Nisam imala shta pametnije da radim sinoc, pa sam, tokom zapovanja kanala nabasala na prenos ktitorske vecere za podizanje hrama Sv. Save na Vracaru. Vidim, sve same poznate face... Kezman, Ikodinovic, svestena lica, i prava bulumenta srpskih "biznismena"... ne zna se koji od njih ima vise putera na glavi... No, cim sam videla Miskovica "Deltu", sve mi je bilo jasno...
Od prve rezignacije prizorom, koja je usledila nakon nekoliko milisekundi, i dovodjenja u pitanja njihove motive (sta li je u pitanju? Marketing? Skok popularnosti u narodu kada poljubis ruku mucenom Patrijarhu Pavlu? Kompenzacija Bogu za sve nastyness koje su radili? U chem' li je fora?), na trenutak sam se setila svih onih bolnih cinjenica... manjak inkubatora, ocajna opremljenost odeljenja za neonatologiju, redovi cekanja za skenere i ultra-zvuk, memla u bolnickim hodnicima i zlokoban miris nemoci, nemoci i smrti u svakom cosku prosecne srpske zdravstvene ustanove...
Zaista, sta je prioritet ove zemlje? Basnoslovno bogatstvo kojim ce biti ukrasen hram na Vracaru ili fully opremljeno porodilishte ili odelenje za onkologiju, npr?
Nemam nista protv hrama Sv. Save, naprotiv. Beograd zasluzuje lep hram, narocito na Vracaru, ali cemu tolika megalomanija? Odbijam da prihvatim stav da je velicina bitna, te da sto je hram veci i velelepniji, to je nasa vera iskrenija i dublja? Ako je to poruka koja se salje svima nama, onda zaista imam razlog da crvenim. Ne zbog sebe, vec zbog njih.
Poredjenja sa Notrdamom i Sagrada Familijom su neumesna. Srbija nije Francuska, a ni Spanija. U Spaniji i Francuskoj bebe ne oslepe, zato sto ima dovoljno inkubatora. U Spaniji i Francuskoj nisu potrebne 2 prosecne plate samo da bi se prezivelo.
Izgleda da je "bozanski narod" zestoko promasio temu. Ako nam je svima preko potrebno duhovno budjenje i preporod, izlaz svakako nije u materijalnom, u luksuzu.