Homo sapiens pivopius!


Pivo nije najstarije alkoholno pice poznato coveku. Cinjenica da se spontanim vrenjem vocnog soka, ili meda moze dobiti prijatan napitak, bila je poznata hiljadama godina pre nego sto je razvijeno umece spravljanja piva. Ljubitelji vina vole da kazu kako je vino "dar bogova". Mozda su i u pravu, jer lako je predpostaviti da je prvi put dobijeno pukum slucajem. Da bi se dobilo pivo, bilo je potrebno mnogo manje srece, a mnogo vise umeca. Bilo je potrebno da nas predak dozivi dosta veliki evoluativni napredak i da savlada mnogo zivotnih prepreka, zasta je sigurno bilo potrebno da prodje dosta vremena.
Kako govorimo o periodu o kome nema pisanih tragova, moramo se osloniti na logiku i iskustvo. Napitak slican pivu pojavio se najverovatnije u periodu kada je potreba za cuvanjem hrane, naterala primitivnog coveka da melje proklijala zrna zitarica, formira ih u oblik testa i susi, kako bi ga mogao jesti onda kada druge hrane nema. Mleo je zrna koja je prethodno pustio da proklijaju jer je, verovatno opet sticajem okolnosti, shvatio da su ona mnogo bolja i ukusnija. Tada nije znao da ova zrna imaju u sebi sastojke (enzime) koji omogucavaju razgradnju sastojaka zrna (skroba i proteina) i kao takva su ne samo ukusnija nego se lakse vare i zdravija su.

Dobijeno suvo testo sluzilo je za jelo, ali se moglo i drobiti i mesati sa vodom. Ovo drugo resenje ubrzo se pokazalo daleko interesantnijim jer su se posle relativno kratkog vremena dobijala dva vrlo korisna proizvoda: napitak prijatnog ukusa i mirisa lekovitih svojstava i ostatak dragocen u pripremanju druge hrane. Danas znamo o cemu se radi. Fermentisani napitak koji se dobijao spontanim vrenjem rastvora secera i bio preteca danasnjeg piva, bio je bogat vitaminima i mineralima, a ostatak u obliku testa, (maja) proizvod bogat kvascima i proteinima potreban za spravljanje hleba.




Napitci koji su preteca danasnjeg piva, proizvodili su se na slican nacin kod svih drevnih plemena i naroda. Zitarice su se namakale u vodu, pri cemu se omotac zrna (plevica) delimicno odvajao i zrna zapocinjala da klijaju. Nakon odredjenog vremena, zrna su susena, usitnjavana i ponovo mesana sa vodom, kako bi se dobilo vlazno testo. U njega se dodavalo testo (maja) iz prethodne partije, koje se na odgovarajucoj temperaturi cuvalo do naredne upotrebe, kako bi kvasci ostali aktivni. Usled delovanja kvasaca i bakterija mlecnokiselinskog vrenja, zapremina testa je rasla uz razgradnju skroba i nastanak secera. Ako se istovremeno proizvodio hleb, ovako naraslo testo je mesano sa novom kolicinom usitnjenih zitarica (psenice, jecma, ili prosa), ostavljano da fermentise izvesno vreme i nakon toga peklo.  

Kada su proizvodili pivo, umesto zitarica, dodavana je voda. Vremenom proizvodnja hleba i piva postale su nezavisne jedna od druge, mada su cesto i dalje vodjene paralelno.

Sa malim izmenama na ovaj isti nacin pivo se proizvodilo hiljadama godina. Dva osnovna momenta: da se kao polazna sirovina koriste isklijale zitarice i to: da se fermentacija vrsi dodatom kulturom kvasaca, a ne spontano, zadrzala su se i dan danas i osnova je savremene proizvodnje piva.

Ipak, ja ne mogu da zamislim dan bez NAJMANJE jednog piva...