Brza odluka da se lideri bosanskih Srba optužbe za „genocid” posle osvajanja Srebrenice odražavala je političku korektnost Tribunala, čiji je kadar uglavnom biran od strane Madlen Olbrajt, koja je tada bila na mestu ambasadora SAD u UN. Samo tri dana kasnije, međutim, Sud za ratne zločine je objavio optužnice protiv generala bosanskih Srba Ratka Mladića i predsednika bosanskih Srba Radovana Karadžića za genocid, a sudija tog suda Antonio Kasese, ostavljajući po strani svaku pretenziju na objektivnost, nazvao je optužnice „velikim političkih rezultatom...
Da je cilj Srba bio genocid, ili čak genocidni čin, ne bi bilo sigurnog prolaza za civilno stanovništvo.

Kada je tokom Vijetnamskog rata otkriven masakr Maj Lai, optužnice nikada nisu stigle dalje od poručnika Kejlija i kapetana Medine. Niko višeg ranga od specijalca Grejnera i redova Inglanda nije optužen za skandal sa torturom u Abu Garibu. Ipak, zato što su SAD i NATO pod dominacijom SAD zauzeli stranu u Bosanskom
građanskom ratu, ne samo da su razmere zločina naduvane, nego je odgovornost za ove zloupotrebe svaljena na srpske lidere, bez dokaza da su ih oni naredili ili
odobrili.

Tribunal je sa zadrškom i nevoljno sudio hrvatskim vojnim oficirima srednjeg ranga umešanim u operacije "Oluja" i "Bljesak", ali zbog američke podrške ovim ratnim zločinima, nije se maklo dalje od optužnica, niti je ozbiljno razmotrena mogućnost da se sudi Amerikancima umešanim u te operacije.SAD ne samo da su nadzirale kompletnu operaciju "Oluja", nego su i aktivno učestvovale sa Hrvatskom vojskom u njenoj pripremi i na kraju su direktno pokrenule operaciju. Zeleno svetlo iz Bele kuće i tadašnjeg predsednika Klintona za operaciju "Oluja" dao je pukovnik Ričard S. Herik, tadašnji američki vojni ataše u Zagrebu.


S obzirom da poneki pokušavaju progurati tezu da su u ratu svi cineli isto zlocine i mnogi to i progutaju. Pogledajte sledece cinjenice:
Do danas je u Hagu od optuženih 146 osoba raspodela sledeca:
1) Srba 106 (72,6 %)
2) Hrvata 31 (21,23%)
3) Bošnjaka 9 (6,16%)
Do sada je izreceno 729 godina zatvorske kazne, s napomenom da svi optuženi Hrvati i Srbi još uvek nisu u Hagu, te da se još skrivaju ko zna gde.
Od toga na pojedine narode otpada:
1) Srbi 554 godine kazne (76%)
2) Hrvati 142 godine kazne (19,4%)
3) Bošnjaci 33 godine kazne (4,5 %)
Drugim recima iz haške perspektive, na Srbe i Hrvate otpada oko 95,5% zlocina, a na Bošnjake 4,5%


Ovaj "sud" je ostavio otrovno nasleđe.