Fridrih I Habsburg

Fridrih I Habsburg ili Fridrih Lepi (oko 1289.-13. januar 1330.) je bio kralj Nemačke iz dinastije Habsburga. Bio je kralj rival od 1314. do 1322., a od 1326. do 1330. je koregent sa Ludvigom IV Bavarskim.

Prijateljstvo i sukob sa Ludvigom Bavarskim

Sin je kralja Alberta I Habsburga i Elizabete Koruške. Posle smrti starijeg brata Rudolfa i ubojstva a oca 1308. postao je vladar Austrije u ime sebe i svoje mlađe braće. Bio je prijatelj i rođak Ludviga IV Bavarskog, sa kojim je zajedno odrastao. Oružani sukob među njima je izbio kad je tutorstvo nad donjom Bavarskom i mladim knezom donje Bavarske bilo dodeljeno Fridrihu. Ludvig IV Bavarski se s time nije slagao, pa je došlo do sukoba. Ludvig IV Bavarski je pobedio Fridriha 9. novembra 1313. u bici kod Gamelsdorfa. Fridrih je bio prisiljen da se odrekne tutorstva nad donjom Bavarskom.

Razdoblje dva kralja

Posle smrti cara Henrika VII iz dinastije Luksemburg, nastao je problem tko će biti novi njemački kralj. Najjače dinastije u Nemačkoj su bile Luksemburg, Vitelsbah i Habsburg. Sin Henrika VII iz dinastije Luksemburg bio je još mlad, pa luksemburška strana glasa za kuću Vitelsbah, tj za Ludviga IV Bavarskog.

Ludvig Bavarski je izabran oktobra 1314. sa 4 od 7 glasova kneževa izbornika. Krunisan je od strane kelnskog nadbiskupa u Bonu, umesto u Ahenu. U isto vreme preostali kneževi proglašavaju drugog kralja Fridrih I Habsburg. Nemačka dobija dva kralja, pa dolazi do neizbežnog rata. Tokom sukoba dva kralja Ludvig Bavarski je 1316. priznao nezavisnost Švajcarske, koja se time otrgla habsburškoj kontroli.

Jovan XXII postaje papa 1316. Papa je strogo podržavao francuske interese. Najpre je bio neutralan u tom sukobu, jer je Robert Anžujski želio da nemački kraljevi nemaju kontrolu nad Italijom. Papi je savetovano da ne priznaje ni jednog kandidata.

U zatočeništvu (1322.-1325.)

Posle nekoliko godina krvavih borbi Habsburgovcima se pobeda već smešila. Međutim Fridrih I Habsburg je odlučujuće poražen u bici kod Mildorfa 28. septembra 1322. U toj bici su zarobljeni Fridrih i 1300 plemića iz Austrije i Salcburga. Ludvig je držao tri godine zarobljenog Fridriha u zamku Trauznic.

Fridrihov brat Lepold je nastavio da se bori. Odjednom Ludvig Bavarski je počeo da trpi udarce. Najpre je izgubio saveznika, kralja Bohemije, koji se povukao iz saveza. Onda je papa ekskomunicirao Ludviga Bavarskog, da bi ga naveo da pusti Fridriha I Habsburga. Papa se umešao jer nije želio nitko da pobedi.

Viteški postupak i postaje koregent

Konačno, sporazumom iz Trauznica 13. marta 1325. Ludvig pušta Fridriha, a Fridrih priznaje Ludviga Bavarskog kao zakonitog vladara. Osim toga Fridrih se zakleo da će se vratiti u zarobljeništvo, ako ne ubedi braću da se potčine Ludvigu Bavarskom.

Pošto nije uspeo da uveri braću, vratio se u zarobljeništvo, iako ga je papa oslobodio zakletve. Ludvig Bavarski je bio impresioniran takvim viteštvom, pa je obnovio staro prijateljstvo sa Fridrihom I Habsburgom. Složili su se da vladaju zajedno. Papa i kneževi izbornici se nisu slagali sa takvim dogovorom, pa je sklopljen sporazum u Ulmu 7. januara 1326. po kome Fridrih I Habsburg upravlja Nemačkom, a Ludvig Bavarski će biti krunisan kao Sveti Rimski Car u Italiji. Posle Leopoldove smrti 1326. Fridrih odustaje od regentstva i vratio se da vlada samo Austrijom, gde umire 1330.

Izvor: Wikipedia