Ruski ikonopisac Nikolaj Aleksandrovič upravo oslikava pravoslavnu crkvu u Zagrebu
Freskopišem Canetovu zadužbinu na Ubu
To je rodno mesto Stanka Subotića i želja mu je da zavešta crkvu. U pitanju je velelepno zdanje na kojem, osim oslikavanja ikona, radim i na enterijeru. Na podu se nalazi mozaik od talijanskog mermera, a kada sve završimo, biće jedna od najlepših crkava na ovom prostoru

Ruski "Mikelanđelo" - Nikolaj Aleksandrovič Muhin - piše ispod svoda crkve Svetog preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Dva sprata skela vode pod sam vrh crkve, a u jednom delu ispred velikog staklenog vitraža stotine knjiga i foto-monografija koje su delić alata najvećeg ruskog ikonopisca. Muhin od decembra prošle godine freskopiše zagrebački pravoslavni hram. Kaže da se, gore uz skele, često penje i mitropolit Jovan. Nikolaj kroz smeh primećuje: "On je malodjec". Svakih nekoliko dana mitropolit zagrebačko - ljubljanski je na vrhu i razgleda radove. Muhin kaže da tako mudrog vladiku, a video ih je mnogo, do sada nije upoznao. Prvi dan kada mu je Nikolaj prikazao svoje predloške i upitao ga da li on kao crkveno lice ima kakvu primedbu ili sugestiju, mitropolit Jovan mu je odgovorio: "Vi ste umetnik, a ja sveštenik, vi radite svoje, a ja ću svoje, i u vaš se posao neću mešati". Nijednom mu se nije desilo da neki od vladika nije zahtevao da promeni ili doda ovo, ili ono.

Slikao i u Japanu
- Ova crkva mi je veoma važna, jer je Srpska pravoslavna crkva u katoličkoj zemlji i ja ne mogu izraziti zbog čega mi je to važno, ali sama situacija daje mi motiv da posao uradim što bolje - govori za Glas Nikolaj Aleksandrovič. "Oslikavao sam pravoslavnu crkvu u Japanu, a na Malti malu pravoslavnu kapelicu u predsedničkom dvorcu. I to što sam oslikavao pravoslavne crkve u državama drugih vera, to mi daje specijalnu motivaciju i koncentraciju, uostalom kao i uvek. Kada slikar naslika neku sliku i ona mu se ne svidi, jednostavno je pocepa, a ja svoje delo koje je naslikano na zidu ne mogu. Jedino mogu da srušim ceo zid - objašnjava.
      
RAD NA HRAMU SVETOG SAVE

Razgovarao sam sa profesorom Slobodanom Mileusnićem, direktorom Muzeja beogradske patrijaršije, koji je umro prošle godine i on me preporučio komisiji koja odlučuje o uređenju Hrama Svetog Save. Bio sam na zasedanju te komisije kojoj je predsedavao i vladika Amfilohije sa Cetinja. Nakon toga, dok sam bio u Moskvi, zvao me je glavni arhitekta hrama gospodin Milovanović i zamolio me da dođem u Beograd. Dogovorili smo se da ću pomoći koliko mogu.

ČLAN PUTINOVOG SAVETA

Priča se da je Muhin veliki prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina.
- Nisam prijatelj. Da sam njegov prijatelj ne bih sada bio ovde i radio to što radim. Provodio bi drugačiji život. Ali, prošle godine čestitao mi je pedeseti rođendan. On zna da postoji Mihajlo Muhin. Dva puta godišnje srećemo se, jer sam ja član Predsedničkog saveta za kulturu Rusije. Putin je čovek na mestu. Zna šta hoće i kako to da uradi. Videli ste kako se svet danas odnosi prema Rusiji. Nema više respekta kakvog je nekad bilo. Međutim, Rusija ima sve bolje mogućnosti. Ima naftu i gas i o ruskoj energiji mnogi zavise. Kod nas u Rusiji sve rukovodioce zovu Car. I Putina. To je navika i to je normalno. Nije važno kako se zove, važno je da dobro upravlja zemljom. Važno je da ljudi žive normalno i sigurno. Koliko je generacija proživelo kao u koncentracionom logoru. A danas smo slobodni i ja sam u Zagrebu i mogu da idem bilo gde po svetu.      
   
   



Oslikavao je, kaže, crkvu u Ubu, čiju izgradnju finansira biznismen Stanko Subotić Cane.
- To je njegovo rodno mesto i želja mu je da zavešta crkvu. To je velelepno zdanje na kojem, osim oslikavanja ikona, radim i na enterijeru. Na podu se nalazi mozaik od talijanskog mermera, a kada sve završimo, biće jedna od najlepših crkava na ovom prostoru. Otac Mitar prijatelj je sa zagrebačkim protojerejem Milenkom, koji je gledao kako i što radim i jednom mi rekao: "Mogli biste i nama ukrasiti crkvu u Zagrebu". Pitao sam ga "Pravoslavnu crkvu? " on je potvrdio i pozvao me da je pogledam. Kada sam je razgledao rekao sam koji su moji uslovi i kada smo se usaglasili pokupio sam svoje knjige i ljude koji rade sa mnom i tu sam. U Ubu još stoje skele, radovi nisu završeni, jer se čekaju neki materijali - priča Aleksandrovič.

Muhinova majka je bila iskreni vernik i on je s njom još kao dete odlazio u crkvu.
- I zadivilo me okruženje i freske. Krajem sedamdesetih počeo sam kopirati i crtati ikone, a u ono vreme je u Sovjetskom Savezu to bilo strogo zabranjeno. Završio sam Visoku umetničku školu, pa nakon toga otišao u armiju, kao i svi mladi ljudi. U armiji sam takođe slikao. Dobio sam zadatak da naslikam 24 člana Politbiroa. Rekao sam da mi nisu simpatični, no umetnik se može izraziti po svojoj volji i tada sam počeo raditi u temperi, a ti portreti su mi bili vežba za nešto veće - kaže.

Crkva koju je srušio Staljin
Nakon armije radio je jedan manastir iz 14. veka kraj Jaroslava u kojem je čudotvorna ikona, pa je to mesto poznato u celoj Rusiji. Radio je i u hramu Hrista Spasitelja, koji je 1931. Staljin srušio do temelja, a nedavno je potpuno obnovljen.

- Srušen je potpuno, a na tom mestu je bio otvoreni bazen. I iznutra i spolja hram je urađen kakav je bio pre rušenja. Ja sam imao crno bele fotografije i nastojao sam da ih što vernije uradim, proučavajući tri godine rad ikonopisca Verišćagina, koji je crkvu oslikao u vreme kada je građena - kaže Muhin.
Prošao je skoro celu bivšu Jugoslaviju. Ima puno prijatelja u Beogradu.

- Jako mi se sviđa na ovim prostorima. Sviđa mi se tamo gde je toplo. Ne volim hladnoću, a i ljudi su ovde topli i otvoreni - zaključuje Nikolja Aleksandrovič.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Ninoslav Kopač