Frojd :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Sigmund Frojd je rodjen 1856,studirao je medicinu u Becu.Specijalizovao se na Neurologiji.Krajem stoleca on je razradjivao Dubinsku psihologiju ili Psihoanalizu.Frojd je smatrao da uvek postoji napetost izmedju jednog coveka i okoline tog coveka,tj,postoji napetost izmedju nagona i potrebe jednog coveka s jedne strane i zahteva okoline s druge strane.Sta podrazumevas pod nagonskim zivotom coveka? Nije uvek razum onaj koji upravlja nasim delima,znaci da covek nije onako racionalno bice kao sto su ga rado zamisljali racionalisti 18 veka.Cesto su iracionalni impulsi oni koji odredjuju ono sto mislimo,ono sto sanjamo i ono sto cinimo.Takvi iracionalni impulsi mogu biti izraz dubokih nagona ili potreba,npr,ljudski sexualni nagon je podjednako temeljan koliko i potreba odojceta da sisa,kaze Frojd.Dalje,to mozda i nije bilo neko veliko otkrice ,ali on je rekao da se takve osnovne potrebe mogu preobuci ili preoblikovati i na taj nacin upravljati nasim postupcima a da ih nismo svesni.On je dokazao da i mala deca imaju neku vrstu sexualnosti ,to ga je ucinilo strasno nepopularnim medju obrazovanim gradjanima u Becu,koji su reagovali sa gnusanjem.To je bilo Viktorijansko doba,sve sto je imalo veze sa sexualnoscu bilo je tabu tema.Frojd je naisao na trag decije sexualnosti kroz svoju psihoterapeutsku praksu.Video je da se poreklo neuroza moze naci u sukobima iz detinjstva,on ce tu naci nesto sto je pacijent lose doziveo i sve vreme pokusavao da zaboravi,ali sto je ipak bilo skriveno negde u dubini i sve vreme nagrizalo pacijentove resurse.Time sto ce se takav Traumatski dozivljaj preneti u svest i time se dolazi do ozdravljenja. FROJDOV OPIS COVEKOVOG DUHA-Kada se rodimo,mi prilicno neposredno i bez stida zadovoljavamo nase fizicke i psihicke potrebe,ako mas majka ne podoji mi se deremo.Osim toga mi prilicno neposredno izrazavamo zelju za fizickom blizinom i telesnom toplinom.Taj princip nagona ili princip zadovoljstva koji postoji u nama Frojd je nazvao TO! Kao odojce mi smo prakticno samo ONO.ONO ili Princip nagona ostaje u nama i u odraslom dobu i uopste tokom celog zivota.Ali vremenom naucimo da regulisemo nase zelje i da se prilagodjavamo nasoj okolini.Frojd kaze da mi gradimo jedno Ja koje ima tu regulativnu funkciju,kada zelimo nesto nemozemo samo sesti i vristati dok ne budu zadovoljene nase zelje.I tada se moze dogoditi da mi nesto jako zelimo,ali da okolina to ne zeli da prihvati.Mi tada potiskujemo nase zelje,pod tim se podrazumeva da pokusamo da ih odbacimo i zaboravimo.,ali Frojd smatra da postoji i jedna treca "instanca"u covekovom duhu.Mi se od najranijeg detinjstva srecemo sa moralnim zahtevima roditelja i okoline.Kada ucinimo nesto pogresno roditelji nam kazu,Ne to nesmes da radis ili Sramota,kako se to ponasas.Cak i kada odrastemo,mi za nama vucemo odjek takvih moralnih zahteva i osuda.Izgleda da su moralna ocekivanja okoline usla u nas i postala deo nas .To Frojd naziva NAD-JA.U tome sto on naziva nad-ja,nalazi se i sama svest.Ali on je smatrao da nas nad-ja obavestava i kada su nase zelje prljave ili neprihvatljive.To vazi u ne najmanjoj meri za erotske ili sexualne zelje.Frojd je rekao da se ove zelje javljaju jos u detinjstvu.Danas znamo i vidimo da se mala deca vole igrati sa svojim polnim organima,to se vidi uglavnom na plazi.U Frojdovo vreme je neko dvogodisnje dete zbog toga moglo da dobije po prstima,mama bi rekla fuj, ne smes to,ili ruke napolje na pokrivac.Tako nastaje osecanje krivice koje je povezano sa svime sto ima veze sa polnim organima i sexualnoscu.Zato sto taj osecaj krivice ostaje u Nad-ja,neki ljudi po Frojdu tokom celog zivota osecaju krivicu kad nesto ima veze sa sexom.On je rekao da su te zelje prirodan i vazan deo coveka,a tada je sve spremno na dozivotni sukob izmedju zelja s jedne strane i osecaja krivice s druge.Neka Frojdova pacijentkinja je bila tajno zaljubljena u svog zeta,kada je njena sestra umrla nakon neke bolesti pomislila je:Sada je slobodan i sada se moze ozeniti mnome.Ta misao je istovremeno bila u sukobu sa njenim nad-ja,ona je bila tako neprihvatljiva da ju je potisla.To znaci da ju je ona gurnula duboko u nesvesno.Frojd pise,ta mlada devojka razbolela i pokazala ozbiljne probleme histerije,a kada sam je primio na lecenje ,pokazalo se da je temeljno zaboravila tu scenu kraj sestrinog kreveta i ruznu,samozivu zelju koja se pojavila u njoj.Ali tokom lecenja se setila ,kroz najjace duhovno uzbudjenje reprodukovala patogeni trenutak i ozdravila kroz tu terapiju.Nakon drugog iskustva u lecenju pacijenata ,dosao je do zakljucka da ljudska svest cini samo jedan mali deo ljudskog duha.Ono sto je svesno,jeste kao onaj mali deo ledenog brega koji viri iznad povrsine.Ispod nje ili ispod praga svesti jeste podsvesno ili nesvesno.Nesvesno je dakle ono sto je u nama ali sto smo zaboravili i cega se nesecamo.