Naučite da kažete "ne"


Toliko obaveza, a toliko malo vremena... Čak kad nađete nešto vremena za sebe, uvek ima nekog kome je nešto hitno! Vašem šefu hitno treba nešto, vašoj prijateljici, partneru, deci, roditeljima... Naravno, kako odbiti kad je draga ili barem bitna osoba u pitanju? Treba pomagati kad god možete, zar ne? Tako je bar većina žena naučena još dok su bile devojčice.

Tačno je da treba pomagati kad možete. Međutim, ako ste stalno svima na usluzi, ne ostaje vam nimalo vremena za sebe. Pored toga, ljudi se naviknu na to da ste im na usluzi, pa vam traže i ono što bi realno mogli da obave sami - ali zašto da se potrude, kad ima ko hoće da se gnjavi umesto njih? Tako vi pomažete i pomažete, spadate s nogu od raznih obaveza i nešto što bi trebalo da bude lepo - jer pomaganje drugima zaista pruža lep osećaj - postaje samo zamorno, te vrlo brzo stičete utisak da više niste ni za šta.

Ako se prepoznajete u ovoj priči, krajnje je vreme da naučite da kažete "ne". Ovo ne znači da treba da odbijete svaku molbu za pomoć, ali neophodno je da uopšte umete da odbijete kako biste nešto vremena ipak imali i za sebe - znate za onu staru "ko nije za sebe, nije ni za druge", zar ne?

Za početak, čak i ako vam se desi da imate previše slobodnog vremena (ili da mislite da imate previše slobodnog vremena), nemojte to da priznate. Ljudi će da pomisle da se dosađujete i da jedva čekate da se od vas traži da nešto uradite. Zatim, kad se izvinjavate što nešto ne možete da obavite, neka to izvinjenje bude kratko - nemojte ostavljati mesta za "možda" niti za potpitanja.

Na kraju, mada verovatno najznačajnije: nemojte da se osećate krivom! Vi i samo vi imate pravo da raspolažete svojim vremenom - mogu drugi da vas zamole za uslugu ili pomoć, ali nemaju pravo da raspolažu vama.

Ako ovako postupite, i dalje ćete pomagati drugima - ali onda kad to želite i onda kad za to imate vremena. Tako će pomaganje drugima ponovo postati zadovoljstvo, a dobićete i zadovoljstvo samom sobom i sopstvenim životom.