Prvo je stigla vest da su neke engleske bolnice počele da uredno odbijaju da pruže lekarsku pomoć pušačima i debelima. Upitana o ovome, ministarka zdravlja nije baš podržala takav postupak ali je ispoljila prilično razumevanje za njega. A i javnost je to primila prilično mirno. Nekako je preovlađivao stav: oni koji puše to čine na sopstvenu odgovornost, kao i oni koji se goje a ništa ne preduzimaju da smršaju. Pokušajmo sada da zamislimo da lekar odbije da pruži pomoć, naprimer, narkomanu obolelom od AIDS-a. Takve stvari, kada se dese – a nažalost, dešavaju se – izazivaju reakciju javnosti. I treba da je izazivaju. Ali ono što čudi: nije li narkoman to svojom voljom isto onoliko koliko i zavisnik od duvanskog dima. Ili vatreni ljubitelj kolača? Da se ovim drugima crno piše svedoči još jedna vest. Nedavno je indijski sud odbio žalbu stjuardesa Air India koje su sa posla otpuštene jer su se previše ugojile. U svetu političke korektnosti postala je nezamisliva ne samo rasna, polna diskriminacija već i svaka formulacija koja aludira na nju. Ali kako se to dešava da dobar broj onih, tako spremnih da se pobune kada su u pitanju ne samo ljudi drugi boje kože – ili druge nijanse – ili oboleli od AIDS-a, bivaju na drugi način spremni da kao opravdane prihvate neke druge oblike diskriminacije, prema nekim drugim grupama, kao što su uživaoci nikotina ili većih količina hrane koja ne sadrži samo kukuruzne klice? Znam da će mi protivnici pušenja dati mnogo racionalnih razloga za svoj stav i svoju akciju. Ali da li to treba da ide do ukidanja prava na lekarsku pomoć? Čak i kada se složimo da su pušači ti koji ugrožavaju svoju okolinu, na koji način to čine nesrećni debeli? Koga oni ugrožavaju svojim kilogramima osim saputnika u avionu, ako je imao nesreću da dobije mesto pored nekog iz pominjane kategorije? Dakle, da li svako društvo ima potrebu za svojim prezrenim, pa se jedino menjaju kriterijumi po kojima se biva svrstan u tu grupu?
"Ne vredi se nama boriti,mi isterasmo Turke, a nase nam age i begovi zasedose za vrat .Pobedismo i Nemce i Bugare, a nase nam ulizice slobodu opogane. Nista nam ne vredi kada mi sami dusmane radjamo-ne treba nam neprijatelj sa strane, lakeji ce upropastiti i opoganiti sve . " Danko Popovic -Knjiga o Milutinu
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
