Razumem šta hoćeš da kažeš, ima dana koji se ne mogu preživeti bez sredstva za smirenje. Ali ako je takvih dana više nego onih drugih onda je nešto pogrešno postavljeno u životu. Onda nije rešenje zgutati anesteziju i nastaviti glavom u zid nego naći nit problema, suočiti se sa istinom i poći u aktivno menjanje situacije. Recimo ako problem proističe iz posla treba promeniti nešto u dotatašnjem viđenju poslovanja. Ako je problem u porodici (recimo bolest nekog ukućana) proučiti šta je realno moguće a šta nije i prihvatiti istinu o smrtnosti.

Anestezija ne rešava krizu, ona samo odlaže suočavanje sa krizom i traženje izlaza. Sve dok sama za sebe anestezija ne postane jedini mogući izlaz, ili dok ne dovede do tolikog slabljenja volje da sledi samoubistvo.

Evo juče na CNN gledam reportažu. Tip koji je imao porodicu (žena 48 godina i ćerka 16), biznis od milion dolara, lepu kuću, sve što bi trebalo da učini čoveka srećnim. Došla SEKA, on bankrotirao i ništa nije rekao ženi i ćerki. Napravili roštilj za prijatelje, veselili se. Uveče ubio ženu i ćerku, zapalio kuću i ubio sebe. Sve se vidi na snimcima sistema za obezbeđivanje.

E sad ako pogledaš taj čovek je stvorio posao od milion dolara. Stvorio je dovoljno imovine da može da živi do svoje biološke smrti. Imao je zdravu i divnu porodicu. Da je njegov fokus bio postavljen ispravno on bi to uvideo. Ne bi lagao o svom poslovanju do propasti, a onda oduzeo svom detetu i ženi pravo na život.

Onda se postavlja logično pitanje zašto taj čovek nije imao snagu volje da kaže počeću ponovo. Ja sam već jednom sve ovo stvorio. Moji prijatelji koji me znaju poznaju moje kvalitete. Biću prema njima iskren. Tražiću razumevanje, podršku, pomoć i znam da ću to dobiti od svoje porodice i prijatelja.

Ali ne, zahvaljujući anesteziji i nesposobnoisti da bude i dalje ono što jeste taj čvek je skliznuo iz prve laži u drugu, pa treću i tako sve do momenta kad više nije bio sposoban da se suoči sa balonom koji puca.

Naravno bilo bi mu teško da skupi oko sebe svoje radnike i kaže ljudi ja sam tropa, kriza je, nisam očekivao, sapleo sam se. Treba mi vaše poverenje da se izvučem na osnovu ovakvog plana.

A sad pogledajmo vlasnika Starbak kafea. On je to rekao svojim radnicima. Rekao je tropa sam, ja nemam gde dalje, ne uzimam više platu i dividende od deonica. Učiniću šta mogu, napraviću plan i treba mi vaša pomoć da sačuvam svoj posao i vaša radna mesta. Sigurno je zabolelo, sigurno su mnogi od njegovih radnika pomislili vidiš kako ni takav baja nije imun na loše odluke. Ali su takođe pomislili nema drugog posla na vidiku. Ovaj je napravio neki plan, daj da investiram sa njim u taj plan i da pokušam da spasim svoje radno mesto jer sve to deluje ozbiljno.

Anesteziran čovek ne može da pregrize govno i nastavi da pliva dalje. Zato je anestezija ubijanje onog najboljeg, samokritičnog, kreativnog, pokretačkog nešto najgore što možemo da uradimo sami sebi.

Ok, taj covek je napravio to... zato sto je bio UDI?
Taj je to napravio zato sto je takav, zato sto je puko...
Pukao bi sa lekovima, bez lekova, pre ili kasnije, ali bi pukao...

"The drugs don't make me high, they make me neutral." ~ House M.D.

Kao sto imas ljude koji moraju da zavise od necega ili nekoga da bi mogli da zive...
Ako im do ruku dodje heroin navucice se, ako ne, navucice se na ono sto im je pri ruci, TV show programe, cokoladu, kupovinu na internetu, nebitno.

To sta covek moze zavisi od njega, ne zavisi od toga sta je uzeo.
Niko od njih ne uzima tablete koje ubijaju konje u trku pogledom.
Poenta tih tableta i pilula je da smire paniku, rasciste glavu i ostave prostora za ono sto je bitno...
Na vecinu ljudi deluju tako, na one koji ih uzimaju na propisan nacin...
To sto je neko popio dve sake necega pa 20 dana bio u outu i zavrsio sa osecenjem na mozgu, nije problem tableta, nego njegov licni.

Ljudi ne odustaju od borbe i zivota jer su popili pilulu ili par casa zestine, odustaju zato sto su takvi, samo im treba trigger.
Vise puta u poslednje vreme sam rekao... imas ljude koji ce puci pre ili kasnije... pre 100 godina pukli bi sa 20 i resili problem.. sada imaju sve vise stvari koje im omogucavaju da pozive duze nego sto bi trebalo... to ima svoje dobre strane... ali ima i lose, kad neko ko je trebao da se ubije posle prvog veceg pada u zivotu, zato sto se to desilo 30 godina kasnije nego sto bi pre, u smrt odvede i porodicu ili unesreci nekog drugog.

Svako ima svoje probleme... svaki zivot nosi sa sobom mnogo specificnosti...
Nesto sto je za mene ekstremno jednostavno, za nekog drugog je apsolutno neresivo...