Ove dve fotke prikazuju po misljenju mnogih najbolji lovac prvog svetskog rata- Fokker D.VII. Ovim bih najavio

takmicenje ovog dela foruma. Zadatak je sledeci:

 Da se uradi clanak [tekst] o ovom avionu i stavi se bas ovde. Clanak mora biti autorski rad i zaboravite copy/

paste mogucnosti. Rad mora biti na srpskom jeziku, cirilica ili latinica, sa nasim slovnim znacima. Takodje rad

mora da ukljuci bar tri fotografije... ako nema na internetu recite. Svaka fotografija mora biti autorizavana i

da se stavi link ili izvor odakle je uzeta [to je zbog zastite prava i autorstva].

Svaki ucesnik moze da stavi samo jednom odgovor na temu. Zato ne zurite- naknadne prepravke od strane

autora znaci brisanje autora za nagradu. Pravo ucesca nemaju moderatori sa ovog foruma [za administratore

nemam pravo da to odredim- neka kazu sami].

Kraj je 15. februar kada cemo zajednicki odluciti koji je rad najbolji. Najbolji rad dobija nagradu.

Ajd sa srecom

bice dobro takmicenje

  za temu a sta je nagrada 

 Saznace se na kraju nagrada   

a glupo je malo pisati o tom avionu - kuj god se dovati prvog svetkog rata opisuje ili njega ili fokker Dr.I .... aj cu da napishem neku rechenicu ,chisto da pomognem uchesnicima :

- krajem 1917 i pochetkom 1918 nemachka avijacija je izgubila prevlast u vazdushnom ratu .razlog je bio kako veca produkcija aviona od strane saveznika ,tako i pojava novih tipova aviona poput S.E.5 i Spad XIII . ova dva aviona su u vazdushni rat uvela novu taktiku ,a to je tzv energetski lovac,tj lovac koji se nije oslanjao na manevrabilnost nego na mogucnost da se zbog boljeg odnosa jachine motora/mase ostvari veca brzina i veca brzina penjanja .na taj nachin ovi lovci su napadali protivnike koji su bili ispod njih ,a zatim bi iskoristivshi vecu brzinu pobegli.naravno ,ne treba zaboraviti ni Sopwith Camel ,veoma manevrabilni lovac ,popularan u filmovima i knjigama,ali koji u stvarnosti nije predstavljao pretnju kao 2 prethodno pomenuta. u to vreme standardni nemachki lovac je bio Albatros D.Va koji je u odnosu na S.E.5 i Spad XIII imao neshto bolji radijus zaokreta ,ali nije mogao da se penje tako brzo i zaostajao je u brzini ,narochito na vecim visinama. tu je bio i chuveni Fokker Dr.I ,avion sa najboljim manevarskim sposobnostima u WW1 ,zbog trostrukih krila veoma dobar i u penjanju ,ali relativno spor i losh u obrushavanju kao i Albatros D.V.a. na kraju Pfalz D.IIIa ,spor i trom,ali chvrst i dobar u obrushavanju.

- za to vreme u Fokkerovim fabrikama je trajao jedan eksperiment koji se pokazao presudan za sudbinu avijacije. naime ,dotada se smatralo da je najaerodinamichniji oblik krila da ona budu shto tanja (dakle od platna ) i zbog toga da moraju da budu pricvrscena za trup pomocu mnogobrojnih zica ,shto se i vidi na avionima iz tog perioda. medjutim R.Platz i H.Junkers su doshli na ideju da eksperimentishu sa debljim,cvrscim krilima kapljichastog oblika.posle eksperimenata sa nizom prototipa ,utvrdjeno je da ovakav oblik ne smao shto daje krila koja su otpornija ,nego je chak i aerodinamichki bolji od standardnog oblika ! za poredjenje ova dva tipa krila pogledajte ove slike Fokkera D.VII i Albatrosa D.V.a ,uzete iz wikipedije ...


... doshlo se do zakljuchka da bi avion sa ovakvim krilima mogao da bude ne samo dobar u penjanju i obrushavanju ,nego bi imao i dobre manevarske karakteristike ,jer bi u sluchaju turbulencije drveno chvrsto krilo bolje reagovalo nego platneno. na osnovu ovih saznanja ,napravljen je prototip V.11 koji ce kasnije postati D.VII ...

- krajem januara 1918,zbog pomenute situacije na frontu,odrzano je takmichenje koje je trebalo da odredi koji ce avion biti novi nemachki lovac . prvi put su sami piloti sa fronta imali odluchujuci glas u izboru. na pochetku,V.11 se nije pokazao dobro ,pre svega zato shto ga je bilo teshko kontrolisati. medjutim Reinhold Platz se pokazao kao izvanredan inzenjer ,i u roku od nekoliko dana uspeo je da reshi tehnichke nedostatke modifikacijom kormila pravca i produzavanjem trupa. rezulta je bio da su svi piloti ,ukljuchujuci i legendarnog Crvenog barona bili odushevljeni novim avionom koji je odmah naruchen u velikim kolichinama. kao rezultat toga ,chak je i Fokker-ov veliki rival Albatros bio prisiljen da proizvodi novi avion.

- u poredjenju sa svojim rivalima Fokker je imao nekoliko prednosti. u poredjenju sa Sopwith Camelom (a kasnije i sa Snipe-om) nije bio okretniji ali je bio brzi,bolje se penjao i obrushavao. u poredjenju sa S.E.5  bio je daleko okretniji i bolje se penjao ,a nije zaostajao u brzini i u obrushavanju. moze se reci da mu je jedini dostojan rival bio francuski Spad XIII koji je bio najbrzi avion WW1 ,mada je Fokker bio manevarbilniji . uz to treba dodati da su prve verzije Fokker D.VII bile opremljene relativno zastarelim motorom Mercedes D.IIIa od 180 KS ,koji je kasnije zamenjen sa Mercedes D.IIIaü od 200 KS. medjutim,pravu snagu Fokker dobija tek sa BMW IIIa koji je davao 185 KS na visini (chime je dobijena velika prednost u odnosu na protivnike ) i chak 240 KS pri zemlji.modeli opremljeni sa ovim motorom oznachavani su sa Fokker D.VIIf

- u maju 1918 prvi avioni stizu na front i pochinju da seju strah u redovima saveznika. mnogi iskusni piloti su najzad dobili avion koji je mogao da u potpunosti iskoristi njihove potencijale. iako je manfred von richtchofen poginuo oko mesec dana pre dolaska prvih D.VII ,asovi poput Ernsta Udeta (62 pobede) ,Erich-a Lowenhardta (54) ,Bruna Lorenzera (43) i drugi postigli su u tom relativnom kratkom periodu do kraja rata veliki broj svojih pobeda. ali ne samo asovi,vec i piloti pochetnici su uspevali da postignu veliki broj pobeda u ovim aparatima. recimo ,samo u avgustu 1918. Fokkeri su oborili preko 500 neprijateljskih aviona. tome treba dodati da je u to vreme brojchana prednost saveznika bila ogromna ,shto ove pobede chini josh vrednijim.avion je ostavio toliki utisak kako na nemce ,tako i na francuze i britance ,da je na kraju rata kao jedan od uslova mirovnog ugovora bilo to da se svi avioni tipa Fokker D.VII moraju predati saveznicima!


rachuna se da je proizvedeno oko 1700 ovih aviona ,od kojih je prema wikipediji 775 prezivelo rat. nazalost ,nije poznato koliko je kojih podtipova proizvedeno ,jer poshto je avion proizvodjen u raznim fabrikama ,nije vodjena tachna statistika .izvesno je da je avion chinio glavninu nemachkih lovachkih snaga na kraju rata ,pored manjeg broja Pfalz D.XII i Fokker D.VIII .posle rata ,Fokker je i pored zabrane uspeo da prokrijumchari dosta primeraka u holandiju i nastavio je da ih proizvodi do kasnih '20 ih godina. od primeraka preuzetih od nemachke vojske najvishe je otishlo u sjedinjene drzave (142 primerka) ,koje u to vreme nisu imale svoje ,nego su avijaciju opremali francuskim i britanskim avionima. tamo su do 1924.godine korisceni kao avioni za trening .znachajnije kolichine (oko 50) su koristili poljaci u borbi protiv boljshevika .

za kraj par tehnichkih detalja i slika Fokker-a sa Mercedesovim motorom :

max br: 186 km/h
max dozvoljena br. u obrushavanju:240 km/h
min dozvoljena br.:96 km/h

masa pun/prazan:850/698 kg
max masa pri poletanju :878 kg

duzina/visina/raspon krila: 6.93/2.80/8.93 m
povrshina krila:20.2 kvadratna metra

naoruzanje:2x 7.92 mm LMG 08/15 Spandau po 500 metaka

pushenje u kokpitu: nije dozvoljeno

Pa ovo je dobro...

Настанак

У годинама које су претходиле првом светском рату,Холанђанин Антони Фокер,оснивач фабрике авиона која носи његово презиме и родоначелник низа успешних пројеката који су обележили Велики Рат је градио ваздухоплове у Немачкој у коју је 1910.године дошао да би завршио курс за аутоинжењера у граду Бинген.

Како ту није много научио,прелази у школу у Залбаху у којој се изучавала градња ваздухоплова и затим и успева,у сарадњи са Јакобом Гедекером и Францом Фон Баумом да направи свој први авион који је,због мноштва жица које су учвршћивале конструкцију,назван Паук,који ће га (из трећег покушаја,јер су прва два прототипа уништена) прославити у Холандији где је летео над Харлемом 1911. а касније и приликом рођендана краљице Вилхелмине те је као већ познат ,на аеродрому Јохаништал крај Берлина основао фабрику авиона и школу летења.Ипак,после две године,1913. производњу пребацује у Шверин где ће до 1916. под вођством пројектанта Мартина Кројцера настати модели од Д.I до Д.V…Ту почиње прича о ловцу који је једини поименице ушао у савезничке услове о немачкој предаји…



Развој и производња

Након смрти Мартина Кројцера,на место главног пројектанта долази нешколовани,али практични Рајнхолд Плац који је са Фокером чинио снажан тим будући да је умео да одговори на све Фокерове замисли и захтеве.
Први прототип будућег ловца настао је у децембру1916. под називом В.I са носећом гредом у крилима и без подупирача и са Оберурселовим мотором од 100КС,а паралелно са њим се развијао и В.II са Мерцедесовим мотором од 120КС.Током читаве 1917. радило се на унапређивању карактеристика,али је упоредо развијано још пројеката као што је  трокрилац  В.IV који ће бити прототип успешногДр.I,али и неуспешни петокрилац радног назива В.VIII.



Д.VII  ће пролазити кроз даље фазе испитивања и унапређивања кроз прототипе В.XI (Мерцедесов мотор,160КС),В.XIII/I (Оберурсел,110КС) и В.XIII/II (Сименс-Халске,160КС) где ће га затећи 1918. година у којој ће настати В.XVIII,веома сличан претходном В.XI, али са Мерцедесовим мотором Д.IIIaу од 160 КС.

У јануару 1918. на берлинском Адлерсхофу је одржано надметање за новог ловца и немачки борбени пилоти су први пут доведени са фронта не би ли својим искуством из прве руке одабрали најбољег.Фокер је између неколико прототипова послао и В.XI на процену.Један од пилота који су оцењивали авионе је био и Манфред Фон Рихтхофен,чувени Црвени Барон,који је нашао да је В.XI непредвидљив,неугодан и нестабилан у понирању.Као одговор на ове замерке,Фокер је продужио труп авиона и додао хоризонталне стабилизаторе  испред кормила правца.Овако прерађен авион,Рихтхофен је означио као најбољи на Адлерсхофском надметању.
Без обзира на већ застарели Мерцедесов мотор,авион је нудио одличне перформансе а био је и безбедан и лако управљив.
Иако хваљен и од других,главну улогу је ипак имала реч познатог аса,те је Фокер одмах склопио уговоре за испоруку 400 авиона В.XI. који је преименован у Д.VII.

Како Фокерова фабрика у Шверину није могла да одговори толиким захтевима,будући да није поседовала капацитете,Фокер је део производње морао да уступи конкурентском Албатросу који је Д.VII правио под лиценцом и који је за то Фокеру плаћао пет посто провизије за сваки изграђени авион.Албатрос је Д.VII правио у две фабрике и то у Јоханишталу и у радионицама Остдојче Албатрос Веркеа (ОАВ) у Шнајдемилу.

С обзиром да је Фокер мало тога правио из нацрта,већ директно из главе и са шаблона, Д.VII се унеколико разликовао у зависности од тога из које је фабрике изашао.Наиме,у недостатку квалитетних цртежа, Албатросовим фабрикама је испоручен готов авион на основу кога су оне морале да направе цртеже и шаблоне па се авион разликовао и међу самим Албатросовим погонима.
У суштини,разлика се односила на поклопац мотора (капотаж).Рани „оригинални“ Фокер са Мерцедесовим мотором од 160КС имао је двогрлу издувну грану са десне стране мотора као и првопроизведени Албатросов Д.VII(АЛБ.) са ознаком 527/18,док су каснији модели Фокерове фабрике имали другачије издувне гране намењене Мерцедесовим  моторима од 175КС и БМВ мотору од 185КС као и више отвора за хлађење на поклопцу. Албатросов Д.VII(АЛБ.) је такође имао више отвора за хлађење,али у другачијем распореду док се ОАВ поклопац разликовао по 20 кружно изрезаних отвора са обе стране.
Постоје извори који кажу да је само ОАВ бојио поклопац мотора у тзв. Лозенге камуфлажну шему која је у ствари била поље разнобојних ромбова.



Фронтовска искуства

У јединице Д.VII  први пут улази почетком маја 1918. и то у десету ескадрилу(Jagdstaffel или скраћено JASTA –ловачка ескадрила) где одмах узима преимућство над Албатросовим и Пфалцовим извиђачима јер понире без страха од структуралних ломова,али се и пење вод већим нападним угловима.Не треба сметнути с ума ни велику отпорност на губљење силе узгона(stalling-столинг)а ни много теже упадање у ковит,што никако није била одлика такмаца какви су били Камел и СПАД који су оштро улазили у столинг и снажно у ковит.

Ипак,ни Д.VII није био без мана.Фосфорна муниција се често палила од врелине мотора док хлађење није инсталирано на муницијске кутије.Резервоари са горивом су некада пуцали по шавовима а горње крило је трпело оштећења у виду поломљених ребара и исцепаног платна којим је било обложено.Да ствар буде тежа,Фокерова фабрика је била позната по ниским стандардима у људству и материјалима.И поред свега тога Д.VII је био веома успешан дизајн и вероватно оно најбоље што је дало ратно ваздухопловство на обе стране у првом светском рату.

Када су мотори у питању,ваља рећи да се Д.VII почетно користио Мерцедесовим мотором од180КС ознаке Д.IIIa,кога је пратио Д.IIIaу од 200КС и веће компресије да би већи напредак био остварен са „прекомпресованим“ БМВ-овим IIIa мотором од 185КС ,водено хлађеним и са 12 цилиндара у V распореду,који је развијен из старијег Мерцедесовог мотора који је комбиновао повећани корак клипова у цилиндрима,повећану компресију и карбуратор који је подешавао мешавину горива и ваздуха у зависности од висине(самим тим и разређености  ваздуха) и који је самим тим повећао брзину и пењање на великим висинама.

Треба знати да је поменути мотор поставио неколико рекорда од којих је један висински,када је 1919.године достигао висину од 10.5 км,међутим вреди поменути и то да је на висинама мањим од 2000м,услед превелике компресије постојала могућност експлозије у цилиндрима и оштећења мотора када је ручица потиска била у пуном отклону („гас до даске“).Ипак,у таквом режиму рада,овај мотор је могао да произведе и до 240КС што се користило само у хитним случајевима…

Остало је мање-више ствар историје јер је Фокерова седмица вођена прекаљеним пилотима сејала страх међу савезницима,а постоји и анегдота која каже да је „седмица“ од просечног ,правила доброг пилота,а од доброг-аса.
Било како било,немачки пилоти су углас хвалили новог ловца и он се,са Јулом 1918. нашао у јединицама у броју од 407 комада,да би већ следећег месеца тај број порастао и захваљујући коме је постигнуто 565 победа.До краја је опремљено 46 ескадрила,које су до краја рата у Новембру бројале 775 ваздухоплова у свом саставу.

Нажалост,ас асова,човек који је и „благословио“ увођење Д.VII у састав немачког ваздухопловства-Барон Фон Рихтхофен-погинуо је свега неколико дана пре појаве првих летелица на фронтовима,не стигавши да вероватно још више обасја свој ратнички таленат овим још „свијетлијим оружијем“,али ипак сведочећи да је свакако важно и „срце у јунака“ што је доказао током целог рата…

Крај великог рата,војна служба и одлазак у историју

У захтевима у говору о примирју из Новембра 1918.године ,између остало,прописује се и да се савезницима преда 1700 ловаца и бомбардера,као и сви Д.VII и сви ноћни бомбардери,што Немци ипак неће у пуној мери спровести,већ ће пилоти вратити у Немачку део авиона и сакрити их по шупама и амбарима,док ће део авиона који је сакупљан на сабирним центрима међусавезниче комисије за надгледање бити оштећен током слетања и рулања…
И сам Антони Фокер ће у Холандију прокријумчарити шест возова са шездестет вагона пуних авиона,алата и опреме.Међу њима се налазило и 120 Д.VII и његових делова које ће касније склопити и чије ће конструкције продати у великом броју.

Фокер Д.VII је после рата служио у Сједињеним Државама које су интензивно процењивале могућности 142 комада који су били део ратног плена.Борбу је опет окусио,и то као доминантан (око 50 комада) ловац у пољско-руском рату '19.-'21. године,а налазио се и у саставима ратног ваздухопловства Холандије,Швајцарске и Белгије…

До данас сачувани и репарирани примерци се могу наћи у Војном аеронаутичком музеју у Холандији (Militaire Luchtvaart Museum),у Историјском друштву округа Бром у Канади (Brome County Historical Society)које поседује најбоље сачувани оригинал,као и у Националном музеју авијације,а примерци постоје и у Немачком музеју (Deutsches Museum),музеју Краљесвког ратног ваздухопловства у Великој Британији,музеју
Ваздухопловства у Француској (Musée de l'Air) и у Националном музеју ваздухопловства и космонаутике у Вашингтону,где заслужено проводи своје ветеранске,славом овенчане дане…






Коришћени извори:
http://en.wikipedia.org/wiki/Fokker_D.VII
http://www.aerofile.info/fokkerd7/d7html/index.html
http://planets.utsc.utoronto.ca/~pawel/car/
http://en.wikipedia.org/wiki/Maschinengewehr_08


фото:
http://www.aerofile.info/fokkerd7/d7groot/9804003.jpg
в1 http://www.aerofile.info/fokkerd7/d7groot/9804001.jpg
в11 http://www.aerofile.info/fokkerd7/d7groot/9903016.jpg
http://homepage3.nifty.com/aircraft/classic/Mercedes%20DIIIa.JPG
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/3/36/Fokker_D.VII.jpg

 

Boga mi Iljusine... odlican rad!!! Ajd voleo bih i drugi da se zalete ovako dobro!!!

.....hm pa zaletio bi se ja ali znaš šta me muči...

Sutra [roglasavamo... 

da pogodim nagrade - iljushin ce kao 1.plasirani da bude pilot B.E.2 , ja cu da mu budem mitraljezac ,a nashe porodice ce dobiti telegrame sauchesca

 

 
После неуспешног лета Бурегџије купе наше остатке.......

... a evo i najnovije fotografije pilota [misli se na moderatora] nakon susreta sa porodicama nastradalih 

  svasta   

Ovako- nedvosmisleno to je Iljusin!!! Svaka cast coveku- clanak je odlicno odradjen, ja sad temu zakljucavam a nek se drug Iljusin javi radi dodele nagrade