Pariz strahuje od ekonomske recesije

Pariz - Prema zvaničnim podacima bruto nacionalni proizvod (BNP) Francuske je u drugom tromesečju ove godine opao za 0,3 odsto. Pri tome svi delovi privrede su zahvaćeni krizom, automobilska industrija najviše. Pežo-Sitroen i Reno beleže pad prodaje od deset odsto, dok evropska auto industrija ima pad od osam odsto. Najlošije se prodaju veliki i skupi automobili, dok tržište traži male modele, koji se po pravilu proizvode u inostranstvu, poput Renoovog "klia" u Sloveniji.

To je najveći pad francuskog BNP u poslednjih 12 godina! I dok su ekonomisti upozoravali, nezavisni instituti ukazivali na ekonomsku krizu, vlada, posebno ministarka za ekonomiju Kristin Lagard je uporno insistirala sve do nedavno da će Francuska povećati BNP za 1,7 odsto. Optuživala je eksperte da koriste pogrešne pokazatelje, a 15. jula je izjavila: "Naša predviđanja rasta BNP su realna i mi ćemo ih ispuniti". Po objavljivanju rezultata za drugo tromesečje ministar za budžet već priznaje da ni rezultati u trećem neće biti dobri.

Suočena sa neumoljivim činjenicama, vlada saziva kriznu komisiju koju čine pored predsednika vlade, Fransoa Fijona, ministri za ekonomiju Kristin Lagard, budžet Erik Vert, industriju i potrošnju Lik Šatel, turizam Erve Noveli, spoljnu trgovinu An-Mari Idrak i zapošljavanje Loran Vokie. Komisija treba da predloži mere kako bi se hitno zaustavio pad BNP. Nasuprot najvećem broju članica EU Francuska, prema mišljenju ekonomskih eksperata, nema veći manevarski prostor. Njen deficit javne potrošnje i u periodu ekonomskog rasta prelazio je tri odsto, graničnu vrednost evrozone. Pariz, nakon upozorenja Brisela, obavezao se da će do 2010. svesti taj deficit ispod tri odsto. Očito da Francuska ne može da sledi španski model i da ubrizga u ekonomske tokove 20 milijardi evra.

Dok u 2008. treba "zapušiti rupu" zbog pada BNP, vladu početkom septembra očekuje mnogo teži zadatak, definisanje budžeta za 2009. Kako uskladiti prihode sa rashodima? Odakle pokriti Radio-televiziji Francuske, prihodom od reklama ukidaju u večernjim satima od 2009, a tokom celog programa od 2010? Pored toga, treba objasniti građanima da nema ništa od osnovnog izbornog obećanja o porastu standarda i kupovne moći. Inflacija i dalje raste. Kako obrazložiti da pojeftinjenje goriva ne prati pad cene nafte, dok je svojevremeno porast cene goriva pratio skok cene nafte? Čak se i uspeh prethodne i sadašnje desničarske vlade - pad nezaposlenosti smanjuje. U drugom tromesečju broj nezaposlenih povećan je za 12.200, tako da danas ima 1.921.000 nezaposlenih, u odnosu na gotovo 25 miliona radno sposobnih.

Izvor: Danas