Najpopularniji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice Franz Ferdinand je već na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene kao bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine. Početkom milenijuma pod okriljem Škole umetnosti u Glazgovu, sreli su se gitarista Alex Kapranos, basista Robert Hardy, bubnjar Paul Thomson i multiinstrumentalista klasičnog obrazovanja Nicholas McCarthy.
Na zajednički rad ih je pokrenula ideja da naprave muziku kojaće se dopasti devojkama i naterati ih da plešu, pa su počeli sa probama u McCarthyjevoj kući. S obzirom da su stvarali pod uticajem umetničkih bendova novotalasne epohe krajem sedamdesetih, mračnih i nekomunikativnih "Joy Division" i inovativnih "Gang of Four", prava je enigma kako su u svojim namerama i uspeli, možda jednim delom i zahvaljujući primarnoj zamisli da zvuče kao Donna Summer ili Prince.

Glazgovske umetnice su njihovu muziku doživele kao savršeni soundtrack za performanse u mestu zvanom "Chateau" (na francuskom - zamak), okupljalištu mladih artista po ugledu na Vorholovu "Fabriku". Kada je policija zatvorila klub u kome je dekadencija očigledeno prelazila granice dozvoljenog, četvorka se zaputila u London, gde su nastupali kao predgrupa nešto poznatijim vršnjacima "Hot Hot Heat" i "Interpol", koji su im već posle nekoliko zajedničkih svirki gledali u leđa i polako nestajali u oblaku prašine. Ferdinandi su dodali gas i na prečac osvojili publiku ne samo na ostrvu, već i širom kontinenta, na festivalima.

Nezavisna etiketa "Domino" objavila je početkom 2004. album nazvan imenom benda koje je, kako su objasnili u jednom intervjuu, odabrano prema imenu trkačkog konja The Archduke Ferdinanda, koji je verovatno dobio ime prema austrougarskom prestolonasledniku ubijenom u Sarajevu 1914. Tako su sve prosrpske kontrovere i političke konotacije vezane za pokret Mladobosanaca i Gavrila Principa pale u vodu, a album je debitovao na 3. mestu britanske top-liste, dok ga je samo za američko tržište objavio moćniji Epic Records. Uspehu benda znatno je doprineo singl "The Dark Of The Matinee" sa pulsirajućom disko bas deonicom i reskom stakato gitarom, koji je postao mega hit na radio stanicama i u klubovima. Spot za istu numeru sa originalnom fotografijom u specifičnom sivo-zelenom koloritu izdvojio ih je od kompletne svetske produkcije i ukazao na veliki umetnički potencijal, što su u međuvremenu i opravdali narednim hit-singlovima "Take Me Out", "Michael" i "This Fire".

Nakon godine provedene na turnejama, 2005. su većim delom potrošili na studijski rad da bi u oktobru objavili drugi album "You Could Have It So Much Better". Nastavak priče sadrži uobičajene brit-pop teme poput svakodnevice, politike, vremenske prognoze, divljenja rok-dinosaurusima i, naravno, ljubavi, u prepoznatljivom pank-pop-psiho-disko fazonu kojim su svet bacili na kolena.

Otkrivamo vam kako se oblače članovi benda "Franc Ferdinand"

Nošeni džins i ručne cipele

I muškarci imaju modne fetiše, naročito ako su poznati

Ako slušate bend "Franc Ferdinand" i zanima vas kako se i gde ti momci oblače, evo i intervjua koji su dali italijanskom "Glamuru" u kojem to otkrivaju.
Kako se oblačiš kad ne nastupaš s grupom? Koji su tvoji fetiši?
Aleksander Kapranos: Kao i mnogi, imam različite faze. U jednom trenutku sam bio tedi boj iz pedesetih, na primer. Generalno, sviđa mi se lepa odeća.

Koja se od ružne razlikuje po tome što...
Aleksander Kapranos: Recimo da pod ružnom odećom podrazumevam jeftino komplet odelo nezadovoljnog službenika. Dok lepo odelo može da bude i džins s kožnom jaknom. Kao što nosi Robert de Niro u "Opasnim ulicama".

Koji su modni detalji tipični za "Franc Ferdinand"?
Nik Mekarti: Majica. Endiju Noulzu, našem petom članu, farmerke su slabost. Ima ih 20 pari i kupuje ih neverovatnim ritmom - po jedan par nedeljno. I traži uvek isti model!

Pol Tomson: Da, sviđaju mu se farmerke H&M. Imaju kroj koji se mnogo nosio pre 20 godina.
Nik Mekarti: To su te koje ja sad nosim. Poklonio mi ih je. Endi je prava fashion victim.

Pol Tomson: Meni se mnogo sviđaju cipele. Ove koje sad nosim, na primer, uzeo sam u Melburnu od izvesnog Džonija Rokonija, italijanskog porekla, koji je nastavio porodičnu zanatsku proizvodnju cipela. Fantastične su, a nisu ni skupe.

Nik Mekarti: Kupovina cipela je laka i stalni je izazov. Svaki put kad odem u Italiju vraćam se sa novim parom cipela. Tako sam kupio i ove koje nosim, Miu Miu.

Ima li neke tajne adrese koju preporučujete za šoping?
Aleksander Kapranos: Smatram da su luksuzne ulice svuda iste. Svuda vidiš iste marke. Krećući se svetom tražim ono što ne mogu da nađem nigde drugde. Tako se često nađem u malim privatnim buticima ili seknd-hend prodavnicama. Čak i veliki stilisti ih posećuju u potrazi za idejama.

Šta si poslednje kupio?
Aleksander Kapranos: Vestern košulja iz pedesetih godina. I u jednom pariskom seknd-hendu košulju na dugmiće iz šezdesetih.


Izvor: Glas Javnosti \ Prevela M. B