gen stvara protein alfa-aktinin 3, koji hrani mehanizam zaslužan za brzo i grčevito stezanje u mišićnim vlaknima.

Istraživači su testirali 429 vrhunskih australijskih sportista i otkrili da oni koji se bave sprintom, u kojem je najvažnija eksplozivna snaga, imaju dva para gena ACTN 3.

Sportisti koji se bave disciplinama u kojima je važnija izdržljivost uopšte nisu imali parove tog gena.

Za sada su istraživači širom sveta uspeli da povežu 124 gena sa fizičkim aktivnostima. Naučnici očekuju da će otkriti da većina osobina značajnih, na primer, za atletiku, kao što je koordinacija ruka-oko, uključuje celu grupu gena.

Potrebno je testirati veći broj uspešnih sportista kako bi se genetička baza širila i tako polako omogućila nova, preciznija predviđanja bazirana na statistikama.

To znači da će jednog dana biti moguće detetu po rođenju uzeti krv i, osim za testiranja na razne bolesti, utvrditi da li ima, recimo, atletskih sposobnosti.

Izvor: Blic

glupost.. ja znam da igram skoro sve sportove sa loptom..osim odbojke..(nema fizickog kontakta)..tenisa....

Mozda nije glupost,mozda misle na to da li je neko predodredjen za vrhunske rezultate u nekom sportu...Ja sam vrlo dobar u skoro svim popularnijim sportovima(osim vaterpola,jer ne znam da plivam  ),ali nisam odlican ni u jednom,ne uzimam kesh od toga

nije glupost.
istrazivanja se verovatno zasnivaju na cinjenici da postoje dva osnovna tipa misicnih vlakana - brza i spora. (postoje i podtipovi, naravno, ali siroko bi bilo da se sad o tome raspreda)
brza vlakna su pogodna za brze, eksplozivne misicne kontrakcije, spora za dugotrajno ponavljanje kontrakcija slabijeg intenziteta. shodno tome, i ljudi koji imaju vise brzih ili vise sporih misicnih vlakana, predisponirani su za odredjene tipove aktivnosti - banalizovano - sprint ili maraton.
e sad kolicina ili procenat jednog ili drugog tipa vlakana je genetski odredjena, sto onda daje i genetsku bazu za neki odredjeni sport.
o tome postoji mnogo istrazivanja i mnogo naucnih radova, nije to nikakva novina.

.. ma crnci su zakon..