Putuje sa 30 dresiranih životinja, a ima ih ukupno oko 70. Čuva ih na svom imanju od 2,5 hektara u blizini Srbobrana. Vrhunskim artistima plaća 25 do 50 evra za dve predstave dnevno, uz obavezu da im obezbedi smeštaj i kupatilo, a hrane se sami. Mesečno kod njega zarade oko 500 evra

Milan Sliva (65) je po nacionalnosti Poljak, a bake po ocu i majci su mu bile Nemica i Austrijanka. Vlasnik je „Korone“, trenutno jedinog cirkusa registrovanog u Srbiji, tačnije jedinog cirkusa koji je posle raspada bivše Jugoslavije ostao da radi u Srbiji i povremeno gostuje u BiH ili Makedoniji. Milan pripada sedmoj generaciji koja radi u cirkusu i živi od cirkusa, a tradiciju nastavljaju i njegove kćeri, Valerija (11) i Lora (, obe artisti.

Još kao klinac Milan je postao parterni akrobata, a zatim „vazdušni“, da bi se sada, u predstavama „Korone“, pojavljivao kao klovn.

- Uloge klovnova u cirkusima nisu nimalo naivne. Rezervisane su obično za vrhunske akrobate koje su stigle godine, ali koji i u ulozi klovna, doduše nakratko zbog godina i kondicija, publici pokažu i vrhunske akrobatske veštine. Ja lično, nikada nisam pio, niti pušio, živeo sam zdravo - kaže Milan dok u niškom gradskom parku Čair pred početak prve večernje predstave ćaskamo pod velikom šatrom „Korone“.

Domaćin nam objašnjava da je u Nišu prvi put nastupao 1947. godine kao klinac, sa ocem Josipom, a š

atra je bila na prostoru uz tvrđavu gde je sada glavna niška autobuska stanica. Kaže da voli Niš i da rado dolazi u Niš, a da je ovih dana gradu ponudio da na 99 godina zakupi prostor za podizanje velikog zoološkog vrta.

ZVERI SE MAZE KAO BEBE

Dok nakratko ostavlja blagajnu Milan nas vodi do kaveza sa životinjama. Miluje svoje ljubimce, a naročito jednog „baš velikog tigra“, koji se s njim mazi kao dete.
- Stalno su mi za vratom neke nevladine organizacije optužujući nas da mučimo životinje tokom dresure i vođenja po cirkusima. A to prosto nije tačno. Jer mi ne dresiramo životinje uz batine ili na „vrelom limu“, da bolje igraju, kako se priča. Ja ih dresiram uz nagrade, još od vremena kada su bebe. Medveda na primer uz med, tigra ili lava uz meso i tako redom. Vidiš ovog tigra kako se mazi sa mnom kao dete...

ZOO-VRTOVI BOLJI OD KAFIĆA

Milan kaže da je strašno ljut što se misli da su cirkusi neozbiljna i nevažna stvar, čija je jedina svrha uzimanje para od naroda. Povodom svoje želje da u Nišu otvori veliki zoološki vrt kaže da je primetio da ovaj grad „ima sve što mu ne treba, a nema ono što mu treba, pa i vrt.“
- Čik da me neko ubedi da su zoološki vrtovi i cirkusi nepotrebni i deci i odraslima, a jesu kafići, kafane, kladionice i ulice kao mesto trošenja slobodnog vremena. Zašto da deca iz unutrašnjosti Srbije idu u Beograd ili Jagodinu da kod mojih dobrih prijatelja Vuka Bojovića i Palme vide životinje sa svih meridijana, a ne mogu u Nišu- pita se Milan.

- Ne tražim ništa, osim da mi pokažu prostor koji bi mi dali u zakup, a ostalo je moja briga. Svojevremeno sam inicijativu za zoološki vrt u pisanom obliku ponudio gradonačelnici Novog Sada Maji Gojković, ali nikada nisam dobio odgovor. Bojim se da i sada u Nišu ne ostanem bez odgovora - kaže Milan. Objašnjava nam da ima česte probleme sa čelnicima mnogih gradova i varoši, jer čim dođe i zatraži prostor za gostovanje „Korone“, odmah mu kažu da „nemaju prostor za cirkus, produžite dalje“. A čim produže, ubrzo čuju da je u tom istom gradu bilo mesta za neki cirkus iz Italije ili drugih zemalja. Nije mu jasno i zašto su nedavno sa beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ vraćeni čelnici Državnog cirkusa Mongolije, koje je on pozvao. Objašnjenje je, po Milanovoj tvrdnji, bilo da je službenik Ambasade Srbije u Beogradu pogrešio što im je dao vize za Srbiju „ne pitajući Beograd“! A ljudi su prešli 11 hiljada kilometara uzalud?!

- Neću da baš javno kažem šta mislim zašto je to tako, da ne ogrešim dušu, ali nekako mi se nameće utisak da u Srbiji samo milijarderi mogu da rade šta hoće i dobiju placeve i prostore gde hoće. Nejasno mi je i zašto moram da stignem baš do gradonačelnika i sa njim razgovaram o gostovanju „Korone“ i što nam uglavnom daju (ako daju) neke zapuštene terene i polusmetlišta, a istovremeno rebnu visoku taksu. U Mađarskoj, na primer, sve u vezi gostovanja u nekom gradu, završite za petnaestak minuta na nekom šalteru sa nižim službenikom. Ovde moramo da „čekamo na prijem“ i jurimo papire i po desetak dana. U Nišu su nam dali jedan totalno zapušten teren na obodu Čaira, sa dosta napora smo ga očistili od korova i iza nas će ostati mnogo lepši nego što je bio - jada nam se Milan.

Uz „Koronu“ putuje oko 30 dresiranih životinja, a ima ih ukupno oko 70. Čuva ih na svom imanju od 2,5 hektara u blizini Srbobrana, gde ima i zatvoreni objekat od oko 800 kvadrata. NJegov radni dan i kad je na terenu uvek počinje u pet sati ujutru, kada prvo obiđe životinje i nahrani ih, a onda popije čaj.

Pod šatrom „Korone“ najčešće su artisti iz mađarske porodice Varga i čeških porodica Mikulecku i Kermajer, a trenutno kako kaže ima „kompletno ruski program“.

- Cirkuski artizam je vrhunska umetnost i Rusi su u tom pogledu još uvek nenadmašni. Oni love talente po osnovnim školama i odmah ih dovode u Moskvu u Artističku školu. Takve škole nema na prostoru bivše Jugoslavije, pa ni u Srbiji. Maštam da otvorim jednu takvu školu ovde. Inače, vrhunskim ruskim artistima plaćam 25 do 50 evra za dve predstave dnevno, uz obavezu da im obezbedim smeštaj i kupatilo, a hrane se sami. Mesečno kod mene zarade oko 500 evra i kažu da su zadovoljni, priča nam gazda „Korone“.

Za artiste i ostale ljude čiji je nomadski život vezan za cirkuse, kaže da su međusobno solidarni, jer država im, osim urednog naplaćivanja poreza i taksi, ne obezbeđuje nikakvo osiguranje. Dok u Monaku artistima dele najviša odlikovanja kao učesnicima svetskog festivala čiji su domaćini. Milan nam pokazuje i jednog starog čiču koji oslonjen na štap sedi u hladovini ispred šatora.

- On je Nišlija i zove se Dobri. Ima preko 90 godina i nekada je bio vlasnik velikog luna-parka. Sad živi sam od nekakve socijalne pomoći. Godinama dolazi kod nas, primimo ga, ugostimo i damo mu i poneki dinar, kaže Milan i žuri na blagajnu da prodaje karte za prvu večernju predstavu.






Izvor: Glas Javnosti