Company of Heroes

Izdavačka kuća: THQ
Razvojni tim: Relic
Distributer: Ingram Entertainment
Žanr: Strategija
Broj igrača: 1-8
Datum izlaska:
*SAD -  11. septembar 2006.
*Evropa - 29. septembar 2006.



        Kao što znamo, Relic nas je mnogo puta obradovao, a najveću radost nam je pružio kad nam je podario Homeworld i Warhammer. Vreme je da se ponovo radujemo...
        U grad je stigao najnoviji RTS sa tematikom Drugog Svetskog rata koji bi, po svim pričanjima, trebalo da "oduva" konkurenciju. Da, dame i gospodo, Company of Heroes je konačno izašao!
        Na samom početku igre uočava se jasna sličnost sa Dawn of War-om, a to je način sakupljanja resursa. Postoji 3 vrste resursa, a glavni cilj igre se svodi na zauzimanje "strateških tačaka" koje će vam omogućiti više prostora za jedinice, bolje jedinice itd. Takođe, postoje i tzv. "victory points" koje omogućavaju pobedu ukoliko se drže određeno vreme. Ovo može da izgleda kao jednostavan i, možda, dosadan posao, ali to je samo na prvi pogled. Ovakav način igre onemogućava igrača da sedi u bazi skrštenih ruku i gomila jedinice. Naprotiv, on će morati od početka da razvije strategiju kretanja i razvijanja, pogotovo kada pokušavate da držite "victory point". Samim tim dolazi do mnogo akcije koja je veoma očaravajuća... Evo i razloga. Grafika u igri je na najvišem nivou i svakako je jedan od primarnih atributa. Efekti koji se javljaju u toku bitaka su fascinantni: eksplozije, rušenja, meci mitraljza... Kada se uz to doda da je sve (ali bukvalno sve) na mapi podložno razaranju, igrač odmah stiče utisak kao da je na bojnom polju. U prilog atmosferi govori i zvuk za koji se Relic svojski potrudio i odvojio veliki deo vremena. S obzirom da je u pitanju jedan RTS to je veoma pohvalno.
       U samom toku igre, igrač će morati da se odluči ili za Saveznike ili za sile Osovine. Postoji više modova igre. Naravno, prvi je kampanja. Kampanja pokušava da se ne bazira na klasičnim zadacima tipa "idi i uništi bazu", već igrača tera da menja taktike i skladu sa zadatkom. Zadaci će biti: zauzimanje i držanje gradova čuvajući ga od neprijateljske ofanzive, držanje puteva itd. Tu je, naravno i multiplejer koji omogućava igranje do 8 igrača. Još jedan od načina igranja je i "skirmish" koji je u principu isti kao i multiplejer, samo protiv kompjuterske inteligencije.
      Sve u svemu, Company of Heroes je jedna od boljih RTS igara u poslednje vreme. Ona je postavila lestvicu veoma visoko i drugi razvojni timovi će morati veoma da se trude da bi je preskočili...





  Grafika, zvuk, igrivost, atmosfera...

  Ponekad se desi da se teknovi zaglave pokušavajući da pronađu putanju.

Burek ocena:

*Potrebno:
Sistem: 2.0GHz Intel Pentium IV or equivalent
RAM: 512 MB
Video Memorija: 64 MB
Slobodan prostor: 6500 MB

*Poželjno:
Sistem: 3.0GHz Intel Pentium or equivalent
RAM: 1024 MB
Video Memorija: 256 MB
Slobodan prostor: 6500 MB

Titan Quest

Izdavač: THQ
Razvojni tim: Iron Lore
Žanr: akcioni RPG
Broj igrača: 1-6



Teško je pričati o Titan Quest-u, a da se ne spomene Diablo. Sa dobrim razlogom...
Industrija igara je druga po redu na listi "ponavljanja" (čitaj: kopiranja) proizvoda, odmah nakon popularne muzike. Stoga, igrajući Titan Quest nismo mogli da se otresemo osećaja da igramo nešto od ranije. TQ uspeva da zadovolji različitim režimima igre: dugačka kampanja za jednog igrača, co-op za 6 igrača preko LAN-a ili interneta, različiti nivoi težine (koje otključavate u toku igre).

TQ koristi antički svet kao podlogu za priču i prešpartaćete Grčku, Egipat i Kinu pre nego postanete heroj (heroina) dana. Trebaće vam oko 40 sati do finalnog okršaja. U svakom od tri područja (podeljenih na tri jednaka dela) provešćete određeno vreme. U Grčkoj ćete provesti 12-15 sati igranja. Predele čine tamnice, kako male tako velike, nepristupačne planine, vodeni predeli. Svaki predeo zahtevaće određenu dozu istraživanja. Skoro uvek će postojati teži deo koji vodi na sledeću lokaciju (po srpski, kraljica Smile - prim. prev.), a ovo ponekad može da bude veoma frustrirajuće. Glavni razlog za to je zato što je sačuvavanje odrađeno po sistemu da igra pamti vašu statistiku i inventar, ali ne i fizičku lokaciju u trenutku sačuvavanja. Tako da ćete ponekad morati da idete i po desetinu minuta kroz već pređene delove igre.

Kao i u većini RPG naslova vaš lik počinje sasvim jednostavan. Zapravo, on nema klasu dok ne dođete do 2 nivoa na kom se otvara prozor sa izborom. Međutim, prednosti i mane klasa nisu tu objašnjene već su samo nakratko spomenute u toku igre. Ovo je dobro zato što je onda zanimljivije igrati igru iznova i istražiti je na sasvim drugačiji način. Ali, nema randomizacije stvorenja i terena, za razliku od Diabla.

Ono što čini ovaj Diablov pandan je veoma jasan napredak u taktičkom pogledu i pogledu težine igre. TQ ima nekoliko tamnica sa više višespratnica, ali osećaj rastuće opasnosti nije toliko naglašen. TQ tamnice, u celosti, više pružaju osećaj pljačke supermarketa nego osećaj da se nalazite u jami.

Čak i kada se budete nalazili na polovini igre na 30. nivou iskustva i budete tukli nekog opasnog monstruma možete da očekujete da "baci" nešto neželjeno na vas, kao što se desilo kada ste se sukobljavali sa prvim čudovištem u Grčkoj.

Pritiskom "Alt" dugmeta izlazi vam prozor sa "pristojnim ili boljim" artefaktima. Međutim, dešavaće se da će vam pisati "zahteva 3. nivo" onda kad vam taj predmet skoro i nije od koristi. Ono što je zanimljivo jeste da kroz igru nisam kupio ni jedan napitak. To je verovatno zato što sam uzeo Spellcastera umesto melee borca, ali i zbog toga što sam redovno nalazio dovoljnu količinu napitaka (za manu). Takođe, Spellcasteru može poprilično da se nabudži regeneracija mane tako da kasnije nisu ni potrebni napici. Regeneracija energije je prilično spora, ali napici za energiju praktično "rastu na drvetu" (na kraju sam ih imao previše).

Glasovna gluma je prilično dobro odrađena. Preporučujem da anti-aliasing držite isključen čak i na jakim mašinama. U tamnim okruženjima senke i osvetljenja su odrađena odlično, ali se ponekad javljaju oštre ivice (ovo se rešava rezolucijum od 1280x960 i preko).

Ako sam grub prema Titan Quest-u to je verovatno zato što sam očekivao nešto bolje od Diabla II. Preporučujem da probate demo, a ako vam se svidi, svideće vam se i igra. Igra izgleda impresivno i nudi tone novog sadržaja.
 
Lepa grafika, raznovrsni protivnici, dobri kvestovi...
Taman se zaigrate, a igra zapuca na desktop!

Burek ocena:

Pro Evolution Soccer 6

Izdavač: KONAMI
Razvojni tim: KONAMI
Žanr: Simulacija fudbala
Broj igrača: 1-8



   Kiša, sunce, kiša, prehlade... Skoro niko ne voli ovaj deo godine. Meni je verovatno omiljen... Ovo je deo godine kada izlazi Pro Evolution Soccer !

   Šesti deo u serijalu na prvi pogled ne donosi ništa revolucionarno. Tačno. Međutim, KONAMI nam iz godine u godinu pokazuje da igra ne mora da bude revolucionarna po konceptu da bi ostala najbolja.

      Ono što već na početku upada u oči je da Japanci nisu sedeli skrštenih ruku tokom cele godine već se bacili na posao i sklopili marketinške ugovore sa nekoliko velikih firmi. To će vam biti jasno čim uđete u igru (intro), čim odgledate prvi replay ili vidite nove lopte...

   Po ulasku u igru (dok još niste stupili u željno iščekivani kontakt sa upravljačem) pokazaće vam se predivno dizajniran intro koji pokazuje neka od ovogodišnjih poboljšanja. Glavni meni je ove sezone pretrpeo neke izmene u dizajnerskom smislu (što je za svaku pohvalu). Pored dosadašnjih režima igranja (match, master league, league, cup i training), koji nisu radikalnije menjani, Japanci su nam spremili dva nova. To su Random Selection Match i Internacional Challange. Prvi podrazumeva da vam kompjuter (po nasumičnom sistemu) odabere ekipu kojom ćete igrati, ali po kriterijumu koji sami izaberete. Postoje 2 kriterijuma. To su Regionalni (kompjuter vam bira igrače iz Evrope ili iz Južne Amerike itd.) i Klupski (birate 4 kluba iz kojih ćete dobiti nasumično odabrane igrače). Druga novost je Internacionalni kup. U ovom modu ćete uzeti u upravljanje jedan od internacionalnih timova i pokušati da od kvalifikacija stignete do titule svetskog prvaka. Nove opcije su vrlo mudar potez razvojnog tima jer se tako gubi doza linearnosti i povećava zaraznost igre.

   Ono što će verovatno najviše obradovati zagrižene poklonike PES-a je to da je način upravljanja igračima ostao gotovo nepromenjen, tako da će se odmah privići na svog novog ljubimca. Međutim, neke stvari je sada mnogo teže uraditi nego ranije. Na primer, šutiranje iz trka je gotovo nemoguće postići, a da lopta bude opasnija po mrežu protivnika. Takođe, igranje glavom je otežano tako što igrač više neće moći da „hvata“ nemoguće lopte. U nekim slučajevima lopta će samo da ga preleti ili da se jednostavno odbije o njegovo telo. Što se drugih novina tiče tu je jedan veoma praktičan dodatak – quick reset. Ovo je opcija koju primanjujete u toku igre kada ste faulirani od strane protivničkog igrača negde oko sredine terena ili na vašoj polovini. Pritiskom na dugmiće L1 i R2 (Q i E na tastaturi) istovremeno, igrač odmah nakon prekršaja (brzinski) izvodi prekid. Ovo je veoma korisna opcija kada hoćete da uhvatite protivnika na spavanju. Dubinske lopte su sada bolje urađene nego ranije, ali moraćete da znate tačnu poziciju igrača i da budete vešti prstima da bi izveli dobar manevar. Sudije će i dalje strogo sankcionisati svaki teži prekršaj kartonom, a kriterijum će se razlikovati od arbitra do arbitra. Ono što je izostavljeno u „šestici“ je indikator koji se pojavljivao u gornjem levom uglu kada sudija pušta prednost ili iz drugog razloga ne prekida igru. Ovo i nije specijalno važno, pa je verovatno zato i sklonjeno da ne bi skretalo pažnju.

   Spisak timova je ove godine s jedne strane proširen – Trinidad i Tobago se pojavljuju kao novopečeni učesnici Svetskog prvenstva. S druge strane, nema Bundeslige. Naša reprezentacija je u starom, SCG, obliku. KONAMI i dalje nema licencu za sve timove i imena. Tu su samo pojedini veći klubovi. Međutim, peč koji ispravlja ove nedostatke se nabavlja u nekoliko klikova mišem na internetu. S obzirom na neslavnu situaciju u Italijanskom prvenstvu ove sezone, Juventusa nema na spisku timova iz Serije A, ali ga ipak ima u igri (Other clubs). Kao što sam već rekao, pojevljuju se (sasvim) nove lopte. Drugačijeg su dizajna nego sve do sada, a posebno je interesantna ona crna, za igranje na snegu.

   AI je veoma unapređen. To se najbolje vidi na primeru kada se igra situacija „1 na 1“. Kompjuterski vođen igrač će veoma elegantno da zaobiđe vašeg golmana ako ste izleteli previše rano, ili da postigne gol šutem po zemlji ako kasnite. U nekim situacijama bićete prinuđeni da „izbijate“ loptu iz šesnesterca jer ako pokušate smireno i kratkim pasom, velika je šansa da je AI oduzme, a kad je tako blizu gola obično nema milosti. Golman će u većini situacija reagovati prirodno. Na primer, jake i nezgodne lopte će odbijati, a tek onda pokušati da ih uzme u naručje. Igra, čak i na nižim nivoima težine, zahteva od igrača da se potpuno posveti dešavanjima na terenu.

   Animacija je, kao što smo i očekivali, na veoma zavidnom nivou. Animacije nisu samo restaurirane već su pravljene nove, a samim tim su i tečnije nego prethodne godine. Igrači koji realističnije padaju posle faulova, diving kada udaraju niske lopte glavom, protest kod sudije zbog oštrog starta, golmanove parade i kretanje po gol liniji kad brani penal doprinose da igra izgleda tečno i lepo za oko. Uopšte, zanimljivo je videti kako se, u panici da ne prime pogodak, vaša dva odbrambena igrača sudaraju i padaju.
   Grafika je u odnosu na „peticu“ ostala manje-više nepromenjena. Tu se razvojni tim verovatno oslonio na svoje jedinstvene sposobnosti 3D animacije + to da će igra tako biti manje zahtevna.

   Zvuk je standardan. Međutim, jedno me kopka. U stvari, zbog tog jednog ću verovatno da izludim... Nije mi jasno zašto ovako dobra simulacija fudbala mora da ima tako dosadan i loše urađen komentar!? Ja mislim da toliko naporan nije ni stric Albert kada počinje svoje „During the war...“ priče. Mislim da bi KONAMI morao da posveti malo više pažnje ovom aspektu. Zamislite samo koliko bi bilo uzbudljivije igrati utakmicu u kojoj komentator ne zvuči jednolično kao spiker kada objavljuje polazak vozova sa perona...

   Sve u svemu, Pro Evolution Soccer 6 je veoma dobra igra koja iz godine u godinu sve više „raste“ i beži konkurenciji.

   Dakle, znojenje dlanova se nastavlja i ove godine.



nove animacije, potezi, režimi igranja...

užasan komentar

Burek ocena:

Dark Messiah of Might And Magic

Izdavač: Ubisoft
Razvojni tim: Arcane Entertaiment i Kuju Entertaiment
Žanr: First Person Shooter sa Rpg Elementima
Broj igrača: 1-32



Dugo sam cekao ovu igru...secam se da sam skidao svaki trailer i sisao sam svaku informaciju koja se pojavila oko Dark Messiah-a,igra je First Person shooter koji mnogo podseca na oblivion (ali samo na screenshotu).
 
Might And Magic serijal se proteze vec vise od 10 godina.Prvo je bila fps/rpg igra might and magic i njeni nastavci nakon cega su dosli oni populuraniji delovi iz istog serijala samo se igra sada zvala Heroes Of Might And Magic...samo sto je ona bila potezna strategija.Takodje je bilo jos par katastrofalnih igara isve hack n slashovi ili FPS-ovi...ali su bile katastrofe.Arcane entertaiment (likovi koji su razvijali Arx Fatalis) su dobili rad na single player delu igre,za multiplayer je bio angazovan Kuju entertaiment,a ubisoft je finansirao sve.Igra se razvijala 2 godine.

Prica u dark messiah je pomalo konfuzna u nekim delovima.Vi ste Sareth ucenik mocnog wizarda Pherlanga koji vas je godinama ucio da postanete iskusan borac koji ce kombinovati magiju,snagu i taktiku.Jednog dana odlucuje da vas povede na expediciju da nadjete stari artifakt Shantari Crystal,nazalost vec na prvoj ekspediciji dolazi do sukoba sa drugom ekspedicijom...nakon sto Sareth uzme kristal on mora da ga odnese Menelagu starom poznaniku Pherlanga,da bi Pherlang olaksao sarethu put u glavu mu ubacuje podsvest Xane (nesto na fazon master chiefa i onog duha iz Halo-a  ) koja te sve vreme savetuje o tome sta je dobro a sta je lose,cesto ce vam davati i savete.Prica se dosta zamrsi i nekromanseri maznu kristal...veci deo igre cete juriti kristal a ostatak cete provaljivati vas identited i pokusavati da nadjete jos par artifkta...ima jos jedna zackljoljica ali o tome necu da pricam.

U igri postoje i razradjen class system.Mozete razvijati sledece skilove Battle,Magic i Misc.Skills...sta je strava kod ove igre je sto vas ne ogranicava da li cete biti Figter,Mage ili thief vec mozete biti sva tri odjedanput.Dosta itema se moze pokupiti.Mozete srusiti i polomiti mnogo predmeta,interakcija sa okolinom je odlicno uradjena.Neprijatelje mozete i sutnuti...tako ih mozete lansirati sa litice ili ih nabosti na siljke ili nesto drugo..
Oruzja ima mnogo...kao u nekom ogromnom RPG-u.Igrac cak ima opciju i da pravi svoja oruzja.Takodje postoje "Secret Areas" iliti skrivene prostorije u kojima mozete naci (ako ih nadjete uopste) neke iteme na koje obicno necete naleteti ili cete naleteti ali tek 10 nivoa kasnije.

Da pojasnimo...igra strasno podseca na Oblivon..bar po izvedbi..sve vidite u prvom licu i tuca cak izgleda slicno (mnogo je bolja ovde).Mene takodje podseca na Prince Of Persia posto ima mnogo skakanje sa konopca na konopac i sa litica.Stalno cete se boriti posto je to i jedini cilj igre a okolina je potpuno drugacija na svakom nivou.Neprijatelja nema mnogo (oko 10ak) ali to se preterano i ne primecuje.Grafika je fenomenalna.Igru pokrece Source Engine (half life 2) a zahtevnost je prilicno niska posto ja igru guram u high detaljima na mojoj grafickoj...tako ne mojte da se bojite.

Ali najaca stvar ove igre je sama atmosfera...fazon je da vidite celo telo (kao i u igri chronicles of ridick:escape from butcher bay).Sama bitka i svaki skok cak i bacanje magije ima veoma dobar osecaj...stvarno se ne secam kada sam se toliko uziveo u neku igru.

A sada lose strane.Prvo sta sam primetio a ni jedan sajt koji je ocenjivao igru ovo nije primetio jeste...mnogo itema se sakupi tokom igre cim se napuni inventar...svaki mnogo vredi ali jednostavno po nekad mi bas i ne pristaje.Tesko je baciti neki item za koji sam se ubio da ga nadjem i koji radi neke genijalne stvari kao npr.svaki udarac u vas stit zaledi protivnika.Sta je problem kod ovoga...da li je mogao da se napravi shop u igri gde bi ja mogao da zamenim ili prodam ove dragocene iteme.Druga losa stvar su bugovi..npr. ja sam jos uvek zaglavljen na jednom nivou posto nece da mi se ucita sledeci a trebalo bi posto stojim u prostoriji gde je kraj nivoa.Takodje igra me cesto izbacuje na Desktop...takodje zvuk ima strasne probleme po neki put.Jos jedna losa stvar je sto je igra mnogo laka...ja sam odmah poceo da je igram na hardu i retko kada sam naisao na neke muke.Uglavnom igra postane mnogo laka kada dobijete demonic form negde na 8 chapteru koji mozete da ukljucite kad god pozelite i da budete 20x jaci i da kasapite sve zivo...sto stvarno nije zanimljivo kada ste toliko jaki.

Dok nisam stigao do kraja igre mislio sam da je ovo najbolja igra ove godine.Ali nazalost to sigurno nije.Odlicna jeste i zasluzuje svaku pohvalu..ali sama igra je pocela da smara dosta na kasnijim chapterima..takodje ne predstavlja nikakav izazov...cudo da necete sada naici na komentar igra je kratka...igra je ogromna..ceo single play je podeljen u dosta chaptera a za svaki chapter vam treba po par sati...odlicno su uradjene i misije i cesto cete se vracati na sami pocetak iste.

Obavezna preporuka...ako volite first person shotere gde se borite sa macevima i magijama a ne sa masinkama i rail gunovima nabavite igru...zabavice vas na par dana 100%.Takodje uskoro ce i patch koji ce ispraviti veci deo bugova.

Duga,Raznovrsna,Dosta zagonetki,Mnogo bitki i neopisiva atmosfera
Laka,Bugovi,Deminic Form koji unistava car igre.

Burek ocena:

Arena Wars

Izdavač: Ascaron ent.
Razvojni tim: ExDream
Žanr: Real-time strategija
Broj igrača: 1-8
Veličina: 1 CD



  Dva sigurno najpopularnija žanra igara za PC su FPS (first person shooter) i RTS (real time strategy). Međutim, u oba žanra se pojavljuje monotonost jer većina programerskih kuća pokušava da stvori igru koja liči na već objavljeni mega-hit ili koristi već iscrpljene ideje. Arena wars se razlikuje od ovih igara. Talentovani tim programera pod imenom ExDream software (koji čini četiri čoveka) je povukao hrabar potez i predstavio nam igru koja kombinuje shooter i strategiju, nešto za šta bi se malo ko odlučio. Ova igra je strategija u realnom vremenu sa pravilima i tempom modernih pucačina. Odlično osveženje i dobar trening za reflekse.

Kada prvi put startujete igru primetićete da introa kao neke uvodne priče uopšte nema. Priča igre je potpuno u drugom planu, čak je nećeti ni primetiti dok ne otvorite readme fajl (ili sajt proizvođača). Dakle, u budućnosti se pojavljuje novi sport proistekao iz vojnog simulatora. Privukao je najveće umove i bogate korporacije, znači sve koji žele da postanu slavni.

Igra ima single i multiplayer varijantu, u kojoj učestvuje do 8 igrača, kao i tri moda igre pozajmljena iz Quakea i Unreal Tournamenta: Capture the flag, Double domination i Bombing run. Primetno je da su dizajneri želeli da pomognu igračima da brzo savladaju osnove igre, tako da je uključeno nekoliko misija tutorijalnog karaktera i desetak help stranica u kojima je objašnjena apsolutno svaka pojedinost igre, sve jedinice koje možete kontrolisati kao i pravila već pomenutih modova. Za razliku od većine strateških igara u kojima je mahnita izgradnja struktura i istraživanje tehnologija imperativ bilo kakvog napretka, AW nudi sasvim drugačiji pristup – svaki igrač ima bazu koju je nemoguće uništiti ili napasti, šest vrsta jedinica koje može da izgradi i one su sve dostupne već od početka partije. Možda deluje da je 6 jedinica malo u vremenu kada se igre reklamiraju kako imaju toliko i toliko vrsta jedinica i kako protivnika možete srediti na toliko i toliko načina, ali ubrzo ćete uvideti da su Buggy, Spider, Walker, Destroyer, Berzerker i Artillery sasvim dovoljni, i još kada se uzme u obzir da na većini mapa postoje zgrade u kojima možete poboljšati jedinice, više od ovoga nije potrebno. Svaka jednica ima svoje prednosti i mane i specijalni potez, pa je tako Buggy najbrži ali i veoma slab i za odbranu i za napad, a najbolje ga je koristiti za krađu zastavice. Specijal mu je samouništavajući skok. Spider je dosta brz, može da lansira prateće rakete a specijalni napad ove jedinice je raketni baraž veoma prijatan za oko ako nije poslat na vašu armiju. Najbolje izbalansiran je Walker, sa laserima i sposobnošću letenja kada mu samo Spider može nauditi. Najsporiji je Destroyer, tojest običan tenk, što je razumljivo kada se uzme u obzir velika razorna moć i specijalka – teleport. Berzerker je užasno jak protiv svih jedinica, nešto je sporiji, može da sprži gomilu protivnika električnom olujom. Artiljerija ima više uloga: kada je mobilna ne može da napada ali zato svojom aurom leči povređene, a kada je u tzv. deploy modu ima veliki domet i štetu.

Svaku partiju počinjete sa 1000$ za kupovinu jedinica. Skupljanje resursa (ili harvestovanje) ne postoji, već je implementiran sistem refundiranja koji vam, posle pogibije neke od vaših jedinica, vraća onoliko para koliko ste potrošili za izgradnju.

Pošto nemate nikakvu zaštitu baze, morate pažljivo razraditi strategiju u zavisnosti od moda i mape na kojoj igrate, tako da uvek imate nekoliko jedinica koje će čuvati bazu/domination point i nekoliko koje ćete slati u napad. Nema univerzalne taktike, što je dobro, jer bi inače meč bio predvidljiv kao recimo u Warcraftu gde se već od početka zna ko je bolji/lošiji strateg. Svaka mapa zahteva drugačiju strategiju, što zbog rasporeda igrača i power-upova, što zbog moda igre.

U igri je moguće pronaći razne power-upove (predmeti koji na određeno vreme poboljšavaju vaše jedinice ili štete protivniku), i to četiri vrste koji se razlikuju po boji: zeleni služe uglavnom za lečenje i dodatnu zaštitu jedinica, žuti daju specijalne sposobnosti kao što je quad-damage ili otrovni napad, plavi ometaju protivnika u globalu (isključenje minimape i nemogućnost gradnje, usporavanje vremena- užasno iritirajuće jer vašoj armiji vreme protiče duplo sporije), crveni se koriste protiv pojedinačnih napasti pa tako možete naterati jedinicu da napada saveznika ili da pusti struju na sebe i okolinu. Takođe, osim baze kao glavne građevine postoji i Power plant koji može biti uništen i tada dovodi do raznih pojava među kojima je i nemogućnost kupovine jedinica u toku deset sekundi. Baš ovaj potez može okrenuti partiju u vašu korist i često predstavlja granicu između poraza i dobijene partije.

Arena wars je najverovatnije prva igra koji za komunikaciju između igrača koristi, osim tekstualnih i glasovnih poruka, i web-kamerice pa možete videti protiv koga igrate (naravno, pod uslovom da saigrač ima kameru), sve što je radio u toku partije, ili možete pobeđenome poslati replay sa snimljenim audio/video porukama koje ste slali tokom partije uz komentar da obrati pažnju na grimase koje je pravio kada ste mu ispred nosa zgrabili zastavicu.

Grafika je veoma dobra, jedinice su odlično modelovane i još bolje animirane, a upotrebljene teksture su zaista kvalitetne. Naročito se ističu efekti eksplozija, dima i efekti pri uzimanju zastavice, bombe ili nekog power-upa a izgledaju lepo i u nižim rezolucijama. Mape su prošarane gomilom sitnih detalja koji doprinose osećaju ’živog’ sveta – drveće se njiše na vetru, mreškanje površine vode, talasi zapljuskuju obale... Igra nije preterano zahtevna, što je samo još jedan plus. Muzika je takođe dobra i odlično se uklapa u atmosferu same igre, a moguće je i ubacivanje sopstvenih fajlova (neću se mešati u muzičke ukuse i preporučivati koju muziku da importujete) tako da možete uživati u omiljenoj muzici i dok igrate. Zvuk je u principu dobar, mada glasovni odzivi jedinica posle nekog vremena znaju da dosade i često se ponavljaju, ali ipak su to roboti.

Uz igru dolazi alat za pravljenje mapa koji se instalira zajedno sa igrom i u kome su izrađene sve mape iz igre (preko 50), veoma je moćan i omogućava vam da napravite atraktivne mape koje posle možete razmenjivati sa društvom ili preko oficijelnog sajta igre. Još jedan element na koji su autori posebno ponosni je AI ili veštačka inteligencija. Naime, kompjuterski oponenti nisu vođeni nekim skriptom ili waypointima jer bi bilo zamorno raditi skript za ovako veliki broj mapa (ko je probao da uradi waypointe za PODbota za CS zna o čemu pričam), već kompjuter reaguje u skladu sa akcijama čoveka i na većim težinskim nivoima može biti dostojan protivnik.

Arena wars je veoma dinamična igra, naročito kada se na mapi prosečne veličine nađe osam igrača i kada dolazi do situacija da se ne zna ko koga roštilja. Igra je veoma zabavna i mogla bi da se odomaći u igraonicama koje sve više postaju dosadne sa Counter-strikeom i DoTA-om od jutra do sutra. Pružite šansu ovoj igri, prijatno ćete se iznenaditi.

ExDream sprema i nastavak, Arena wars Reloaded, koji bi trebalo da se pojavi u maju ove godine (nezvanična vest).

Eksplozivna,frenetična i lepa igra. Prava stvar za testiranje refleksa i late-night multiplayer.
Brzina je ujedno i mana, nekada igrač nema dovoljno vremena da reaguje. Jedinice bolje da su ostavili mutave.

Burek ocena:

Prelepa grafika , fenomenalne bitke , mnostvo izuzetnih video zapisa i zvucnih efekata
malo veca zahtevnost

Tropico

Sam naziv igre govori da se radi o vreloj igri negde na kubanskim otrvima.Zanjimljivo je to što je vreme hladnog rata i možete, stati na stranu Amerike ili Rusije.Takodje imate mogućnost da izvršite razne akcije, kao što je čišćenje ostrva od zagadjenja, besplatno školovanje…Takodje možete uhapsiti ili likvidirati  bilo kog čoveka na ostrvu (ja obično likvidiram svoje političke protivnike  Smile )…
   Imate dve vrste igranja : scenario I random map.Scenario je više za one koji vole da igraju kampanjski, sadrži se iz 10 misija, na različitim ostrvima. Pre nego što započnete svoju karijeru na ostrvu, možete birati : uslove pobede (recimo ja skoro stalno igram open ended – bez završetka osim ako me ne zbace sa vlasti ), veličinu ostrva, vegetaciju itd.Možete birati neke od navedenih ljudi, čiju ulogu će te imati vi : Che Guevarra, Fidel Castro, “Evita” De Peron, Papa Doc Duvalier, Augusto Pinochet, Antonio Salazar ili Manuel Noriega…Kroz igru će vas pratiti svakodnevni problemi koji vam mogu doći glave. Ulogu imaju i gradjani vašeg ostrva, jer ako vodite dobru politiku , voleće vas i glasaće za vas na izborima, ako ne zbaciće vas sa vlasti.Takodje morate imati razvijenu industriju koja je ključ za zaradjivanje novca u igri.Trgovina se odvija preko dokova, gde dolaze razni brodovi, kako trgovački tako i turistički. Trgovački brodovi imaju ulogu da dovoze imigrante I da kupuju robu koju im nudite.Turistički, znate I sami , dovoze turiste na kojima možete zaraditi mnogo novca.Novac možete zaraditi na razne načine kao na navedena prošla dva, ali isto tako i povećavanjem renti tj. poreze koju plaćaju gradjani (stanarinu), isto tako treba voditi računa o zaposlenima, jer novac može da vam nestane dok ste rekli keks, zato je potrebno kontrolisati redovno plate, sa vašim ukupnim novčanim stanjem.Treba obratiti pažnju I na zdravlje, religiju I obrazovanje, jer sve to čini ljude srećnim I zadovoljnjim.Veoma zanjimljiv detalj je jer možete pratiti stanje svakog vašeg gradjana, od rodjena pa do smrti , videti njegova misljena, I potrebe, I videti porodicu iz koje potiče…Okruženje na svom ostrvu I oko svoje palate možete ukrašavati na razne načine, postavljanjem raznih vrsta drveća I žbunja, takodje statua I  fontana.Muzika je veoma dobra I daje još jači utisak I osećaj kubanskih ostrva, koja se nalaze na vašem malom monitoru.
   Sa tehničke strane, igra nije nista novo, postoji mogućnost gledanja iz četiri ugla, I zoom koji će vam pomoći da preciznije nacentrirate gradjevinu, takodje može prikazati celo vaše ostrvo na ekranu.Detalji  su veoma zanjimljivi, kako graffiti na zgradama, kante za djubre, suveniri u prodavnicama…Ljudi su uradnjeni odlično, jer se pojavljuju u različitim godinama I različitim izgledima.U podešavanjima za igru možete promeniti rezoluciju, veličinu detalja recimo kao što su ljudi, drveća, senki itd.
   Igra je veoma zabavna, posebno pošto je reč o kubanskim ostrvima I cigarama u periodu od 55-ih pa nadalje.Ko je nije probao preporučjem je, jer je veoma zarazna pogotovo ako je igrate u zimsko doba.








Sve u svemu zanjimljiva igra, sa odlicnom muzikom i temom
Spora gradnja objekata, vreme brzo tece

Burek ocena:

Izdavač: Blizzard
Razvojni tim: Blizzard
Žanr: MMORPG
Broj igrača: neogranicen
Veličina: 1 DVD ili 4 CD



   World of Warcraft, ili bolje poznatiji kao WoW, je dugo ocekivana igrica koja je pocetkom 2005. godine stigla i kod nas. Posto je ova igra MMORPG (mass multiplayer online roll play game), sve vreme cete biti okruzeni drugim igracima iz celog sveta, to je jedna od drazi ove igre. Takodje jos jedna od drazi jeste lepota sveta kroz koji se krecete. Za ljubitelje Warcraft seriala ovo ce biti prava poslastica. WoW ozivljava svet Warcraft-a 3 Reignn of Chaos i nastavka The Frozen Throne, tako da se vi, kao individua u tom svetu, krecete kroz ista mesta koja ste ranije gledali iz pticije perspektive i pitali se kako li je dole, pored Arthas-a, Thrall-a, Jaina-e i ostalih. Takodje cete imati i prilike da dozivite neke od kljucnih dogadjaja koji su se desili u Warcraft-u, kao sto je pad Kelthuzad-a i vise sitnijih, ali ne i manje interesantnih, dogadjaja.



   Kada prvi put instalirate igru, napravite account i uspesno se logujete u svet WoW-a, dobicete opciju izaberete server. Serveri su napravljeni kako bi WoW moglo da igra dosta vise ljudi nego sto cete vi ustvari videti dok budete igrali. Jedan server podrzava odredjen broj ljudi. Obzirom da WoW igra nekoliko miliona ljudi, svi oni ne bi mogli da stanu na jedan server, tim razlogom postoje serveri kao sto su Earthn Ring, Silvanas, Defias Brotherhood, Ahn'Quiraj i ostali. Posto ste izabrali server, pojavice vam se opcija za kreaciju heroja gde mozete da birate izmedju dve frakcije, Horde i Aliance i vise rasa i klasa. Od rasa imate, kod Horde orc, tauren, undead i troll i kod Aliance human, elf, dwarf i gnome. Posto izaberete rasu, dolazi trenutak kada birate klasu, a one mogu biti warrior, priest, mage, warlock, rogue, hunter, shaman, druid i paladin. Sada ste spremni da krocite u svet World of Warcraft-a.



   Koliko je svet WoW-a lep toliko je i velik, tako da ce vam za obilazak svakog kutka tog sveta biti potrebno par meseci. Kao dva kontinenta preko cele mape prostiru se Kalimdor i Eastern kingdom (Azeroth, Khaz Modan, Lordaeron). Svaki kontinent ima par glavnih gradova i vise sela kao i omanjih mesta u kojima se mozete opraviti, kpovati namirnice i uzimati i predavati questove. Pored gradova tu su jos i takozvane Instance, kao sto su Deadmines, Wailing caverns, Scarlet monastery, Sunken temple, Scholomance i ostale instance. Sve se one razlikuju po tezini, odnosno po zahtevnosti, tako da za Deadmines vam je potreban mnimum nivo 14, a za Scholomance 58. Ono sto je zajednicko za ove instance jeste broj ljudi koji je potreban. U zavisnosti od opremljenosti igraca moguce je i manje, ali optimalan broj ljudi za resavanje ovih instanci je petoro. Posto steknete dovoljno znanja u igranju svog karaktera, i posto nadjete dobru opremu, mozete krenuti i u jace instance koje su pravljene za raid-ove od 20 i 40 ljudi. Jedne od tih instanci su Zul'Gurub (20) i Molten core (40). Minimalni nivo za instance ovog tipa jeste 60. Time dolazimo do zakljucka da je raspon nivoa u WoW-u 1-60. Nivoe mozete sticati na vise nacina. Pored svih tih instanci (u kojima uz eliminaciju protivnika dobijate xp) postoje i questovi, zadatci koje resavate kako biste dobili xp i u nekim slucajevima iteme. Davaoci questova ili popularnije NPC-ovi (non person character) se nalaze u svakom vecem mestu ili gradu, a cak se mogu naci i u sumi ili pecini. Oznaceni su sa zutim znakom uzvicnika !, ako tu postoji quest koji vi mozete dobiti ili sa zutim znakom pitanja ?, ako je to mesto gde quest treba da predate. Takodje postoji i sivi znak uzvicnika ! koji oznacava quest za koji vam treba jos par nivo-a da biste mogli da ga dobijete. Questovi su uglavnom za sve isti, ali postoje i questovi koji se razlikuju za odredjene rase i klase, tako da recimo warrior ima zadatak da otpliva na ostrvo blizu Durotar-a i da sparinguje sa vise protivnika kako bi dobio sopsobnost "Berserk" ili priest koji treba da pomogne jednom cikici u Azshari kako bi za uzvrat mogao da bira jedan od 3 magicna itema koji ce mu dobro doci kasnije u spasavanju svojih saigraca. Takodje postoje i questovi koji vam omogucavaju da unapredite svoje profesije.

   Kako bi ovu igru napravio jos zanimljivijom, tim iz Blizzard-a je dodao mogucnost da se nauce i odredjene profesije. Svaki karakter moze da poseduje dve glavne i tri poredne profesije. Postoje crafting i collecting profesije. Crafting profesije su: Blacksmithing, Tailoring, Leatherworking, Alchemy, Enchanging, Engineering. Collecting profesije su: Mining, Skining, Herbalism. Pored glavnih postoje i sporedne profesija, a to su First Aid, Cooking i Fishing. Svaka od ovih profesija moze se koristiti za pravljenje item-a koji su vam potrebni, za pravljenje novca, razmenu dobara i zabavu (preporucujemo vam engineering za to). Samo najbolje kombinovanje moze vam doneti pravu korist. Tako da recimo kombinacija Alchemi i Herbalism vam omogucava ekonomicno pravljenje napitaka, kako za svoju korist, tako i za trgovinu. Mining moze se kombinovati sa Blacksmithing i Engineering profesijom itd.
   



   World of Warcraft je po misljenju mnogih najzanimljivija mmorph igra i od nje je veoma tesko rastati se. Da biste je imali na svom racunaru potrebno je da izdvojite 2,500.oo din, uz sta dobijate i 14 dana besplatnog igranja. U tom paketu dobijate 4 dvd-a za instalaciju i knjizicu sa opisom igre.

 

    Predivna grafika, zvuk, atmosfera. Ostavljen je veliki prostor za igracevu mastovitost.
    Preopterecenost servera i ovisnost o igru koja se tesko leci

Homeworld 2

 










     Ako niste igrali prvi deo igre, na prvi pogled igranja drugog dela, deluje veoma komplikovano i dosadno, mada nije baš tako kad udjete u štos.Naime radi se o strategiji u svemiru, koja ima sve tri dimenzije, što igru čini veoma zanimljivom.Iznenadićete se kad budete videli koliko opcija ima igra, jer možete unapredjivati vaše brodove sa raznim dodacima kao što su bolji motori, oružija, odbrana itd.
   U igri možete, igrati kampanju , player vs CPU, ali isto tako možete se oprobati u multiplayeru koji može da pa podrži 6 igrača, na ogromnoj 3D mapi.Na raspolaganju su vam dve rase Hiigaran-i i Vaygr-i.Pre početka igre možete birati maskirnu boju vaših brodova i vaš logo u igri.Na početku igranja u player vs CPU mod-u, dobijate glavnu bazu ili takozvanu mothership, carrier i nekoliko resource collector-a.Mothership vam je glavna baza i ako nju izgubite izgubili ste i partiju.Preko glavne baze možete graditi sve od carriera, interceptor-a (lovci) , bombardera pa do satelita i razarača.Takodje možete unaprediti brzinu gradjenja i kretanja vaše glavne baze pošto se ona kereće veoma sporo, što je čini veom lakom metom za protivnika, na njoj možete nadograditi odmbrabeni sistem koji će vam pomoći u odbrani.Carrier je vam kao pomoćna baza, jer ona takodje ima opcije gradjenja lakih borbenih brodova, tako ga možete pribižiti neprijateljskoj bazi i koristiti kao privremenu bazu za napad.Resource collectori imaju ulogu da slete na obljižnji asteroidni pojas i prikuljaju resurse, posle ih skladište u glavnoj bazi ili carrier-u.Ako bi ste hteli da obezbedite vašu bazu na jednom mestu potrebno je graditi platforme na kojima se nalaze razna oružija koja će vam pomoći u odbrani vaše baze.Na raspolaganju imate veoma raznolike brodove tako da možete birati razne nečine i taktike koje će te upotrebiti protiv vašeg neprijatelja.Najzanimljiviji brod u igri je marinski transporter koji ima ulogu da zauzme neprijateljski brod I da taj brod postane vaš.Veoma bitno oružije koje će te siguno koristiti je battlecrusier koji je teško naoružan i podseća na brodove iz Star Wars filmova.Njegova uloga je da napada velike brodove, uz njega treba uvek treba koristiti razarače koji su takodje veoma korisni.Možete graditi tri vrste osnovnih aviona a to su interceptori, bombarderi i skauti.Njima možete takodje unapredjivati brzinu i njihovu razornu moć.Veoma zanimljiva opcija je hajperspejs skok koji će pomoći vašoj floti da brže predjete velike distance, ali isto tako i da pobegnete ako ste u škripcu.Ali neki brodovi nemogu da izvrše tu komandu, kao što su interceptori, bombarderi i drugi, pa takodje veoma zaniljiva fora, je da ih ukrcate u neki brod koji može da izvrši hajperspejs skok, recimo battlecrusier i onda idete na mesto gde hoćete da ih pošaljete.Možete i birati formaciju brodova kojih posedujete : odbrambenu, napadnu I standardnu.
     Oni koji su pravili igru su se veoma potrudili, i dali nam detaljan prikaz svemira gde se igra odvija , vaša flota se neće kretati samo na jednoj visini kao što je u ostalim strategijama čija radnja je na zemlji, već će menjati brziniu i visinu u skladu sa vašim naredjenjima.Neću vam više odavati čime ova igra raspolaže, na vama je da je probate jer igra vam dozvolja da zavirite iz svakog ugla na svemirsko bojno polje.













  Dobra grafika, raznolikost jedinica
  Muzika nema ritma

Serious Sam 2

Izdavač: 2K games
Razvojni tim: Croteam
Žanr: FPS
Broj igrača: 1-16
Veličina: 1 DVD


  Pre četiri godine hrvatski Croteam izdao je svoj prvenac, igru koja je imala jednostavan gameplay i obilje šmeka, a još je i bila jeftina. Da, govorimo o Serious Samu. Od tada je prošlo dosta vremena i igara, igrali smo i Second encounter, ali se ništa nije znalo o izlasku zvaničnog nastavka igre. Moguće zato što je razvoj držan pod velom tajne i do pre par meseci, dok nismo dobili demo, bilo je teško pretpostaviti šta se desilo Croteamu. Ali zato ne moramo da se brinemo, jer je novi Sam tu. Ne mnogo promenjen po stilu igranja, ali je tu, na čitavom DVDu.

Već na početku možete da zaključite kako će ovo biti luda vožnja – trio čarobnjaka daje vam zadatak da povratite čarobni medaljon kako biste zaustavili Semovog večitog neprijatelja dr Mentala. Medaljon je podeljen na pet delova, a svaki od njih se nalazi na drugoj planeti. Tada kreće vaša avantura po uvrnutim, ali ipak prelepim svetovima (ima ih sedam i svi se razlikuju). Povremeno akciju će prekidati kratki filmovi i cut-scene u engineu igre i tu dolazimo do humora koji je lagano neuravnotežen. Naime, većina opaski i sitnih aluzija će vas uspešno nasmejati dok postoji određeni procenat koji daje utisak preterivanja.

Svi nivoi su veliki i šareni, sa puno detalja. Posetićete mnoge lokacije – od močvara do futurističkih gradova. Novost u nastavku su i vozila poput dinosaurusa koji bljuje vatru i hovefkrafta. Najluđa je kugla u kojoj Sem trči kao hrčak i koja bez problema sređuje i najjače protivnike. Nailazićete i na turete i posle tih deonica obično boli prst zbog stalnog roštiljanja. Oružja su ista kao i ranije, uz kozmetičke promene (sačmara ima jako čudan izgled) i par dodataka – laserski pištolj i papagaj samoubica. Iako ćete čuti kako je ubačena havoc fizika (realno ponašanje objekata u kontaktu sa drugim predmetima) ona ulazi u priču samo kod ukrasnih predmeta kao što je košarkaška lopta na samom početku igre (dotična vam donosi fin mali bonus ako ubodete koš.. Jesmo li zemlja košarke ili ne? prim. Raptus). Protivnici su najblaže rečeno uvrnuti kao i ostatak igre i prosto zapanjuje maštovitost dizajnera. Postoji standardni set beštija koji se pojavljuje na svim nivoima, kao i protivnici koji se javljaju samo na određenim nivoima.

Grafika je baš u stilu Serious Sam igara, namenjena da što blesavije predstavi šašave predele i protivnike. Engine prikazuje veliki broj likova na ekranu kao i u prethodnim igrama, samo što je sve dosta detaljnije i masovnije. To je dovelo do veće hardverske zahtevnosti kada će retko koja mašina pružiti pristojan frame-rate u scenama sa desetinama beštija po ekranu i višim video setovanjima, tj. sve preko medium detalja. Engine podržava i HDR (High Dynamic Range) efekte ali to ni ne pomišljajte da uključite ukoliko nemate bar GeSilu 6600, a za uzvrat dobijate lepše boje i kvalitetnije osvetljenje.

Dakle, ako imate solidnu mašinu i veliki ste fan Serious Sama, igra će vam ponuditi čistu adrenalinsku bombu uz pristojnu glazuru eye-candy efekata. Jedina zamerka je sitnica – ponekad se zvuk baguje pa nećete čuti protivnike ili će se jako slabo čuti, što je možda i bag do verzije igre koju sam imao. Ipak, kad se sve sabere i oduzme, igra zaslužuje ponovni prelazak.

Serious Sam u novom ruhu, ludačka atmosfera,vozila
Višesatno igranje ne prija, Havoc fizika je prisutna samo na papiru

priredio dr.lift

   Ako ste gledali film onda znate u cemu je rec. U ulozi ste Toni Montane koji je na kraju filma poginuo u mafijaskom okrsaju, igra se bavi drugom temom sta bi se desilo da je on onstao ziv. Posto je izgubio sve, on pocinje iz pocetka da podize svoju imperiju u Majamiju. Ona ce vas uvesti u mafijaske okrsaje, prodavanja droge na ulici, podkupljivanja policajaca, znaci nalazicete se u krvotoku kriminala.Tokom igre ce vas pratiti razni poslovi tipa ucena, ulicnih trka, i naravno ubijanja pojedinih likova, kao sto je Sosa koji je namestio ubistvo Toniju u filmu.
   Igra je bazirana kao GTA imate slobodu kretanja po gradu i mozete raditi sta vam je volja. Najveca greska i igri je to sto nemozete skakati tako da morate zaobilaziti zidine i prepreke kako bi ste dosli do zeljenog mesta. Na ulicama Majamija cete prodavati drogu kako bi ste zaradjivali, a tu su i kvartovi koje kontrolisu bande, nekada cete imati zadatak da ih isprasite. Mozda nemozete da skacete, ali u igri se pojavljuje mnogo novih opcija, neke su od njih su da mozete da kupite svog vozaca, placenog ubicu, dilera oruzija... Tu su onda i ostale stvari mozete kupiti dosta vrsta kola, trkackih brodova itd.. Igra ima dosta inovacija kao sto je zvanje vozaca preko mobilnog telefona koji vam posle nekoliko sekundi doveze kola tako da nema potrebe za kradjom. Ako ipak ukradete onda postoji mogucnost da pas pojuri murija sto se desava, verujte mi pogotovo ako se obracunavate sa nekom mafijom. Kad vas pojure murijaci imaju odredjenu daljinu dokle vas mogu pratiti, e sad treba biti brz i pobeci iz tog dela sto brze. Takodje mozete kupovati razne firme tj. prodavnice koje vam pomazu u zaradjivanju para. Sa prelaskom svake misije dobijate reputaciju pare, balls (muda), drogu itd..  Tu je i jedna opcija koja malo podseca na sims, zove se "Pimp my mansion" i tu mozete kupovati razne televizore frizidere, i ostale stvari kako bi ste ulepsali kucu. Sva ta voznja, pucnjava, nebi imala lep utisak da nije dobra muzika. Scarface donosi mnostvo dobrih i originalnih pesama iz stvarnog zivota, vecina pesama koja se pojavljuje u filmu pojavljuje se i u igri. Misija ima dosta i igra ce vas drzati nedeljama za kompijuterom, pogotovo kad lova pocne da se vrti u velikim razmerama. Neke od misija su stalne, kao sto su isporuke droge na raznim mestima u gradu. Oruzija koja ce te koristiti u igri su raznovrsna od vodovodnih cevi do dugih devetki,od smg-eova pa do kalasnjikova i m-16. Oruzija mozete nabavljati kod ulicnih dilera, mozete nositi odredjen broj oruzija, dok ostatak oruzija koji kupite se smesta u jedan orman u vasoj kuci, i u gepeku na kolima, tako da mozete lako promeniti oruzije za vase potrebe u svakom trenutku. Kao sto sam naveo da mozete kupiti razne pomocnike placene ubice, vozace mozete kupiti dostavljaca oruzija kojeg mozete nazvati preko telefona i naruciti zeljena oruzija. U toku borbe vam se puni skala koja se zove "Rage" kada se ona napuni mozete je iskoristiti, ona ce vam pomoci da se otarasite brojnijeg neprijatelja, ako mislite da je to glupa fora nije, prvo nemozete je cesto iskoristiti jer se tesko puni drugo ona vam moze ponekad ispuniti helte, koji se povecavaju kad ubijete neprijatelja dok ste u tom modu. Da spomenem tu je i Enforcer kojeg mozete unajmiti za obavljanje misija ako niste spremni da rizikujete Tonijev zivot, ja ga obicno koristim kada treba da eliminisem bandu.
   Grafika u igri je zadovoljavajuca i mnogo bolja nego u GTA serijalima. Zvukovi u igri su raznovrsni pesama ima mnogo tako da vam nece dosaditi. Govori u igri su veoma interesantni, pogotovo kada se Toni iznervira i pocne da psuje. Neke od najboljih su mu : " I'm Tony Montana. You fuck with me, you fuckin' with the best."  i meni najjaca od svih "You think you can take me? You need a fucking army if you gonna take me! " Igra ima malo losu fiziku recimo jedan od takvih primera je da se vrata ne zatvore (kada su otvorena) od kola kada ona krenu napred, takodje kola lete puno u vis kada idete na skok iz zaleta itd. Kao sto rekoh grafika je zadovoljavajuca a o tome mozete i sami presuditi, lik Toni Montane su skinuli 98% kakav je bio u filmu, i jos sa njegovim glasom igra je potpuna. Standardna rezolucija u igri je 640x480, ali naravno zavisno od vase masine vi to mozete promeniti.
   Scarface The world is yours je igra koju treba probati a i netreba zaobici, jer ako ste fan Toni Montane ( Ala Paćina ) definitivno probajte. Jeste da sam u pocetku po forumu kinjio igru ali sada kada je igram, imam drugacija misljenja.




Muzika, dobra kontrola vozila

Losa fizika, glupi Al

Quake 4

Izdavač: Activision
Razvojni tim: Raven software, id
Žanr: FPS
Broj igrača: 1-16
Veličina: 1 DVD


    U poslednje vreme sve je češća praksa izdavača igara i razvojnih timova da rastežu sa novim projektom ili da nas vuku za nos i obećavaju kako igra izlazi vrlo uskoro, samo što nije. Setite se Half-lifea 2 za koji je bilo potrebno punih šest godina da bi se pojavio na policama i na kraju smo dobili poluproizvod nedostojan imena HL. Ili Doom 3. Čitavih godinu dana je odlagan a stalno su izlazili novi filmići kojima su nam tvrdili kako su skoro završili igru. U slučaju Quakea 4 nije bilo toliko kašnjenja u odnosu na količinu reklame i priča o novoj legendi i redefinisanju multiplayer igranja. To je nešto što bi Ameri nazvali hype.

Izlazak Quake 4 je ličio na pojavu Dooma 3 – prvih par dana tišina da bi posle nekog vremena igrački sajtovi i forumi buknuli od rasprava. Jednima je igra bila savršenstvo, najbolja stvar posle tople vode, dok su je drugi toliko kudili kao da je nešto ogavno čega se treba stideti. Ne slažem se ni sa jednom ni sa drugom pričom. Ovo jeste vanserijska igra i primetno je da je uložen trud u produkciju ali, za razliku od prethodnih nastavaka, ne donosi ništa novo u žanr i deo posvećen igri više igrača je trebao biti širi i obogaćen novim modovima. Da li je bilo pametno dati Raven software-u da radi na ovoj igri?

Scenario novog Quakea se nastavlja na kraj Q2 ignorišući treći deo (mada on i nije imao neku priču jer je bio multiplayer-only). Rat između planete Zemlje i divlje vanzemaljske rase Strogg (koriste zarobljenike da bi ih pretvarali u svoje vojnike-zombije) i dalje traje. Tokom protivnapada flote marinaca ubijen je Makron, vođa Stroggova. Međutim, nije bilo vremena za slavlje jer alieni grade novog vođu pa Zemljani kreću u novi napad. Vi ste u ulozi marinca Metju Kejna koji će sa ostatkom flote pokušati da jednom za svagda stane na put Stroggu. Pri ulasku u orbitu Stroggosa (matična planeta vanzemaljaca) većina brodova biva oborena i vi kao jedan od preživelih ćete se probijati kroz neprijateljske linije usput sarađujući sa kolegama marincima i vozeći se u nekom od vozila. Igra je veoma furiozna i u nekim trenucima dinamikom podseća na Call of Duty. Čitava atmosfera čini da se osećate kao da ste usred SF filma sa mecima koji pršte na sve strane, dranjem marinaca preko radija i eksplozijama u pozadini. Tome još više doprinosi ambijentalni zvuk i uparen sa kvalitetnim zvučnicima pravi nezaboravni doživljaj. Jedino što se može zameriti celom ambijentu je linearnost i sličnost sa Doomom 3 (čiji engine koristi) po grafičkim dometima.

Tokom igranja često ćete sretati kolege marince. Uglavnom će vam pomagati pri masovnijim bitkama, a neki od njih vas mogu i lečiti ili popraviti oklop. Oružja su rimejk iz prethodnih delova i ne razlikuju se od njih osim po dizajnu. Jedina razlika je to što je umesto čuvenog BFG-a stavljen Dark matter gun. Postoji i nekoliko deonica u kojima ćete sedeti za turetom ili voziti hover tenk i Mech. Ti nivoi su veoma zabavni, naročito onaj u kom upravljate Mechom zbog raznih zanimacija sa ubogom pešadijom. Bestijarijum je krcat humaniodnim mutantima i mehaničkim zverima. Upečatljivi momenti su scene borbi protiv ogromnih boss protivnika za koje je uvek potrebno iskoristiti neku jednostavnu caku.

Arhitektura nivoa je veliki plus igri. Svaka prostorija je slagana do najsitnijih detalja. Pošto se radi o Doom 3 engineu, dinamično osvetljenje i igre senki su na svakom koraku, a obojena svetlost obasipa prostorije i sve koji borave u njima. Problemi mogu da nastanu zbog dosta mraka i tada će vaš najverniji prijatelj biti automatska puška jer na sebi ima ugrađenu lampu.

Bolna tačka je najčešće hardverska zahtevnost, odnosno neoptimizovanost igre tako da će na nekim mestima dolaziti do većeg seckanja na većini konfiguracija. Verovatan razlog toga je sama pompa oko izlaska igre i forsiranje sirotih igrača da nabave skupe grafičke kartice. Grafika jeste lepa ali engine nije pretrpeo neke promene zbog kojih dolazi do usporavanja.

Multiplayer ne nudi mnogo mapa, samo desetak za razliku od Q3 koji je dolazio sa 30 mapa. Mehanika kretanja/pucanja je ostala ista kao i modovi igre (timski i klasičan deathmatch, 1 na 1 i Capture the flag). Zaista čudi ovakva siromašnost u poređenju sa , na primer, Unreal tournamenot 2004 i prosto je nejasno kako je ekipa to dozvolila jer su u šansi da izgube popularnost na ovom polju. Takođe, ne postoje ni botovi pa ovaj deo igre nećete ni moći da propisno odigrate sem u mreži ili preko Interneta pod uslovom da imate bilo šta brže od ISDN-a.

Quake 4 je dobra igra, ali se id suviše oslonio na staru slavu i pokušaj da se kombinovanjem kampanje iz Quakea 2 i dela multiplayera iz ’trojke’ inkasira što više para. Možda Ravenovci ipak nisu bili na visini zadatka. A možda smo samo očekivali previše od ove, u principu vrlo dobre, igre.

Lično mišljenje: ja sam, iskreno, očekivao da će Q4 biti kombinacija akcije i brzine iz Q3 i ambijenta Q2 pa sam ostao malo razočaran što se glavni lik ne kreće dovoljno brzo. Srećom je kampanja bila zanimljiva i rado ću je ponovo prelaziti.

Kampanja i atmosfera, voice-over, mehanizacija (gaženje pešadije mechom)
Multiplayer je morao biti opširniji, neopravdano hardverski zahtevnija od Doom 3

Audiosurf

Izdavač: Valve
Developer: Dylan Fitterer
Žanr: muzička puzzle vožnja
Broj igrača: 1-2
Veličina: 350 MB


U žanru muzičkih i rythm igara već dugo dominiraju Dance Dance Revolution i Guitar Hero. Ove dve franšize razvijaju velike softverske kuće (Konami i Activision) i ulažu se poprilične svote novca za proizvodnju nastavaka a i za licence muzičarima. Međutim, igra koju vam predstavljam lako može da pomrsi konce ovim igrama i da im preuzme tron.

Audiosurf je delo Dilana Fiterera (Dylan Fitterer). Izlazak igre je prošao bez reklame, samo se pojavila na tržištu i postala opšta pomama o kojoj uveliko bruje mnogi Internet forumi. Logično je pitanje o čemu se tu uopšte radi pošto su samo učesnici beta testiranja imali priliku da igru vide uživo.

Igra je kombinacija nekoliko žanrova, pre svega puzzle i trkačkih igara s tim što bi moralo da se pomene i da je poprilično psihodelična. Razlog zašto je Audiosurf svrstan u muzičke igre je u osnovoj ideji a to je, kao što i slogan igre kaže, ’’vožnja na muzici’’. Naime, kada izaberete mod igre i učitate neku pesmu iz svoje kolekcije igra vas postavlja za kontrole malog svemirskog broda koji juri preko staze koja se generiše na osnovu dinamike pesme koju ste izabrali. Kada naiđe lagani deo, brodić uspori i staza postaje uzbrdica dok se okolina boji u hladne tonove (ljubičasto ili plavo). Suprotno od toga, na brzim delovima pesme staza prelazi u nijanse crvene boje, izgleda kao nizbrdica i brodić se ’’sjuri’’ niz te delove (opet, sve to zavisi koliki je tempo pesme i da li je izražena bas linija). Svaki ton prati manja ili veća promena okoline, od obične promene boje do opšte eksplozije boja i oblika. Sve pohvale idu proceduri za analiziranje pesme, pošto se dešavanja na ekranu savršeno sinhronizuju sa muzikom. Nebitno je koji žanr servirate Audiosurfu, igra radi skoro bez greške (od skoro sto testiranih pesama samo par ambijentalnih numera je izazvalo prebrzo kretanje brodića).

Pomenutih modova ima 6, s tim to je moguće izabrati između tri nivoa težine pa su neki modovi dostupni tek na težim nivoima. Za svaki mod je drugačiji brodić što je mali ali simpatičan detalj. Zadatak je uvek isti – brodić usmeravate horizontalnim pokretima miša ili tastaturom i skupljate obojene pločice trudeći se da napravite grupe od tri ili više pločica iste boje na tabli ispod brodića. Najviše je moguće pokupiti 21 pločicu a skupljanjem više od 7 u jednoj koloni se može desiti da dobijete kaznene poene ako niste uspeli da napravite cluster (grupu). Igra daje posebne bonuse na kraju pesme za pravljenje clustera od 7, 11 ili svih 21 polja kao i skupljanje većine žutih ili crvenih pločica (na poslednje se i ne morate obazirati, daje samo 5% bonusa). Poseban bonus od 25% je ako završite pesmu a tabla ispod brodića bude prazna.

Glavna zamerka igri je što se modovi ne razlikuju dovoljno, tako da u stvari postoje samo tri: mono (na stazi su pločice obojene isto, ako ne pokupite nijednu sivu bonus je 30%), pointman i varijacije istog i double (kooperativno igranje dva igrača). Takođe, na Elite težini je previše teško igrati bilo šta osim Ninja mono jer se sa težinom drastično povećava količina pločica na stazi. S obzirom da Audiosurf jedino možete nabaviti preko Steama (ili na ’’onaj drugi način’’ ), implementirani su achievements zadaci koje smo mogli prvi put da vidimo u Orange boxu. Stalna Internet konekcija je poželjna pošto se posle svake pesme rezultat šalje na server i upoređuje se sa ostalim rezultatima za tu pesmu. 

Iako spada u indie igre, Audiosurf se može pohvaliti veoma dobrim tehničkim karakteristikama i optimizovanošću. Čak i na najnižim podešavanjima igra izgleda veoma lepo, dok uključivanjem premium efekata potpuno zablista (za najviša podešavanja je potrebno da grafička kartica podržava pixel shadere 3.0). Pomenuo bih da je na Premium detaljima previše izražen blur efekat i kada krene haos po ekranu teško je snaći se. Za zvuk ste ipak zaduženi sami svojom muzičkom kolekcijom ili preko Audiosurf radija. Malobrojni zvučni efekti su dobrog kvaliteta ali najčeše smetaju, a zna da se desi i da nadjačaju muziku ili padne poneki falš pa ih je bolje isključiti. Valve je odlučio da podrži Audiosurf, pa se uz igru dobija i soundtrack iz svih Orange box igara (uključen i u demou!). Logično, pesma Still alive je zauzela prvo mesto na listi najpopularnijih pesama čim je igra postala dostupna za download.

Audiosurf je dokaz da formula za dobru igru nekada ne mora da bude impresivna grafika. Čista zabava i zaraznost poput starih dobrih igara iz luna parkova su dokaz za to. Ova mala i simpatična igra se čak neće ni puno razmahati po disku sa svojih 350 MB, te zaista ne postoji zalog da je barem ne probate. Stvarno je teško odoleti surfovanju na zvuku.

Fantastičan doživljaj vožnje uz muziku, veoma precizna rutina za generisanje staza, prelep dizajn, soundtrack iz Orange boxa na poklon
Nedovoljno raznovrsni modovi, prenaglašeni efekti na max detaljima, poneki zvučni efekti