Lepe reči za vašu dragu

Svaki, ili skoro svaki, muškarac će uživati ako ga, kad se umoran vrati s posla, partnerka dočeka lepim i nežnim rečima, po mogućnosti, u dobrom raspoloženju. Međutim, neće se svaki muškarac setiti da i sam pruži nešto slično svojoj dragoj - a trebalo bi.

Žena, baš kao i muškarac, može da se vrati s posla umorna i neraspoložena. I njoj bi prijalo da čuje nekoliko nežnih reči, može i malo maženja, ne bi smetala ni masaža ramena i vrata... Ono što dodatno doprinosi ženinom neraspoloženju jeste svest o tome da se, tradicionalno, od nje očekuje da ona bude ta koja dočekuje muža, brine o deci, da je ručak već spreman, ukratko, to što tradicija od nje očekuje da i nakon posla radi po kući, dok se muž samo iz fotelje premesti u kuhinju da pojede večeru. A tu je i svest da je sasvim moguće - u nekim slučajevima i sigurno - da od svog partnera neće čuti nežne reči nakon povratka kući, makar joj posao bio takav da se mrtva umorna vrati tek kasno uveče (tada bi eventualno mogla da čuje njegovo hrkanje).

Pa ne očekujete vi od žene da vam bude robinja! Jelo može i da se naruči, ili je mogla da vam kaže da jedete u gradu, ako joj je zaista toliko naporno da ga spremi! A ako joj nešto treba od vas (računajući i više poljubaca i nežnosti), zar ne može to da traži? Problem je u tome što je većina žena naučena da se od njih očekuje da spremaju ručak, čiste i slično, i da se pri tom ne žale. Onda se tako ponašaju i tek kad im "pukne film" od napora, vrisnu na partnera: "Pa mogao bi i da mi pomogneš!"

Šta da učini muškarac - onaj koji ženu posmatra kao sebi ravnopravnu osobu koja ima sopstvene potrebe i želje, a ne onaj koji ženu posmatra kao svoju sluškinju (ženama preporučujemo da od muškaraca koji ih gledaju kao sluškinje pobegnu)? Da otvoreno kaže ženi, i nastavi da joj to govori dokle god ona ne prihvati da on to zaista misli, da je u redu ako ne spremi ručak - ako nijedno od njih dvoje nema vremena za kuvanje, mogu da se nabave gotova jela. Da se potrudi da joj, što je češće moguće, uputi nežne reči - muškarci su skloni tome da emocije više izražavaju akcijom nego rečima, ali žene ih velikim delom izražavaju rečima i često veruju da emocija i nežnosti nema ako se verbalno ne izraze. Da ih puste, bar nekad, da im ispričaju sve te sitnice koje su im se desile u toku dana, sve tračeve koje su čule - muškarcu te priče mogu da ne znače ništa, ali ženi će značiti da ih ispriča i shvatiće kao emotivno zbližavanje to što je on sluša.

Ono što, takođe, smeta mnogim ženama jeste osećaj da se njihov rad uopšte ne ceni, da se njihov posao smatra manje vrednim od muškarčevog, da se podrazumeva da će sve raditi po kući, a da im se ni pohvala ne uputi... Zato je odlična ideja ne zaboravljati da pohvalite voljenu osobu za sve što dobro uradi i verbalno izraziti koliko cenite njen trud, reći joj da joj je supa odlična (odlična je svaki put - svaki put joj to recite), a odlična je ideja i u samom startu se dogovoriti o kućnim poslovima, tako da žena ne mora da "crkne" obavljajući sve.

I ne zaboravite na lepe i nežne reči.

Izvor: Krstarica

"Ka' cemo?"