Futurologija

Svi su cvetovi budućosti u semenu sadašnjosti. Kineska mudrost

Futurologiju ili studije budućnosti definišemo kao predviđanje budućih događaja na osnovu postojećih uslova. Na taj način futurologija nam govori kako današnje promene (ili njihov izostanak) postaju sutrašnja realnost. Teme i metodi uključuju moguće, verovatne ili poželjne varijacija ili alternativne transofmacija socijalnih ili „prirodnih“ fenomena (nezavisnih od ljudskog uticaja). Često je futurologija povezana sa scenarijima budućnosti. Cilj je da se predstavi kako sadašnji uslovi podležu promeni u okvirima disciplina kao što su ekonomija, sociologija, istorija, inžinjering, matematika, psihologija, fizika, biologija, teologija. Futurologija se često povezuje sa strateških projekcijama budućeg razvoja, kakve daje recimo CIA. Osim toga, mnogi poznati mislioci su se angažovali u ovoj oblasti – Semjuel Hantigton, Frensis Fukujama, Zbignjev Bžežinski. Njihove predikcije su bile različite – od „kraja istorije“, do „rata civilizacija“. Dve stvari razlikuju studije budućnosti od istraživanja kakva se inače sprovode unavedenim disciplinama: 1. istražuju se ne samo verovatne, već i moguće ili preferirane budućnosti 2. obično se daje kompletan, „holistički“, pogled na stvarnost baziran na navedenim disciplinama. Sledeća diskusija predstavlja mogući razvoj sveta u ovom veku prema jednom takvom pogledu.

Sadržaj
1 Svet u ovom veku
2 Amerika: Drugar, pozajmiš mi...
3 Evropa gleda u ambis (literalnije: Götterdämmerung)
4 Azija: hladno ili vruće
5 Rezime
5.1 Gubitnici
5.2 Dobitnici
5.3 Wild Card: Rusija
6 Spoljašnje poveznice

Svet u ovom veku

U svojoj analizi događaja koji bi mogli uslediti u ovom veku, Steven LaTulippe započinje opštom pričom o tome kako je predviđanje budućnosti neizvestan poduhvat. Zgodno je pozivanje na The Foundation Trilogy, Isak Asimov. Pre razmatranja konkretne predikcije, potrebno je reći da su ovakva dela jednodimenzionalna čak i kad nisu jednostrana. Neki se aspekti detaljno sagledavaju, a neki zanemaruju. Tako ovde nije ništa rečeno o ekologija i održljivosti razvoja. Prema datoj analiza događaja, u ovom veku biće ugrožen opstanak zapadne civilizacije.

Amerika: Drugar, pozajmiš mi...

Sudbina Amerikanaca je da upoznaju svoju izreku koja glasi: Nema besplatnog ručka. Kako njihova ekonomija ne proizvodi više dovoljnu količinu dobara da pokrije životni stil populacija, osmišljeni su načini da se to premosti. Glavni način je bio zaduživanje. Vlada polako tone pod teretom više stotina milijardi dolara godišnjeg budžetskog deficita, dok se ekonomija guši pod 750 miliona trgovinskog deficita godišnje. Dok je dug po sebi dovoljno loš prati ga još jedna stvar: inflacija (za sada je to vidljivo kroz devalvacija dolara). Plaćanje dugova sa obezvređenim dolarom čuva novac i čini da u knjigama izgleda solventnije nego što stvarno jeste. Autor naglašava da i pored halucinogenih ekonomskih teorija Federalne vlade, ekonomija ne može zauvek živeti pozajmljujući novac. Pre ili kasnije, vuk će zakucati na vrata – i oduvati kuću. Amerika više neće biti „jedina svetska supersila“. Ono što nije navedeno je ko kreditira Ameriku, dokle, i koji bi mu bili razlozi. Amerika se finansira na japanskim i kineskim obveznicama od kojih mnoge 2020 dospevaju na naplatu. Osim toga, istočnoazijske centralna banka drže oko 2000 milijardi dolara svojih devizna rezerva u Americi. To može pokrivati sve deficite neko vreme, ali pitanje je kada će i ovaj kapital početi da se seli. Nameće se pitanje zašto bi to radili? Odgovor je prost – zato što im se isplati. No možemo ići u dalje raščlanjivanje. Razlozi mogu biti ekonomski i neekonomski (politički). Ekonomski interes i Kine i Japana je jasan – Amerikanci su veliko tržište njihovih proizvoda. Japanci su osim toga i vlasnici dobrog dela američkih preduzeća. Japan ima i politički razlog – njegovo zaziranje od jačanja NR Kine. Japanci smatraju da će ih američki saveznik štititi. Međutim, viećemo, i njihove opcije su ograničene. Kina ima ekonomski interes jer još nema dovoljnu unutrašnju tražnju. Samo 300 do 400 miliona Kineza može da u većoj meri koristi proizvode koje izrađuje njihova sve jača privreda. Ali ovaj broj sigurno raste, osnovica se širi možda za 5% godišnje, što je opet manje od privrednog rasta koji iznosi 9%. Kada unutrašnja potrošnja dovoljno poraste, pitanje je koliko će Kinezi hteti da finansiraju Amerikance. Kina ima i političke razloge da (veoma diskretno) podrži američko izigravanje svetskog policajca. Kina takođe ima problema sa militantnim islamom (što je pleonazam – islam je militantna religija). Njima odgovara američki “rat protiv terorizma” i uopšte sukob na relaciji Zapad – Islam. Zapadnjaci tako bivaju sve više zaglibljeni u ovaj sukob i ne mogu da spreče jačanje Kine. Naravno, ovakva “podrška” je veoma cinična, ali to neće spasiti Ameriku.

Evropa gleda u ambis (literalnije: Götterdämmerung)

Autor ukratko opisuje vrednosti Viktorijanske ere koje su vladale Evropom početkom prošlog veka. No, svemu tome je došao kraj u verovatno najbesmislenijoj klanici u istoriji sveta – u Prvom svetskom ratu. Brutalni besmisleni rat izrodio je zle duhove nacizma, boljševizma i genocida. Usledio je još jedan rat i do polovine veka Evropa je bila iscrpljena – demografski ekonomski i duhovno. Evropski odgovor bio je u napuštanju starih vrednosti, umesto kojih je usvojen post-moderni sekularizam i moralni relativizam. Energije su usmerene na ono što su nazvali La Dolce Vita U suštini dve glavne stvari su rezultirale iz toga:

1) socijalizam

2) sekularizam.

Evropski socijalizam, koji se pojavljuje pod raznim imenima: wellfare state, Sozialsicherungsistemm... je praktično podigao životni standard ljudi i relaksirao ih dobrog dela borbe za preživljavanje. Radno vreme je počelo da pada, što tehnologija opravdava, čak i ispod osam sati. Penzioni sistem je dao sigurnost pod stare dane. Ono što sada vidimo kao posledicu je sve slabija konkurentnost privrede u poređenju sa azijskim takmacima. Još gora posledica bio je pad fertiliteta na 1,4 deteta po ženi (2,1 se smatra neophodnim za reprodukciju). Istraživanja pokazuju da ljudi gaje velike familije iz dve grupe razloga – religioznih razloga i brige za vlastitu egzistenciju u starosti. Evropski sistem je uklonio oba razloga. Evropske vlade su suočene sa kolapsom populacije učinile fatalan korak – otvorili su vrata muslimanskoj imigracija. Iako autor ne gaji neki animozitet prema islamu, on navodi gorku realnost da evropska i muslimanska kultura jednostavno nisu kompatibilne. Muslimanski svet zahteva žensku čednost, prezire ateizam i sprovodi stroge kazne i za lakše oblike kriminala. U narednih 40 godina muslimani će se približiti većini u mnogim zapadnoevrospkim zemljama. Čak nije neophodan nastavak kontinuirane migracije. Recimo da Danska trenutno zaustavi svaku imigraciju, svejedno će 2039 imigrantsko stanovništvo činiti većinu. U Francuska je 2005, prvi put u istoriji većina beba imala muslimanske roditelje. Prema znanjima autora, nijedna grupa u istoriji nije dopustila da bude mirno zamenjena u zemlji svoga porekla. Bombaški napadi u Madridu i Londonu, ubistvo Tea van Goga, francuska intifada i naravno poslednji događaji oko karikatura Proroka su vesnici teških vremena. U mnogo čemu Evropa već izgleda kao Jugoslavija kad je umro Tito. Posledično, ceo evropski kontinent ide prema budućnosti etničkih ratova kakvi su viđeni u Bosna i na Kosmetu. Predviđanja idu u jednom od tri pravca. Moguće je da desničarske partija osvoje vlast u Evropi i krenu u otvoreni sukob sa islamom i nasilne deportacija, što bi rezultiralo nasiljem. Drugi scenario je fragmentacija kontinenta na muslimanske i evropejske kantone. U trećem scenariju islam je pobednik i nameće socijalne norme evropskom stanovništvu. Takva Evropa bi podsećala na Musolinijevu Italija, Liban ili Zimbabve, respektivno. Vrednosti poznate kao La Dolce Vita izgleda ne mogu biti pobedničke. Evolucija čini da opstaju bolje prilagođeni. Ni lepši, ni pametniji, često ne ni jači – mada sve to može biti deo toga. Izgleda da je sada neko drugi bolje prilagođen.

Azija: hladno ili vruće

Više nije nikakvo otkrovenje da se centar svetske ekonomije kreće prema istočnoj Aziji. Većina tih nacija ima vredne populacije, ekonomije koje se šire i visoki trgovinski suficit. Gradovi kao Singapur, Hong Kong i Kuala Lumpur rastu eksponencijalno i postaju kulturni i finansijski centri budućnosti. Istorija pokazuje da kad god jedna nacija smenjuje drugu na vrhu svetskog sistema, sledi period nestabilnosti. Oba svetska rata su usledila kao posledica pokušaja rastuće Nemačka da zameni Britanija kao svetski hegemon. Sve predikcije govore o Kini gao glavnoj sili veke – ekonomski i geopolitički. Sjedinjene Države, iz navedenih razloga, neće moći da predstavljaju izazov kineskoj dominaciji. Međutim, neke nacije, kao Japan, mogu biti uznemireni i pokušati da spreče dalji kineski napredak. Međusobna ekonomska razmena tu ne mora biti presudna. Britanija i Nemačka su bili najveći međusobni partneri 1913 i ponovo 1938. Osim toga, delili su istu religiju i njihovi monarsi su bili bliski rođaci. U takvom scenariu, celi region se deli na neprijateljske blokove. Jedan takav blok bio bi Japan sa Vijetnamom, možda i Indijaom i Tajvanom. Sa druge strane Srednje Kraljevstvo bi imalo na svojoj strani ujedinjenu Korejau i neke manje zemlje ASEAN-a, moguće i Indonezijau. Međutim, istočnjački pogled na svet je drugačiji od evropskog. Ono što se dogodilo u Evropi ne mora se desiti ponovo tamo. Ima još jedan razlog koji čini ovakav scenario manje verovatnim – Japan je demografski iscrpljen, sa manjim fertilitetom čak i od Evrope. Čuo sam u ranijim raspravama argument da će Kina imati problema sa starenjem stanovništva. Ovaj argument se verovatno izvodi iz “politike jednog deteta”. Međutim, u futurološkim analizama nisam video da Kina ima takve probleme. Fertilitet je u Kini oko 1,7 što je više nego u Evropi ili Japanu. Predviđa se i blag porast do 1,8. Nešto je drugo problem u Kini. Ekologija. Takvi problemi su već uočljivi. Strukturalni problem je sam “kineski san”: da se stigne i prestigne Amerika. Ako je to planirano na agregatnom nivou, kako se često inače računa na Istoku, to ne bi bio toliki problem. Svet bi mogao preživeti potrošnju resursa još jedne Amerike. Međutim, šta ako se krene ka ostvarenju cilja da svaki Kinez živi kao Amerikanac? Može li svet izdrati pet Amerika?!? Primera radi: Kina je druga na svetu po broju novih automobila, ali njihov broj iznosi tek 14 na hiljadu stanovnika. U Americi je 780 na hiljadu. Možete li zamisliti još milijardu automobila na već napaćenoj planeti?!? Ostaje nada da se takva katastrofa ipak neće dogoditi jer istočnjaci su navikli da žive u skladu sa prirodom. Čak i među bogatijim zemljama arčenje resursa je daleko menje nego u Americi, a narodi su naučeni da žive na veoma malom prostoru u Hong Kongu, Singapuru ili Japanu. Ako Azija izbegne greške Evrope iz prošlog veka, autor vidi da će period procvata tehnologije i kulture inicirati jedan od najkreativnijih perioda u ljudskoj istoriji.

Rezime

Gubitnici

Sjedinjene Američke Države: Stanje bankrotstva

Evropa: Sektaško nasilje

Izrael: Svi demografski trendovi idu u pogrešno smeru. A kad Amerika izgubi nadmoć, stvari će izgledati još gore.

Japan: Sudbina je Zemlje izlazećeg sunca da postane vazal i kineskoj „Velikoj istočnoazijskoj sferi međusobnog prosperiteta“ (ironično?)

Dobitnici

Kina: Ako izbegne konfrontacije sa susedima postaće dominantna nacija u ovom stoleću.

Islam: Demografija je sudbina.

Australija i Novi Zeland: Obe nacije su stabilne, zrele demokratija. Takođe su dovoljno izolovane da izbegnu sukobe, ali dovoljno blizu za trgovinsku razmenu sa narastajućom istočnom Azijom.

Srbija: Ne očekuje se ništa posebno značajno za Srbiju u sferi politike ili ekonomije. Ipak, autor smatra da će Srbi znati da cene ironiju u kojoj njihovi zapadnoevropski mučitelji bivaju uvučeni u nasilni konflikt sa islamom. Bankrotstvo Amerike takođe može izmamiti po koji osmeh.

Wild Card: Rusija

Sa Rusijom se nikad ne zna. Ova zemlja raspolaže ogromnim resursima, od kojih će neki biti veoma dragoceni. Drugo, preživevši boljševičku diktaturu, Rusija će možda prva povratiti vrednosti koje su izgubljene 1914. U ostalim evropskim ovakva obnova nije ni na vidiku. Međutim, problemi sa korupcijom, gangsterima i etničkim nasiljem i dalje postoje. Populacija se i smanjuje, čak više nego u ostatku Evrope. Tako da Rusija zaslužuje status milenijumskog džokera.

Sve ovo i ne mora biti tako, ali problemi u Americi sa dugovima i u Evropi sa demografijom, kao i dinamika razvoja Azije su stvari koje se već odigravaju. I teško da će biti zaustavljene.

Izvor: Wikipedia