"Uradi sam" manija

Ako prelistavate različite tekstove po časopisima i magazinima, sigurno ste mnogo puta naletele na članak koji vam predlaže da ovo ili ono uradite same. Jedno vreme to je bio popularan trend na Zapadu, a nešto kasnije dospeo je i kod nas - same obavite neku popravku u kući, same pripremite kompletnu večeru za dvadesetoro prijatelja, uz sve obaveze koje imate nađite i neki hobi i postanite dovoljno dobre u njemu da ono što napravite možete i da prodate... Ukratko: uz sve obaveze koje imate, napravite sebi još nekoliko obaveza u kojima ćete biti uspešne - uspešnije nego bilo ko drugi. Pokažite svima da ste vi najbolji, da možete bolje nego bilo ko drugi.

Mnoge žene će, pretrpane obavezama, čim počnu da čitaju tekst takve vrste (predlog za novi hobi kojim bi mogle da se bave), smesta zakolutati očima i pomisliti nešto kao: "Ma, da, baš su pametni, kao da nemam dovoljno obaveza". Ova reakcija se, paradoksalno, pokazuje kao prilično zdrava. Zašto paradoksalno? Zato što je, u principu, uvek dobro držati um otvorenim za nove mogućnosti i nove zanimljivosti. Održaće vam duh mladim (a to se, na svoj način, odražava i na telu) i znatno smanjiti mogućnost da ikada obolite od Alchajmerove bolesti ukoliko tokom celog života učite nešto novo. Međutim, uvek učiti nešto novo i imati jedan do dva omiljena hobija je jedno, a preuzeti na sebe desetak novih obaveza i u svakoj prilici činiti sebi život napornijim i stresnijim je nešto sasvim drugo.

Budimo iskreni, ma koliko da su nas majke domaćice i bake domaćice učile da treba same da spremimo hranu za goste, uvek je lakše naručiti je (ukoliko imate novca za to, naravno); naručiti je s nekog pouzdanog mesta, naravno. Ponešto od posluženja možete napraviti same (nešto za šta znate da vam uvek uspeva, što nije prenaporno za spremanje i što zaista volite da spremate). Isto tako, za mnoge radove po kući lakše je pozvati majstora nego da same majstorišete. Lakše je (i mnogo brže) kupiti već napravljeno nego da same šijete, vezete, pletete...

Da ne bude zabune, ako neke stvari zaista volite (da same kuvate, da šijete, pletete, majstorišete po kući...), nema razloga da ih ne radite, naprotiv - uživaćete. Ipak, manija "ja sve radim sama" je krajnje naporna i krajnje frustrirajuća i ne donosi nikakvo stvarno zadovoljstvo. Takmičenje s poznanicima (praviti bolje vanilice nego Marija, isplesti lepši džemper nego Jelena, lepše dekorisati stan nego Ljubica, i sve to odjednom) u najvećem broju slučajeva jeste besmisleno.

Opustite se. Ne morate nikome da dokazujete da ste bolje nego sve vaše poznanice zajedno. Kad god možete nečim da olakšate sebi, učinite to - ionako imate previše obaveza, pa nema smisla da im dodajete još neke ako to nije zbog nečega neophodno (ako vaše dete želi da trenira plivanje, a premalo je da ga samo pustite da ide autobusom, naravno da ćete preuzeti obavezu da ga vodite). Time što olakšavate sebi stvorićete vreme za aktivnosti kojima zaista želite da se bavite - za aktivnosti ili, ako vam je to potrebnije, za odmor i relaksaciju. Uživajte!

Mislim da greshish kada kazhesh da je DIY manija "naporna, frustrirajuca i da ne donosi zadovoljstvo". Mislim da su u manjini oni koji ce da gledaju kako je ova napravila neshto, a kako ona druga.
Chinjenica da sam napravila neshto korisno mene ispunjava, a sam proces pravljenja me opushta.
Jeste, lakshe je, ali ljudi koji ne prate slepo modne trendove ili imaju izrazhenu individualnost i stil neretko kod nas ne mogu da nadju odgovarajucu gardererobu/nakit/asesoare (dajte mi srpku rech za ovaj pojam, molim vas)/shta god. I shta onda? Treba da se povinuju vecini i utope u masu? Ne verujem.