Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
“Držite se svog osećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!"
"Ponekad je svet oko mene beskrajan, savršeno lep a trajan, sav u skladu sa mojim snagama i mojim željama, ili mojim odsustvom želja. Samo postojanje po sebi znači i sreću bez prekida. A ponekad se sav svet ispreči preda mnom kao nedogledan mračan tesnac, ne širi od iglenih ušiju, kroz koji mi valja proći ili tu pred njim jadno propasti. A znam dobro da proći ne mogu, ali i da propasti ne smem!"
Ја бих куп укинуо управо због оваквих ствари. Сећам се када ми сто година нисмо могли да узмемо титулу, па узмемо једном у три године тај туњави куп и ћелави Лукић нас дрка како је сезона била врло успешна јер је освојен трофеј. Вредност тог купа је у рангу оног турнира у малом фудбалу на Ади.
Можда једино ако би се организовао суперкуп па да се играју неки двомечи, то би подигло интересовање. Ако ништа, била би још два дербија у години, једине утакмице које привлаче пажњу.
У сваком случају, честитке на трофеју, колико год небитан био.
Tema: 
