Interesuje me postoji li mogucnost da se na psihoterapiju ide u nekoj drzavnoj instituciji; koliko sam ja cula, psihoterapija se uopste ne radi u drzavnoj praksi, ali mozda ipak postoji neko besplatno savetovaliste gde bih mogla da potrazim pomoc (dobro ce mi doci bilo kakva informacija).

Jos me zanima koliko je psihoterapija korisna; iako bih psihoterapijom pokusala da resim probleme koje imam, moram da priznam da sam pomalo skepticna, pa me interesuju vasa iskustva (naravno, ako na ovom forumu ima nekog ko je isao na razgovore kod psihoterapeuta).

Батали те мудросере, нађи неког стабилног и ведрог пријатеља или рођака и готова ствар!

coveku je potrebno da se izjada/olaksa. svako radi na razlicite nacine. neko ide kod psihologa, neko se ispoveda u crkvi, neko se poverava prijatelju/prijateljici.

Ne slazem se s tobom sto se tice ovoga jer je upravo porodica i dobri prijatelji ta koja ti nece reci pravu istinu jer ce znati da te istina mozda zaboli pa ce precutati .. ovako ako odes kod nekog totalno drugog coveka/zene sa strane koji nema blage ko si .. taj covek/zena ce ti reci bas ono sto oni misle a ne sto ti mislis da bi ti godilo u tom momentu.

Postoji mogućnost da se obratiš lekaru opšte prakse i dobiješ uput za psihijatra. Ima nekoliko dobrih klinima u Palmotićevoj, u Dragiši Mišoviću, u Kliničkom centru. Na tim klinikama možeš razgiovarati sa stručnjacima ako je tvoj problem ozbiljnije prirode i dobićeš pomoć. Znam mnoge ljude kojima su zaista uspešno pomogli.

Ooovaj, zar nije nabitnije to što su školovani za to... 

Ja sam par puta bila i dobila tako idiotske zaključke i konstatacije, upravo zato što to stručno lice suviše teoretiše i upravlja se prema onome - kako bi trebalo da se živi - bez obzira na realno okruženje, kontekst itd.

Osoba koja te zna, svesna je tvojih ograničenja i bolje shvata samim tim tvoje životne izbore.
Najgore je kada takav psihoterapeut ili psiholog krene da ti se čudi i da ti soli pamet, a upravo sam na takve naišla.

a i sve se svodi na traume iz detinjstva.

Jednom sam kao studentkinja otišla u Dom omladine u savetovalište - problem je bio u vezi sa izgubljenom godinom, učenjem, problemima sa roditeljima.
Prvo pitanje psihologa je bilo - Kako stojite sa seksom?
Saveta se ni ne sećam, znam samo da sam se osećala kao idiot i da sam jedva čekala da izađem napolje.
Probleme sam rešila sama, tako što sam počela da učim i dajem redovno ispite.

Hvala ti na odgovoru.

Malo sam se raspitala i saznala da u "Beogradjanki" postoji savetovaliste (Pravoslavni pastirsko-savetodavni centar), pa bih mogla tamo da odem i ocenim koliko razgovori mogu da mi pomognu.

Zna li neko nesto vise o tom savetovalistu?