Fotografisanje dece

Deca veoma brzo rastu. Vreme proleti i shvatite da je vaše bepče koje ste, čini vam se, koliko juče držali u rukama i menjali mu pelene, postalo maltene svoj čovek, ili je čak i odraslo i odselilo se. Tada vam sve fotografije vašeg deteta koje ste snimili tokom njegovog odrastanja postaju još dragocenije.

Ranije je bio čest slučaj da imate jako malo fotografija svog deteta. Tu budu one školske, poneka slika s rođendana (rođendan vašeg ili tuđeg deteta), nekad i neka s Nove godine, poneka s letovanja, i to bude to. I nije baš mnogo. Na većini tih slika vaše drago dete baš i ne deluje najprirodnije, osmeh mu je malo veštački, ili je namršteno, ili je namerno napravilo neku grimasu. A vi želite i bar neku sliku na kojoj deluje prirodno, kao da nije ni svesno da ga slikate. Danas, kada veliki broj ljudi redovno koristi fotoaparate, uključujući i one digitalne, možete napraviti veliki broj snimaka svog deteta, i to baš onakvih kakve želite - i ne morate biti profesionalac da bi vam to uspelo. Za one koji su početnici i o fotografisanju znaju vrlo malo, evo nekoliko saveta.

Dete na slikama izgleda namršteno ili napravi grimasu uglavnom zbog toga što nije naviklo na slikanje. Ukoliko je korišćenje fotoaparata deo porodične svakodnevice, tog problema neće biti. Ovo ne znači da dete morate još od bebe terati svaki čas da vam pozira, ali ako vi i vaš partner relativno često koristite fotoaparat ili kameru (ne baš svakodnevno, jednom ili dvaput nedeljno je dovoljno), slikajući ne samo dete nego i jedno drugo, porodično mezimče i slično, za dete će fotografisanje postati nešto sasvim uobičajeno. Naravno, i dalje će se ponekad iskreveljiti dok ga slikate, ali i to je deo detinjstva.

Odrasle uglavnom gledamo oči u oči i tako ih i fotografišemo. Učinite slično i s detetom, tako što ćete kleknuti na jedno koleno dok ga slikate. Možete se i igrati s perspektivom, pa leći na pod i odatle slikati dete - vaš mališan će tako izgledati kao džin. S manjom decom neophodno je strpljenje. Nekada ćete ih slikati dok se igraju, dok spavaju i slično, ali nekada ćete želeti i da vam poziraju. Za takve situacije dobro je znati da će pažnja malog deteta potrajati oko dva-tri minuta, ne duže. Nakon toga će mu poziranje dosaditi i preovladaće želja da se igra. Imajte razumevanja za to. Najbolje je da unapred proverite da li vam blic (ako morate da ga koristite) radi, da li imate dovoljno filma u kameri ili dovoljno prostora na memorijskoj kartici u digitalnoj kameri, kako na te stvari ne biste gubili vreme jednom kad slikanje počne. Ako ćete dete slikati samo, ne dok ga neko drži, dobro je dati mu neku igračku ili loptu, tako će delovati prirodnije i neće imati "požuri i slikaj me već jednom, mama!" izraz lica. Neka sve bude zabava, i za vas i za dete.

Sutra pročitajte još neke savete - ništa što iskusniji već ne znaju, ali mogli bi da pomognu početnicima.

Izvor: Krstarica

najlepse je slikati dete dok se necim zanima,
meni su te spontane slike lepse od ispoziranih- i bebecih i odraslih

Mene je cale uvek slikao dok pravim neke sumanute poze ili grimase, nemam ni jednu fotku gde izgledam normalno.

U slucaju da niste videli temu: http://forum.burek.com/index.php/topic,263067.msg4175344.html#msg4175344
Mogli bi ste staviti i svoju sliku!

Pisali smo o nekim pravilima fotografisanja dece, a danas pominjemo još neka. To nisu pravila kojih se morate slepo pridržavati, samo sugestije, a najviše će pomoći onima koji bi svoje mališane baš voleli da slikaju, ali o fotografisanju znaju vrlo malo.

Pozadina nekad može da odvuče pažnju od samog deteta, pa, osim ako to nije slika s puta gde je i pozadina bitna, ili slikate dete u određenoj akciji, slobodno zumirajte na ono što vam je najvažnije: vašeg anđelčića. I detalji mogu da daju zanimljive fotografije, recimo, šake ili stopala vašeg mališana - kasnije će vam biti fascinirajuće kolicke je ručice i nožice imalo vaše dete.

Trik mnogih profesionalaca: pre fotografisanja prostor obuhvaćen snimkom mentalno podele na tri-sa-tri (slično kao da igrate iks-oks), i ono što će im biti glavno na fotografiji ne bude u sredini, već tamo gde se neke od zamišljenih linija seku. Na taj način se dobija na dinamičnosti fotografije.

Prirodno svetlo je najbolje, tada slike ispadnu najlepše. Tretirajte blic kao nužno zlo. Jutarnje i večernje svetlo daće veoma lepe snimke. Svetlost treba da pada na vaše dete; ukoliko je izvor svetlosti iza njega, dobićete siluetu deteta (naravno, možete želeti i takav snimak).

I, glavna stvar: fotografisanje treba da bude zabavno za sve. Frustrirana mama koja tera decu na neko slikovito mesto na kome će ih fotografisati i insistira da se deca uvek smeše na slikama teško da će imati lepo iskustvo, ni deci se to neće dopasti, a ni takvi snimci neće biti nešto što ćete kasnije s uživanjem gledati. Fotografisanje je za trenutke kad su svi opušteni i raspoloženi za zabavu. I, još nešto: ne očekujte od svake fotografije da bude remek-delo. Tek će manji deo slika biti vredan divljenja - ali ćete imati veliki broj svedočanstava o odrastanju svog mališana, veliki broj uspomena koje ćete kasnije s uživanjem, ponosom i nostalgijom posmatrati i pokazivati dragim osobama, pa i samoj toj, sada već odrasloj, deci. Uživajte!

Izvor: Krstarica