Da je pokojni Duško Trifunović ikada došao u priliku da napravi epizodu serije Šta djeca znaju o zavičaju posvećenu San Francisku, sasvim je sigurno da bi u sklopu te emisije nekakav lokalni klinac, na pitanje o poreklu imena grada, odgovorio kako je grad dobio ime tako što je bio neki Francisko koji je imao san. Zaista, kada se nađete u ovom gradu na američkoj obali Pacifika, povremeno vas iznenadi osećaj da ste u snu. Nizovi prelepih kuća izvijaju se pred očima posmatrača, pokrivajući vrhove talasastih brda, uvijene u plavičastu maglu, koja gradu daje nestvarnu dimenziju.

Probudićete se čim vam neko kaže koliko košta život u tom raju. Nadiruća hipotekarna kriza u Sjedinjenim Državama, koja je Floridom i mnogim drugim državama protutnjala kao uragan, nije ni očešala gradove kao što je San Francisko (bar ne u trenutku pisanja teksta, početkom septembra). On uživa naslonjen na Silicijumsku dolinu, kraj s najvećom privrednom ekspanzijom na svetu za poslednjih dvadesetak godina, u kojoj su sedišta Gugla, Epla, Intela. Dok se u nekim delovima Amerike kuće prodaju u bescenje, centar dotcom biznisa i dalje vrednost nekretnina drži u nebesima.

San Francisko je svakako, pored Njujorka, najlepši grad u Americi. Ili, da pokušamo da budemo precizniji: Njujork je najuzbudljiviji, SF najlepši. San Francisko je neka vrsta novosvetovne verzije Lisabona. Pored dominantnih svetlih boja kuća i zgrada, ova dva grada vezuju i brdovite ulice, stari tramvaji koji njima voze, ali i slična sudbina kada su u pitanju zemljotresi: Lisabon je uništen u zemljotresu 1755, dok je San Francisko slična sudbina zadesila 1906, kada je zemljotres, praćen požarom, zbrisao tri četvrtine grada, koji je počeo da se razvija tek tokom zlatne groznice sredinom 19. veka.


Klima uređaj na brdima: Kao i sve što je neodoljivo lepo, San Francisko je prilično hirovit grad. Postoji rečenica koja se greškom pripisuje Marku Tvenu, da je najhladnija zima koju je ikada doživeo bilo leto u San Francisku. Ko god to napisao, tačno je upozorio na to kako izgledaju jul i avgust u ovom gradu. U Frisku je najnormalnije nositi zimske kapute i čizme, čak perjane jakne - usred leta. Zbog svog specifičnog položaja grad ima mikroklimu, a u okviru nje postoji još nekoliko pod-mikroklima. Grad se nalazi na poluostrvu San Francisko i okružen je vodom s tri strane: na istoku je zaliv San Francisko, na zapadu Pacifik. Vode Pacifika i zaliva su veoma hladne, kako zbog struja, tako i zbog vetrova koji odnose površinski sloj vode ka pučini, a koji biva zamenjen hladnijom vodom iz dubine. Zbog velike razlike u temperaturi između vode i unutrašnjosti Kalifornije (pedesetak kilometara van grada u isto vreme ume da bude 20 stepeni više), stvara se karakteristična magla koja pokriva veliki deo Friska, posebno leti. Uobičajeno je da grad osvane prekriven maglom, da bi se ona do podneva razišla u delovima grada koji su okrenuti ka zalivu, ali bi se ponekad zadržala i po čitav dan u delovima koji su okrenuti ka Pacifiku. Ljudi koji žive u San Francisku tačno znaju gde su granice magle, pa će vam reći da se magla uglavnom prostire do ulice Van Nes. Ova magla, pored neprijatnosti neobaveštenim turistima, daje mu bajkovit, romantičan izgled. Ponekad, posebno kada ulazite u grad kroz bujice magle koji se kao u Karpenterovom filmu slivaju s brda gde su njeni beli vrhovi čučali čitav dan, kada delovi solitera nestanu u plavičastom dimu, SF zaista podseća na prizore iz mašte.

Temperatura tokom leta retko prelazi dvadesetak stepeni, ali bude i znatno niža, tako da turista mora biti spreman za velike temperaturne razlike. Ako ništa drugo, zbog ovakvog vremena ovogodišnja moda nošenja šalova usred leta barem ima koliko-toliko smisla: ono što je sumanuto u Njujorku na četrdeset stepeni, u isto vreme deluje normalno u magli Friska.

Opet, dovoljno je izaći pet kilometara izvan grada i temperatura će se popeti za petnaestak stepeni. Brda u gradu predstavljaju prirodne barijere kako za maglu, tako i za vetrove, pa se dešava da se u jednom kvartu smrzavate, a da vam iza ugla bude toplo. Pentranje uz jako strme ulice može da vas zagreje, ali to samo delimično pomaže. Zato se na svakom kutku prodaju džemperi, u Kineskoj četvrti su i dva za petnaest dolara. Ukoliko nameravate da posetite Tvin Piks, što je svakako za pohvalu, pošto je u pitanju najviši vrh, usred grada a gleda i na Golden gejt, što znači da je najbolji među desetinama vidikovaca, pripremite se za veoma snažan vetar.


    
      
B92 Život Putovanja

prethodna    strana 1 od 32    sledeca    idi na stranu       

7. oktobar 2008.
Franciskov san

Kada se nađete u San Francisku, povremeno vas iznenadi osećaj da ste u snu. Nizovi prelepih kuća izvijaju se pred očima posmatrača, pokrivajući vrhove talasastih brda, uvijene u plavičastu maglu, koja gradu daje nestvarnu dimenziju.

Pišu: Mihajlo Spasojević i Perica Gunjić
Izvor: Playboy
Photo: danielycp
Photo: danielycp

Da je pokojni Duško Trifunović ikada došao u priliku da napravi epizodu serije Šta djeca znaju o zavičaju posvećenu San Francisku, sasvim je sigurno da bi u sklopu te emisije nekakav lokalni klinac, na pitanje o poreklu imena grada, odgovorio kako je grad dobio ime tako što je bio neki Francisko koji je imao san. Zaista, kada se nađete u ovom gradu na američkoj obali Pacifika, povremeno vas iznenadi osećaj da ste u snu. Nizovi prelepih kuća izvijaju se pred očima posmatrača, pokrivajući vrhove talasastih brda, uvijene u plavičastu maglu, koja gradu daje nestvarnu dimenziju.

Probudićete se čim vam neko kaže koliko košta život u tom raju. Nadiruća hipotekarna kriza u Sjedinjenim Državama, koja je Floridom i mnogim drugim državama protutnjala kao uragan, nije ni očešala gradove kao što je San Francisko (bar ne u trenutku pisanja teksta, početkom septembra). On uživa naslonjen na Silicijumsku dolinu, kraj s najvećom privrednom ekspanzijom na svetu za poslednjih dvadesetak godina, u kojoj su sedišta Gugla, Epla, Intela. Dok se u nekim delovima Amerike kuće prodaju u bescenje, centar dotcom biznisa i dalje vrednost nekretnina drži u nebesima.

San Francisko je svakako, pored Njujorka, najlepši grad u Americi. Ili, da pokušamo da budemo precizniji: Njujork je najuzbudljiviji, SF najlepši. San Francisko je neka vrsta novosvetovne verzije Lisabona. Pored dominantnih svetlih boja kuća i zgrada, ova dva grada vezuju i brdovite ulice, stari tramvaji koji njima voze, ali i slična sudbina kada su u pitanju zemljotresi: Lisabon je uništen u zemljotresu 1755, dok je San Francisko slična sudbina zadesila 1906, kada je zemljotres, praćen požarom, zbrisao tri četvrtine grada, koji je počeo da se razvija tek tokom zlatne groznice sredinom 19. veka.
Photo: t.t@o
Photo: t.t@o

Klima uređaj na brdima: Kao i sve što je neodoljivo lepo, San Francisko je prilično hirovit grad. Postoji rečenica koja se greškom pripisuje Marku Tvenu, da je najhladnija zima koju je ikada doživeo bilo leto u San Francisku. Ko god to napisao, tačno je upozorio na to kako izgledaju jul i avgust u ovom gradu. U Frisku je najnormalnije nositi zimske kapute i čizme, čak perjane jakne - usred leta. Zbog svog specifičnog položaja grad ima mikroklimu, a u okviru nje postoji još nekoliko pod-mikroklima. Grad se nalazi na poluostrvu San Francisko i okružen je vodom s tri strane: na istoku je zaliv San Francisko, na zapadu Pacifik. Vode Pacifika i zaliva su veoma hladne, kako zbog struja, tako i zbog vetrova koji odnose površinski sloj vode ka pučini, a koji biva zamenjen hladnijom vodom iz dubine. Zbog velike razlike u temperaturi između vode i unutrašnjosti Kalifornije (pedesetak kilometara van grada u isto vreme ume da bude 20 stepeni više), stvara se karakteristična magla koja pokriva veliki deo Friska, posebno leti. Uobičajeno je da grad osvane prekriven maglom, da bi se ona do podneva razišla u delovima grada koji su okrenuti ka zalivu, ali bi se ponekad zadržala i po čitav dan u delovima koji su okrenuti ka Pacifiku. Ljudi koji žive u San Francisku tačno znaju gde su granice magle, pa će vam reći da se magla uglavnom prostire do ulice Van Nes. Ova magla, pored neprijatnosti neobaveštenim turistima, daje mu bajkovit, romantičan izgled. Ponekad, posebno kada ulazite u grad kroz bujice magle koji se kao u Karpenterovom filmu slivaju s brda gde su njeni beli vrhovi čučali čitav dan, kada delovi solitera nestanu u plavičastom dimu, SF zaista podseća na prizore iz mašte.

Temperatura tokom leta retko prelazi dvadesetak stepeni, ali bude i znatno niža, tako da turista mora biti spreman za velike temperaturne razlike. Ako ništa drugo, zbog ovakvog vremena ovogodišnja moda nošenja šalova usred leta barem ima koliko-toliko smisla: ono što je sumanuto u Njujorku na četrdeset stepeni, u isto vreme deluje normalno u magli Friska.

Opet, dovoljno je izaći pet kilometara izvan grada i temperatura će se popeti za petnaestak stepeni. Brda u gradu predstavljaju prirodne barijere kako za maglu, tako i za vetrove, pa se dešava da se u jednom kvartu smrzavate, a da vam iza ugla bude toplo. Pentranje uz jako strme ulice može da vas zagreje, ali to samo delimično pomaže. Zato se na svakom kutku prodaju džemperi, u Kineskoj četvrti su i dva za petnaest dolara. Ukoliko nameravate da posetite Tvin Piks, što je svakako za pohvalu, pošto je u pitanju najviši vrh, usred grada a gleda i na Golden gejt, što znači da je najbolji među desetinama vidikovaca, pripremite se za veoma snažan vetar.
Photo: say fromage
Photo: say fromage

Ukoliko vam se desi da odete u San Francisko na nedelju dana i ne uspete da vidite taj čuveni most Golden gejt zbog magle, ne očajavajte – niste jedini! Klima je deo SF šarma, i bolje je tamo ne odlaziti ako vam takva iznenađenja smetaju.

Haight Ashbury: Istorijsko mesto, ne samo za sklone hipi pokretu, esid-roku ili eksperimentisanju s drogama. Kraj, nazvan po raskrsnici ulica Hejt i Ešburi, danas turističkoj atrakciji za ocvale hipike ili klince koji ovaj pokret više vide kao modni detalj, šezdesetih godina veka bio je centar u to vreme preovlađujuće kulture buntovnika zapadne civilizacije, hipika koji su, za današnje prilike u nezamislivo ogromnom broju gospodarili delovima Friska, živeli u komunama, u parkovima i na ulici, provocirali establišment i snobove, borili se protiv rata u Vijetnamu, i/ili jednostavno uživali u LSD-ju, kristalnom metamfetaminu i drugim psihodeličnim supstancama koje im je tu, na ulici, direktno promovisao guru esida Timoti Liri.

U obližnjem ogromnom Golden gejt parku su im svirali Dženis Džoplin, Grateful Dead i Jeferson Airplane, recitovali ili propovedali zen-budizam najpoznatiji pisci bit-generacije, među kojima Alen Ginzberg i Džek Keruak. Duga kosa i šarena odeća bili su zaštitni znaci ovog pokreta slobodne ljubavi, koja se i bukvalno vodila na ulicama bez obzira na pol, uzrast ili rasu. "Summer of Love" 1967. i bukvalno je zarazila mlade širom sveta. Takvo oslobađanje u delu jednog grada na čijim se ulicama valjalo toliko ljudi koji su verovali u ideologiju ljubavi i mira, narkomana, zanesenjaka, pesnika, eksperimentatora i ludaka, posebno u konzervativnoj Americi, ne pamte generacije pre i posle kraja šezdesetih, tako da SF i danas prati titula najslobodnijeg grada na svetu. Što je danas već više dobar turistički slogan nego što su ulice ovog grada nastavljač najotkačenijeg perioda u istoriji omladinskih pokreta, teško kompromitovanog od strane nekih od najpoznatijih pripadnika "bejbi bum" generacije, kao što su Bil Klinton ili Toni Bler.


Naravno, kao što je slučaj u gotovo svakom delu Amerike koji je u nekom trenutku bio „kul“, Hejt je danas mesto mnoštva butika, orgenik restorana, "dedhedova" (obožavaoca grupe Grateful Dead) ili potomaka bogatih porodica, koji vole da uzmu godinu-dve slobodno nakon koledža da bi živeli na ulicama San Franciska, upoznajući „pravi život“ pre no što preuzmu nasledstva, postanu biznismeni i zaborave na svoju otkačenu fazu.

Hejt-Ešburi je takođe i kraj koji je gotovo netaknut preživeo veliki zemljotres iz 1906, tako da je i najbolje mesto za uživanje u viktorijanskim kućama po kojima je Frisko čuven. Mnogi hipiji su, tako, sada bogati vlasnici ovih nekretnina, te više nisu toliko raspoloženi za menjanje sveta.

Castro: Centar kulture homoseksualaca u Americi. Dok je pre dvadesetak godina bio mesto strave i užasa, kao centar epidemije side, danas je to kraj u kome su pripadnici ove zajednice razvili biznis, u kome cene nekretnina rastu, i koji se od drugih delova grada razlikuje samo po ulicama iskićenim zastavama duginih boja. Barjak, koga se po veličini ne bi postideli ni radikali, ponosno se vijori na najvišoj tački mesta i vidi se gotovo iz centra grada. Zastava ima svuda: od klubova homoseksualaca do prodavnica, sve do komičnih scena kao što je isticanje seksualnog opredeljenja na radnji za hemijsko čišćenje (videti fotografiju). Nabildovani muški partneri koje sretnete na ulici dok se drže za ruke ili razmenjuju nežnosti iz nekog razloga često liče jedan na drugog (ista frizura, ista brada, isti stajling).

Ima i "tople braće i sestara" iz Srbije, koji su, kao i toliki drugi iz celog sveta u Kastru i San Francisku našli mogućnost da žive ravnopravno i uz poštovanje njihovog seksualnog opredeljenja. Jedan naš prijatelj, inače porodičan čovek, sreo je u Kastru zemljaka iz Srbije, kojeg je jedva prepoznao, pošto je ovaj bio našminkan i obučen u žensku odeću. Na kraju srdačnog razgovora porodični Srbin pita Srbina homića: "Da li odlaziš u Srbiju?" On(a) mu pokaže rukom na sebe i kaže: "'De ću tamo ovakav?"

Fisherman’s Wharf: Najpopularnije mesto za turiste u SF. Tradicionalno se tu okupljaju ribari i donose ulov. Samo što ih danas možete videti samo ako zavirite iza kulisa ove turističke atrakcije. Wharf sada privlači milione turista, pun je hotela i radnji pretrpanih suvenirima i dosadnih i uvek gladnih galebova. Tu možete pojesti vrelu čorbu od školjki u lepinji, koja, s obzirom na hladnoću u San Francisku, dobro dođe.

Sve vrvi od malih štandova na kojima možete kupiti pržene riblje filete, salatu od morskih plodova ili jastoga, praćeni pogledima pohlepnih galebova. Služiće vas, kako je to običaj na američkom zapadu, uglavnom Rusi i Kinezi.

S ovog mesta polaze gotovo sve brodske ture do obližnjih atrakcija, kao što su Alkatraz ili Treasure Island. Najpoznatiji zatvor na svetu je, u stvari, danas atrakcija za decu, koja tamo imaju poseban program. Nije daleko od obale, ali jasno je zašto su bekstva bila tako retka: morske struje su jake, a voda ledena. Odmah pored dokova s kojih polaze turistički brodovi nalazi se mesto na kojem se odmaraju gomile foka u svako doba godine, okružene fotoaparatima buljuka turista.
Ukoliko ne podnosite gužvu, izbegavajte ovo mesto u širokom luku, ili dođite u ranim jutarnjim satima, kada su tamo još samo ribari i meksički radnici.

Telegraph Hill: Brdo na čijem vrhu se nalazi prepoznatljivi Kojt toranj, jedan od simbola grada, nalazi se blizu Wharfa. Mesto je dobilo ime po napravi koja se nekada tu nalazila, a koja je imala za svrhu da signalizira ostatku grada tip broda koji je ulazio u luku. S izumom telegrafa ova naprava izgubila je svrhu, ali se ime zadržalo. Kojt toranj koji se danas nalazi na vrhu brda napravljen je 1933. u art deko stilu i predstavlja jedan od najlepših objekata u gradu. S vrha tornja se pruža izuzetan pogled na centar grada s južne strane, i na zaliv sa severa. Samo penjanje do brda je pravi užitak, jer su ulice i kuće u okolini izuzetno lepe, a parkirani automobili izgledaju na toj nizbrdici kao da će se sledećeg trenutka skliznuti do podnožja.

North Beach: Kvart je pun italijanskih restorana, kafića, barova, među kojima nam se najviše dopala, naizgled neugledna poslastičarnica Mara, koja se nalazi na Kulumbus aveniji broj 530, u kojoj starija gospođa pravi najbolju kafu koju smo pili u San Francisku, i odlične kolače. Na istoj aveniji, idući ka soliterima u centru grada, s desne strane su smeštena dva kultna mesta bit-kulture: bar Vesuvio, centri pokreta otpora šezdesetih, iz kojih Keruak i Ginzberg nisu izlazili, a Džoan Baez ili Bob Dilan, Dženis Džoplin ili Džim Morison bili česti gosti. Preko puta je i čuvena knjižara City Lights Bookstore, čiji je vlasnik poznati bit pesnik Lorens Felingreti.

Oko grada: Sreću da je okružen takvim prirodnim lepotama ima malo koji grad na svetu. Nedaleko na severu, uz obalu Pacifika, nalazi se Redvud imperija, u kojoj rastu čuvene obalske sekvoje, visoke i preko 100 metara. Na jugu se pruža čuveni Highway 1, jedan od najuzbudljivijih auto-puteva na svetu, koji se pentra liticama Pacifika, sve do Los Anđelesa. Severno od grada je i dolina Napa, poznata po grožđu i proizvodnji kvalitetnih kalifornijskih vina. Tri sata daleko od grada prema istoku je nacionalni park Josemiti, jedno od desetak najlepših mesta na planeti.

Berkli i Stenford: Pored San Franciska su dva čuvena univerziteta: Berkli, koji je deo državnog univerziteta Kalifornije, i Stenford, najpoznatija škola na Zapadnoj obali. Berkli je odmah iza Oklanda, petnaestak minuta vozom iz centra San Franciska. Prijatno i opušteno mestašce, nalazi se na obroncima brda na čijem vrhu je ogromni park iz kog se pruža još jedan fantastičan pogled na San Francisko.
Stenford je 45 minuta vozom ka jugu. Predstavlja sasvim drugačiji tip škole. Dok je u Berkliju sve dosta živo, opušteno, ponekad otkačeno, Stenford je izolovano, aristokratski uređeno, ogromno imanje naslonjeno na mestašce Palo Alto (španski: visoko drveće, što dovoljno govori o prirodnom okruženju), s mnoštvom građevina u španskom stilu, u kojima su smešteni univerzitet i studentski domovi. Studenti i profesori ovde imaju jednostavno sve što im je potrebno za rad. U njihovoj biblioteci, na primer, postoji sve što je ikad štampano u bivšoj velikoj Jugoslaviji, mnogo više nego u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Ali bukvalno sve: ako vam trebaju Večernje novosti od 28. jula 1965, dobićete ih. Tako je s celim bivšim Istočnim blokom. Tu je i čuveni Huverov institut, smešten u tornju s kog se pruža pogled na Silicijumsku dolinu, centar elektronske industrije u svetu. Ova činjenica je izvor ogromnog bogatstva ljudi koji žive u okolini, ali i u samom San Francisku. Stenford je u novije vreme poznat u svetu po vezi s kompanijom Gugl, čiji osnivači su studirali na ovom univerzitetu i u to ime mu poklonili gotovo 30 odsto deonica ove kompanije, čime je ovaj univerzitet postao teži za nekoliko milijardi dolara.

SF na filmu

Zbog svoje specifične konfiguracije i brdovitih ulica, grad je bio posebno zanimljiv za reditelje akcionih filmova. Među najpoznatijim su filmovi o prljavom inspektoru Hariju Kalahanu, desničarska remek-dela o inspektoru kome je dosta liberalnih ideja o vladavini zakona, pa uzima stvar u svoje ruke. Bullit sa Stivom Mekvinom dugo je važio za film s najboljim scenama jurnjave automobilima. Tu je snimana i Hičkokova Vrtoglavica, a legendarna je scena iz Diplomca kada Dastin Hofman vozi pogrešnom stranom mosta Bej, jureći da spreči venčanje devojke koju voli. U novije vreme SF je lepo snimljen u filmu Zodijak Dejvida Finčera, koji daje interesantan istorijski presek razvoja grada u poslednjih tridesetak godina.

Među serijama koje se dešavaju u San Francisku verovatno je najpoznatija Ulice San Franciska s Mladenom Sekulovićem u glavnoj ulozi i tada nepoznatim Majklom Daglasom. U novije vreme Charmed.

U San Francisku nalazi studio Lukas Film Džordža Lukasa, čoveka koji je stvorio Ratove zvezda.

Izvor: B92