Misaoni povezi
Sa ultrazvučnom pantljikom oko glave pristupaćete podacima u bilo kojoj mreži    

Sa ultrazvučnim povezom (pantljikom) oko glave ili ruke pristupaćete podacima u bilo kojoj mreži. Čini vam se da je to naučnofantastična uobrazilja ili maštarija?

Za dvadesetak godina, predviđaju vodeći naučnici u kvantnom računarstvu, živećemo u takvoj zbilji. Uostalom, japanski „Soni” je lane prvi zaštitio takvu zamisao, nazvavši je „matrica ultrazvučnih moždanih talasa”. (Ljudsko uho ne čuje ultrazvuk jer je veće učestanosti od 20 kiloherca.)

Iako su predstavnici kompanije izjavili da je to jedna vrsta misaonog nagađanja i predviđanja, jer nijedna provera nije do tada obavljena, samo godinu dana docnije „proročki izum” izgleda prilično ostvarljiv.

Čipovi su već u glavi

„Sonijev” patent zasniva se na nekoliko naučnih članaka, a jedan od njih predskazuje da ultrazvučni nadražaji u mozgu izazivaju sličan odziv kao kada je Italijan Luiđi Galvani u 18. stoleću pre svih strujom izazivao grčenje i opuštanje žabljih bataka.

Još ne verujete našim rečima?

Da li je dovoljno ubedljivo ako kažemo da su ovakva proučavanja pre nekoliko godina započela u Agenciji za napredna odbrambena istraživanja (DARPA), pod okriljem američkog Ministarstva odbrane, u kojima učestvuje više američkih fakulteta i instituta.

Predočava se doba kada nećemo viđati svakojake prenosne elektronske sprave sa ekranima na svakom koraku, pa ni mobilne telefone; umesto toga ljudi će nositi svojevrsne poveze za glavu, neposredno spojene s desnom moždanom polutkom. I preko tih traka ulaziće u sveopštu mrežu, gotovo beskrajnog propusnog opsega!

Na mračnu stranu takve svakodnevice upozorio je još 1981. Vernon Vindž u romanu „Istinita imena”, najavljujući iskustvena osećanja nadzirana pomoću kompjutera. Sledeće godine Spajder Robinson je u pripovesti „Ubica uma” opisao napravu koja snima i ozvučuje ljudske doživljaje i šalje ih drugom umu.

U prvom slučaju stvarnost već dočarava maštu: uveliko se ispituju čipovi ubačeni u glavu kojima nemoćni ljudi mislima prosleđuju svoje zahteve mašinama.

Obdareni vidovitošću

Srodne maštarije su i ranije pretakane u knjige. Podsetimo se Rodžera Zeleznog koji je 1967. u „Gospodaru svetlosti” ispričao da su iseljenici na drugu planetu poneli takve tehnološke skalamerije kojima su delovali na potomke, izigravajući bogove. Pored ostalih, koristili su ispitivačke mašine da pronađu ubicu. Vratimo li se u 1958. naići ćemo na priču Smita Kordvejnera „Ne, ne, ne Rogov”, u kojoj Josif Staljin traži da istraživači osmisle uhodničku napravu za čitanje svačijih misli na daljinu.

Iz godine u godinu računari su pametniji, u to više niko ne sumnja. Dugotrajni cilj jeste da dostignu nervne mreže koje oponašaju čovečji mozak ili istinsku (približno istinsku) veštačku pamet. A to je jedino izvodljivo preko „misaonih produžetaka”: sve što želite da znate, moći ćete da ugledate; sve što ste zaboravili, pronaći ćete; bez obzira na to što starite, uvek ćete se sećati svega!

U naučnim predskazanjima kvantni kompjuteri nalaziće se svuda i na svakom mestu: nacrtani su na zidovima, stolicama, ljudskim telima, a u međusobnoj razmeni podataka, slika, zvuk, filmova dovoljno im je napajanje iz radio-talasa uhvaćenih u vazduhu.
Najdalje od svih predviđanja vraća nas, upravo, na sam početak napisa: pametni ultrazvučni povez za glavu. I neposredna veza s mislima ili, ako hoćete, moždanim talasima! S takvim pantljikama videćete, čućete, dodirnućete, omirisaćete i probaćete sve što poželite. Kao da ste obdareni čudesnom vidovitošću i da živite u „Matriksu”.
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika