Popravlja sve što bog „pokvari”
S estetskim hirurgom dr Miodragom Colićem o operacijama od glave do pete: nosu, ustima, grudima, zadnjici, nogama, ženskim i muškim genitalijama, baki koja je zbog lepote prodala grobno mesto...

Ko nije zadovoljan svojim izgledom ne mora da brine. Estetski hirurg sve može da podigne, spusti, produži, skrati, skine, popuni, ulepša...

Za tu temu je u svim pravcima: od estetike i medicine, preko psihičkih trauma i kompleksa, do gotovog proizvoda – lepih ženskih i muških tela – stručnjak dr Miodrag Colić (50), direktor Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu, a s bratom dr Milanom (46) vlasnik klinike „Colić” u našem glavnom gradu.

Pošto na najbolji način popravlja sve što je Bog „pokvario” dr Miodrag Colić uživa ogroman ugled među kolegama, pa će u februaru biti imenovan za generalnog sekretara svetskog udruženja estetskih hirurga. Na najboljem je putu da, kako kaže, bude u drugom braku. Iz prvog ima dva sina: Filipa (12) i Konstantina (11).

Ko su najčešći pacijenti?

Oko 80 odsto su žene. Muškarci dolaze, najčešće, uzdržaniji, uplašeniji, pa čak i stidljiviji, ali se polako ohrabruju.

Koje su najčešće intervencije kod žena?

Sad je najpopularnije uvećavanje grudi i usana, dok žene srednjih godina traže i intervencije na licu posle kojih mogu brzo da se oporave. Tempo života je takav. U tim uslovima su se razvile nove tehnike rada. Više se ne seče lice, već se ispod njega ubacuju posebne zlatne niti...

Šta je s tim novim napućenim usnama?

To je moda, a što je još gore to je vrlo često i neprikladno i neprihvatljivo. Borim se protiv toga, ali, devojke baš to traže. Čak žele da im se postavi neki trajni materijal za zadebljanje usana. Možda to onome, kome su ta usta namenjena, deluje seksepilnije, ali meni je to – ružno. 

A šta muškarci traže?

Muškarci, uglavnom, žele da smanje težinu. Gojaznost je posebno izražena kod mladih biznismena. Nemaju vreme da oslabe, pa dođu kod nas na gutanje balona: u stomak se ubaci balon koji daje utisak punoće, sitosti. Tom terapijom za pet-šest meseci može da se izgubi i do dvadesetak kilograma. Posle toga se balon vadi, a tkivo koje oslabi se podiže, koža zateže...

Šta još traže muškarci?

Mladi traže korekciju nosa, lica, kapaka, ali je težina svima na prvom mestu, jer utiče na opšti imidž muškarca, a, što je posebno značajno, i na potenciju. A to veoma smeta i njihovim devojkama, ženama...

Koliko pre tih intervencija pričate s pacijentima?

Kad neko dolazi iz vidljivih i prihvatljivih razloga tu neka velika priča nije ni potrebna...  Ali, ima i onih koji dolaze iz nekih nejasnih potreba da se operišu. Hoće neki drugi problem u glavi da reše. Dođe mi lepa žena i traži da zategne lice... Ili hoće, na primer, nos koji ne odgovara licu... Devojka od 45 kilograma traži uvećanje grudi na „peticu”... Takvim prohtevima stajemo na put...

Vi, znači, morate da budete i vizionar?

U svakom slučaju. Sledimo principe koje su postavili još Leonardo i Mikelanđelo. Moramo da poštujemo proporcije tela i kad neko, uprkos našim objašnjenjima, želi da uradi nešto što je protiv naših shvatanja. Ponekad odustajemo od operacije, a najbolje je da takav pacijent ostavi nama pravo da, u toku operacije, odlučimo šta da se uradi.

Da li ima nezadovoljnih posle operacije?

Neću da kažem „ko radi taj i greši”, već da tkivo reaguje na operaciju onako kako nismo procenili, jer čovek nije drvo, nije glina, ne može da se oblikuje bez određenih odgovora organizma. Tkivo, ponekad, drugačije reaguje i dok rana zarasta. Ipak, znamo sve tehnike da to ispravimo.

Šta sve radite?

Gotovo da nema dela tela koji estetskom hirurgijom ne može da se promeni. Na primer, zadnjica može da se smanji, poveća, podigne... Radimo liposkulpturu tela, a to znači da višak masnog tkiva s jednog dela tela prebacimo tamo gde ga ima manje... 

Da li oblikujete genitalije?

I ženske i muške, ali samo spoljašnji deo. Kod žena se smanjuju „usne”, sužava vagina, a kod muškaraca se produžava i podebljava polni organ. Pritom se ne remete ni nervi, ni tkivo. Produženje je moguće zato što je 30 odsto ovog dela tela iza korena, u „rezervi”. I taj deo izvlačimo...

A da li se traži proširenje, skraćenje..?

Takve zahteve još nismo imali, ali nikad se ne zna. Ovo pitanje me podseća na onaj vic kad je čoveku, posle saobraćajne nesreće i intervencije hirurga, ostala na polnom organu tetovaža „olja”. Kad je to saznao uhvatio se za glavu: „Ali, pisalo je: Pozdrav iz Sevastopolja”...

Dolaze li kod Vas i sportisti?

Ima povreda, naročito kože, koje i mi možemo da zalečimo. Estetskih potreba ima više. Na primer, možemo da „zavežemo” puknuti mišić koji više nema funkciju, ali tako štitimo estetiku. Ta „rupa” se ne vidi...

Šta još traže sportisti?

Poneko od njih želi da deluje snažno, a njegov sport mu to ne omogućuje. Zato traži da mu ugradimo „mišiće” koji tako samo izgledaju. Na primer, fudbaleri imaju razvijene noge, ali ne i grudni koš, ruke... Hirurški i u tom delu tela može da mu se da „jak izgled”. To nisu veliki zahvati, a otklanjaju neke komplekse... 

Koliko oblikovanje dojke utiče na dojenje?

Današnji silikoni su toliko sigurni da proizvođači daju doživotnu garanciju. Oni se, pri povećanju dojki, stavljaju u duboke slojeve, ispod žlezda. Drugi odnos je kod smanjivanja grudi. Tada je moguće da se poremete ti mlečni kanalići. To je teža vrsta operacije, pa ne možemo da garantujemo da će ta osoba imati tokom dojenja normalan protok mleka.

Kako rešavate problem krivih nogu?

To je problem kostiju i tu ne možemo da učinimo mnogo. Moguće je samo da onaj deo noge, suprotan krivini, popunimo, pa da vizuelno smanjimo tu zakrivljenost nogu.

Da li se traži tajnost operacija?

Uglavnom niko ne insistira na tome. Čak traže da se operacija tako uradi da se jasno vidi novi izgled. Mnogi taj dolazak kod estetskog hirurga prihvataju kao odlazak kod zubara. Naravno, ima i drugih primera.

Kako se ponašaju estradne „zvezde”?

Suprotno mišljenju ima ih mnogo manje od običnog sveta. Ali, mi smo zahvalni tim „zvezdama”, jer o tome javno pričaju i tako popularišu našu struku. 

Šta je važnije: tehnika ili hirurg?

Tehnika napreduje velikom brzinom, ali ruke hirurga su, ipak, najvažnije. On je neka vrsta vajara, a to je, kao i u umetnosti, najvažnije. Hirurg je taj koji tehnici daje pravu ulogu.

Operacija u državnoj ili privatnoj klinici?

Radim to u oba slučaja i tvrdim da nema razlike u radu, ali ima u postupku pre operacije i posle nje, smeštaju, dužini bolničkog oporavka... I, naravno, ceni.   

Koliko te operacije koštaju?

Većina operacija, u proseku, ne prelazi 2.000 evra. Grudi su nešto skuplje, a nos nešto jevtiniji...

Ima li čudnih zahteva?

Neki žele da liče na Toma Kruza, Breda Pita, Anđelinu Džoli, Nikol Kidman... Traže njihov nos, grudi... U najvećem broju slučajeva to nije moguće, jer proporcije nisu odgovarajuće.

Da li su neki spremni da tome sve podrede?

Jedna baka od 85 godina je prodala grobno mesto da bi uradila neke operacije. Bila je puna života: „Meni na onom svetu ništa neće biti potrebno. Hoću sve što imam sad da uložim u sebe. Želim da izgledam mladoliko, baš onako kako se osećam”...

Da li biste Vi uradili nešto na sebi?

Sebi povremeno dam injekciju „botoksa”, supstance koja parališe mišiće oko očiju, čela... Posle pet-šest meseci to dejstvo prestaje, ali ja sam „zaboravio” na pokrete koji boraju čelo i oči... Naravno, nekim ljudima ništa od toga nije potrebno, genetski su tako usmereni. Uvek sačuvaju svoj izgled...

Kako rešavate urođene probleme?
Ovo o čemu smo do sada pričali je više hir nego prava potreba. Sve ostalo: opekotine, nepravilnosti, posledice trauma, nesreća, tumora kože, naš su osnovni posao, jer dobro zdravlje i odgovarajući izgled su uvek važniji od lepote. 

Slavko Trošelj

Izvor: Politika