Mnogi maketari i zaljubljenici u Prvi svetski rat, sigurno su čuli za Rihthofenov crveni trokrilac, Fosov cuveni trokrilac kao i za zanimljive oznake i boje trokrilaca koji su opremali nemačke lovačke jedinice.

    Ovde će biti reči o načinu označavanja dotične letelice i u prvom redu biće obraćena pažnja na standardne proizvodne mašine i njihov izgled pre nego što su dodeljene jedinicama.

    Bojenje serijskih aviona

     Trokrilci su bili premazivani obuhvatno jednim slojem zaštitnog laka. Gornje površine su mogle imati i drugi sloj laka ali to se ne može tvrditi sa sigurnošću. Boja je bila nanosena na gornjoj površini u tankom premazu i sastojala se od osnovnog uljanog laka u kome je dodat tamno maslinasto smedji pigment.

    Stiče se utisak, na osnovu izgleda platnene oplate, da taj pigment nije mogao biti dobro umešan i rastvoren u laku. Ta mesavina je primenjivana na različitim površinama letelice pomoću četke u jednom dugom prelazu a dužina prelaza je zavisila od širine dela koji je bojen. Ne postoji podatak o prebojavanju ili vučenju poteza unazad.  Očigledno da četka uopšte nije natapana prilikom svakog prevlačenja već je korištena dok se ne istroši boja. Taj postupak je davao utisak štraftaste šeme na svim Fokerovim trokrilcima. Na osnovu pregleda sačuvanog platna može se primetiti da je korištena četka širine 8 centimetara, pošto je uočena ta širina štrafti. Sa fotografija se vidi da štrafte nisu u pravcu leta već su na svim površinama krila, trupa i repa pod uglom. To moze biti pokušaj da se dobije razbijen izgled letelice i time otežalo ciljanje i gađanje protivničkom lovcu.

    Donje površine aviona su bile u prirodnoj boji platna pre nego što se na nju nanosila boja. Boja sa donjih površina se kao tanka traka pojavljivala i na bokovima trupa sa donje strane a sa gornje strane je oivičavala horizontalni rep. Za razliku od premaza sa gornjih površina, to je bila neprozirna boja koja je potpuno prekrivala postojece platno. Ona je primenjivana kao rastvor laka i pigmenta koji je bio međusobno potpuno rastvorljiv. Nakon sušenja je bio premazivan slojem blago pigmentisanog uljanog laka. Sve su površine bile polu sjajne.

    Državne oznake, u svojim standardnim veličinama, bile su nanošene na belim povrsinama, na krilima i bokovima trupa. Kormilo pravca bilo je belo i na njega je nanošen crni krst. Oznaka donjih površina predstavlja izvesnu teškocu jer krst nije nanošen na belu površinu već i preko plave boje. Postojeća dokumentacija pokazuje da neke mašine, u svojoj fabričkoj šemi imaju krst na donjoj površini nanet na nebojeno lakirano platno.

    Crteži pokazuju natpise koji su bili nanošeni na različitim delovima letelice. Svi su oni urađeni putem proučavanja sačuvanih fotografija. Pretpostavljala se da natpisi datuma prijema aviona variraju od aviona do aviona a brojevi na crtežu su uzeti sa aviona 187/17. Oznaka prikazana na elisi može biti primećena sa prednje strane na svim Fokerovim trokrilcima a drugi natpisi na elisi nanošeni su rukom ali nisu bili potpuno uobičajeni.

   Unutrašnjost kabine Fokera Dr.I bila je slabije opremljena. Uopšte nije bilo instrument table a i ono malo postojećih instrumenata bilo je postavljeno na konstrukciju trupa i radi očitavanja pilot je morao gledati na dole. Jedini izuzetak je bio pokazivač, aerodinamcki oblikovan, koji je smešten odmah iza poklopca motora i predstavljao je merač gotiva. Mornarički tip kompasa bio je postavljen na cevastoj konstrukciji i nalazio se na podu  sa desne strane pilotskog sedišta. Sedište je bilo postavljeno na konstrukciji od čeličnih cevi i moglo je biti podešeno po visini. Zadnji deo trupa je bio zaklonjen od kabine komadom platna postavljenog iza pilotskog sedišta. Na donjoj strani te zavese bila su tri kružna otvora kroz koje su prolazile komande leta. Unutrašnja boja kabine bila je prirodna boja lakiranog platna a to je prljavo bela ili bledo krem.

    Bez izuzetka svi Fokeri Dr.I služili su na zapadnom frontu a bila je uopštena praksa obe zaraćene strane da na tom ratištu šalju najnoviju i najbolju opremu. Nakon popunjavanja Jaste (Jagd Staffel – lovačka eskadrila) letelice su obicno ( ali ne uvek) bile označavane u prvom redu oznakama Jaste a potom ličnom oznakom pilota koja mu je služila za prepoznavanje u vazdušnoj borbi. Često zbog ratne situacije, najviše prvenstvo je je imala borbena spremnost letelice a manje da bude pravilno obeležena. Oznake Jaste su primenjivane u skladu sa određenim  vremenom  ili mestom a često su bile menjane promenom komandira jedinice. Uniforme unutar komandnog  kadra pa čak i pojedinacnih pilota vrlo često su imale značajnu ulogu prilikom određivanja oznake Jaste i letelica.

dobar materijal pilot nisam cuo za ovo ali covek se uci dok je ziv

Zato i jesi na Bureku- da bi napredovao u zivotu 

u pravu si kad je napravljen ovaj model

1917

Једно питање у вези платна.Зна ли се какво је то платно било,каквог квалитета и како се спајало,т.ј. да ли се прошивало или лепило или и једно и друго,и да ли су се спојеви додатно обезбеђивали импрегнацијом као код балона на пример....?

Koliko ja znam laneno platno i vezovi su bili siveni. Na tim mestima je obicno dodatno dosivano platno za ojacanje. Negde sam imao i ispitivanje cvrstoce tog platna [stari dokument] ali Bog bi ga znao gde je to sada. Secam se samo da je platno bez tih lakova bilo jace ali je brzo propadalo pa je zastita bojama i lakovima bila neophodna. Kod Dr.I se koristilo i laneno ulje u mesanju boja.

Баш занимљиво,како то?

Ispitivali su ga na istezanje do pucanja. Znaci varijante zasticene lakom i to celuloidnim, bojom kao i bez icega. Ispada da mu ta hemija malo slabila strukturu. Mozda je to i razlog zasto su Nemci masovno koristili industrijski stmpano platno. Oni su imali niz patanata iz oblasti tekstiln eindustrije a prema podacima 1906 su bili sigurno tehnoloski broj jedan u svetu iz te oblasti. Da budem iskren i dan danas drze to mesto cak i masine za izradu kompozitnog platna rade po vodecoj zasticenoj tehnologiji Nemackog "Pfafa".

Ух,одличне информације!Хвала пуно!