Ime i prezime - Bernard Vukas

Rođen   01/05/1927
Mesto u timu   Napadač
Utakmica za reprezentaciju   59
Golova za reprezentaciju   22
Debitovao   27/06/1948.
Igrao u klubovima   NK Hajduk (Split),Klagenfurt(Aut),GAK(Aut), KSV Kapfenberg(Aut)


Bernard Vukas rođen je 1. 5. 1927. godine u Zagrebu

1938. počeo je igrati za juniore kluba Concordia iz Zagreba. 1945 i 1946 bio je član fudbalskih klubova Amater i Zagreb.

1947. pridružio se NK Hajduk iz Splita. Sa Hajdukom osvojio je prvenstvo Jugoslavije 1950, 1952 i 1955. Izabran je za kapitena Hajduka.

1954/1955 bio je najbolji strelac Prve lige sa 20 postignutih golova.

1948 u Londonu, i ponovo 1952 u Helsinkiju osvojio je srebrnu olimpijsku medalju.

1955 proglašen je najboljim Jugoslovenskim sportistom.

Za NK Hajduk odigrao je 615 utakmica i postigao 300 golova. 59 puta je bio član reprezentacije. Bio je kapiten reprezentacije, i postigao je 22 gola za reprezentaciju.

1957/1958 igrao je profesionalno u Italijanskom klubu Bologna.

21. 10. 1953 u Londonu, na Wembleyu igrao je za "Ostatak sveta" protiv Velike Britanije, sa rezultatom 4:4.

Nosio je UEFA-ne boje za Kontinentalni tim protiv Velike Britanije, u Belfastu, 13. 08. 1955, 4:1, postigavši het-trik.

Od 1963 - 1967 igrao je profesionalno u klubovima Klagenfurt Austrija, GAK Graz, K.S.V. Kapfenberg.

Ime i prezime - Velimir Zajec

Rođen   12/02/1956
Mesto u timu   Odbrana
Utakmica za reprezentaciju   36
Golova za reprezentaciju   1
Debitovao   23/03/1977
Igrao u klubovima   NK Dinamo(Zagreb), Panathinaikos(Grč)


Rođen 12. februara 1956. u Zagrebu.

Jedan od najboljih "libera" u jugoslovenskom fudbalu, odličan igrač sredine terena, kapiten reprezentacije Jugoslavije.

Ponikao je u omladinskim selekcijama zagrebačkog Dinama, a od 1973. je prvotimac i godinama najbolji igrač ovog kluba. Za ,,plave" je odigrao 485 utakmica i postigao 41 gol i 1982. osvojio titulu prvaka, a 1983. i trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije.

Uz jednu utakmicu i dva gola za omladinsku (1973) i 12 utakmica za mladu reprezentaciju (1975-1978), odigrao je 36 utakmica i postigao jedan gol za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 23. marta 1977. protiv ekipe SSSR-a (2:4) u Beogradu, a poslednju utakmicu odigrao je u Lincu , 16.oktobra protiv Austrije (0:3)

Učestvovao je 1982. na Svetskom prvenstvu u Španiji i 1984. na prvenstvu Evrope u Francuskoj.

Ime i prezime - Slaven Zambata

Rođen   24/09/1940
Mesto u timu   Napadač
Utakmica za reprezentaciju   31
Golova za reprezentaciju   21
Debitovao   16/09/1962
Igrao u klubovima   NK Dinamo(Zagreb), KSV Waregem i FC Crossing (Bel), Villach(Aut)


Rođen 24. septembra 1940. u Sinju.

Jedan od najboljih strelaca koje je zagrebački Dinamo do sada imao. U tabor zagrebačkih "plavih" došao je 1959. iz sinjskog Junaka i do 1969. odigrao ukupno 397 utakmica i postigao 264 gola (od toga 93 u prvenstvu). Kao član Dinama osvajao je tri puta trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije (1963, 1965. i 1969), a 1967. kao kapiten tima i Kup sajamskih gradova.

Debitujući. za prvi tim Dinama kao 18-godišnjak, razvio se u odličnog strelca i bio jedan od najboljih jugoslovenskih napadača svoga vremena. Kad je napustio Dinamo, igrao je za belgijske klubove KSV Waregem i FC Crossing iz Brisela (1969-1972), a kad se ujesen 1972. vratio u Zagreb, odigrao je poslednje utakmice za Dinamo, jer je zbog težih povreda (operisao je oba meniskusa) morao da napusti fudbal. Karijeru je završio 1973. u austrijskoj ekipi Villach.

Uz dva susreta i dva gola za mladu ekipu (1963), odigrao je 31 utakmicu i postigao 21 pogodak za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 16. septembra 1962. u susretu protiv DR Nemačke (2:2) u Lajpcigu, a od dresa sa državnim grbom oprostio se 27. oktobra 1968. na utakmici protiv Španije (0:0) u Beogradu. Kao kapiten reprezentacije učestvovao je na Olimpijskim igrama 1964. u Japanu.

Odlomak iz knjige "Legende fudbala", 1985, (Vasa Stojković)

Ime i prezime - Branko Zebec

Rođen: 17/05/1929 - Preminuo: 26/09/1988
Mesto u timu: Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju: 65
Golova za reprezentaciju: 17
Debitovao 24/06/1951.
Igrao u klubovima: Borac(Zagreb),Partizan(Beograd), Crvena Zvezda(Beograd).

U fudbalu se kao i u životu događaju neverovatnosti koje su dovedene do apsurda. Branko Zebec je rođen u Zagrebu 1929. Bio je u dvadeset drugoj godini života kad je prešao u Beograd. U rodnom gradu njegove fudbalske moći nisu bile occnjene na pravi način. Dinamo ga nije hteo, nosio je dres Borca (ranije se zvao Milicionar), igrao je levo krilo.

Bio je izuzetno brz, snažan, probojan, odlično je igrao glavom, a posedovao je i šut razorne snage. Nije spadao u prefmjene tehničare, ali ga je lopta "slušala", posebno kad mu je bila na levoj nozi.

Kad se u Zagrebu pronela vest da će Zebec preći u Partizan, uzburkali su se duhovi: "Njima je dobar, nama ne valja" - tako bi se u tom trenutku mogla sažeti reakcija nogometnih radnika vodećih klubova.
Po Zebeca je otišao Brana Dimitrijević, nekadašnji bek SK "Jugoslavije", inače advokat i član rukovodstva "crno-belih". Rezervisane su karte za spavaća kola, čak i podignute, na imena Dimitrijević - Zebec. Ljudi iz armijskog KOS-a su Dimitrijeviću dali snažna i brza kola. On je sa Brankom umesto na kolodvor seo u auto i za manje od četiri sata bili su u Beogradu. Dok su ih pred vagonom čekali ljudi iz Državne Bezbednosti Zagreba, oni su već bili kod Slavonskog Broda. Tako je Branko Zebec, pod neobičnim okolnostima, došao u Beograd po svoju sudbinu. Baš tako. Ovde je načinio veliku karijeru, postao nezamenljivi reprezentativac (65), čak je igrao i za selekciju Evrope. U Beogradu se i oženio (Dušica) i dobio dve devojčice.

Srećnom koincidencijom skoro u isto vreme, u Partizan je došao i Miloš Milulinović, prvi fudbaler Evropskog juniorskog prvenstva u Kanu. Jugoslavija je bila prvak, Miloš najbolji pojedinac i prvi golgeter. Tako je Partizan došao do "navale snova": Boba Mihajlović, Milutinović, Valok, Bobek i Zebec! Kvintet velemajstora.

Zebec je bio fudbaler izuzetne grade, snažne muskulature, lepe visine, vihorske brzine, hrabar i izuzetno racionalan u igri. Nikad suvišan potez, driblingom se služio samo u nuždi, cenio je sekunde u igri, savršenstvo je tražio (i našao) u jednostavnosti. Sa Bobekom je činio skoro idealnu levu stranu u ondašnjem načinu igre.

Branko je povremeno igrao i centarfora. I to veoma uspešno. Na utakmici Francuska - Jugosavija (1:1), selektor Timanić i trener Ćirić su odlučili da Zebec dobije ulogu povučenog centarfora u našem državnom timu, a njegov prevashodni zadatak je bio da čuva Rajmona Kopu, najboljeg fudbalera Francuske, koji je tada igrao za madridski Real. Kopa se pored Zebeca nije video. Koliko je on inteligentno shvatio vođu "plavih" i način kako je tu ulogu odigrao zaslužuje čistu "desetku". Uspevao je i da sarađuje sa kvartetom u napadu: Rajkov, Milutinović, Veselinović, Vukas.
To je bilo veliko veče "plavih" na Kolombu, nekadašnjem Olimpijskom stadionu. Dugo smo vodili sa 1:0, sve do 88. minuta kad je domaćin nezasluženo uspeo da stigne do iznenađenja. Bilo je to 1955. Te večeri autor ove knjige naslutio je da će Zebec jednog dana biti i sjajan trener. Kasnije se to i obistinilo.
Ali između toga dogodilo se nešto veoma značajno - Branko je sa velikim uspehom igrao centarhalfa.

To je bila Bobekova ideja. Uoči važne utakmice sa Hajdukom u Splitu, kapiten Stjepan Bobek je treneru Špicu savetovao da Zebeca postavi na mestu centarhalfa ako misli da "dobijemo utakmicu u Splitu". Iskusni stručnjak je prihvatio ideju. Partizan je pobedio, Zebec je bio najbolji igrač na terenu!
I kasnije, kad je Branko i u državnom limu igrao u odbrani, svi stručnjaci i novinari, naši i strani, govorili su o Zebecu štoperu (i liberu) kao o velikom otkrovenju i igraču od formata.
Jednom je u Bukureštu, kad smo igrali odlučujuću utakmicu sa Rumunima za odlazak na Svetsko prvenstvo u Švedsku 1958, Branko Zebec je igrao kao da ima dvostruki par nogu. Bio je superioran kod visoko nabačenih lopti, nijedan duel nije izgubio, presecaoje napade sa obe strane i do kraja odigrao tu utakmicu da za takvo ostavrenje postoji samo jedna reč - perfekcija!
Posle utakmice trener našeg nacionalnog tima Slavko Milošević je bio ushićen. Prišao je Zebecu, uhvatio za mišicu i rekao: "Jesi li ti čovek ili zver? Još nikad u svojoj dugoj igračkoj i trenerskoj karijeri nisam video da neko igra devedeset minuta tako savršeno i nepogrešivo. Čestitam ti!"
Zebec se učtivo zahvalio, nasmešio, i oborene glave, nagnute na levu stranu, uputio se prema svlačionici.
Kakav je utisak Branko ostavio na Partizanovu sredinu? Veoma lep. Njegova pojava, posebno lice, još pre nego što je bilo šta rekao ulivalo je poverenje; ono je zračilo samouverenošću. Nije ničim ličilo na one koji su pre i posle njega dolazili u Partizan. Većina je došla na prstima, Zebec je nastupio sa magičnom sigurnošću mada je dolazio iz malog kluba.
S njim biti na ravnoj nozi nije bilo lako njegovim novim saigračima. Svoje osećanje superiornosti nije krio, naprotiv. Vidno je respcktovao Bobeka, Čika i Bobu Mihajlovića. Sa Brunom Belinom bio je veoma prisan, znali su se iz Zagreba još kao deca, vršnjaci, koji su jurcali za loptom po poljanama kraj Save.
Moram da priznam da je od svih igrača Zebec pokazivao najmanje osećanja nostalgije. Čini mi se da je on imao jake sportske motive da se u Beogradu iskaže kao veliki majstor fudbala, da svima u rodnom gradu pokaže koliko su bili grešni prema njemu. Bio je veoma društven, ali samo u okruženju onih koje on oseti bliskim i prihvati. Tada je bio vedar, šarmantan, govorljiv i uvek pomalo - ciničan. Prema mladim igračima je bio pun razumevanja, obzirnosti i tako je sa njima izgradio most prisnosti. "Bebe" su ga obožavale. Kad su već kao juniori bili superiorni u meri da ih niko nije mogao ugroziti, Branko je dolazio da ih gleda i uživa. Bio je njihov sportski i životni idol.
Zatim se dogodilo da je 1958. godine rukovodstvo Partizana odlučilo da se liši njegove saradnje. A to je bilo u danima kada je Zebec bio najbolji igrač u zemlji!
Nije se vratio u Zagreb, otišao je u Crvenu zvezdu i ubrzo dobio kapitensku traku.
Posle dve godine odlazi u SR Nemačku. U Braunšvajgu je završio karijeru, diplomirao u Kelnu kod Sepa Herbergera. I za divno čudo, dogodilo se ono što se inače ne dešava tako često - da veliki as postane i sjajan fudbalski pedagog.

Nemci su brzo shvatili da je Branko Zebec trener velikog formata i angažuje ga minhenski Bajern, klub u kome je pre njega sjajne rezultate imao Zlatko Čajkovski. Tako je Partizan ovom velikom bavarskom klubu darivao dva trenera koji su ostavili zlatne tragove u celokupnom nemačkom fudbalu.
Kad mu je bilo dosta stranstvovanja, cela porodica se vratila u Zagreb. Postaje trener Dinama, kasnije i Hajduka, stvara odličnu ekipu, potom prepoznatljivu igru u kojoj je bilo i naše imaginacije i nemačke racionalnosti. Bio je veoma autoritativna ličnost. Pred njim se nisu lagodno osećali ni najviši funkcioneri kluba, ako bi želeli nešto da mu sugerišu. Tu dramu na relaciji klub - trener, koja je inače u Maksimiru bila neizbežna prateća pojava, Branko je sasekao u korenu.
Bio je neprikosnoven autoritet!

Odlomak iz knjige "Asovi veka", 1999, (Mile Kos)

Ime i prezime - Predrag Mijatović

Rođen   19/01/1969
Mesto u timu   Napadač
Utakmica za reprezentaciju   73
Golova za reprezentaciju   28
Debitovao   23/08/1989
Igrao u klubovima   FK Budućnost (Podgorica),
FK Partizan, FC Valencia(Esp),
FC RealMadrid(Esp),
Fiorentina(Ita), Levante(Esp)

Predrag Mijatović ušao je u istoriju najtrofejnijeg kluba na svijetu. Bio je strijelac jedinog gola za Real Madrid u finalu Lige šampiona, protiv Juventusa 1998. godine, kojim je «kraljevski klub» poslije 32 godine postao prvak Evrope.

Mijatović je karijeru počeo u Komu, nastavio u Mladosti, a afirmaciju stekao u Budućnosti. Od 1989. do 1993. godine predvodio je napad Partizana, a zatim otišao u Valensiju. Tri sezone proveo je u tom klubu, a da bi 1996. godine postao član Reala. U Madridu je za tri godine ostavio neizbrisiv trag – golovima, driblinzima i ponašanjem na terenu i van njega. Proglašen za drugog fudbalera u Evropi u anketi «Frans fudbala» za 1997. godinu, iza Ronalda. Iz Reala je otišao u Fiorentinu, a karijeru završio u Levanteu.

Bio je član omladinske reprezentacije SFRJ koja je 1987. godine postala šampion svijeta. Za A tim SFRJ debitovao je 23. avgusta 1988. godine, protiv Finske. Učestvovao na Svjetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. i Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji 2000. godine. Za reprezentacije SFRJ, SRJ i SCG odigrao 73 utakmice i postigao 28 golova.

Od jula 2006. godine obavlja funkciju sportskog direktora Real Madrida.