Čitao si Ligthsoft od Hegela Nauka logici, tamo on baš o svoju način donosi ozbiljnu kritiku , o lošu bezkonačnosti (znaš kada je reč o dialektiku koji svodi tako u lošem bezkonačnosti da gube značenje bezkonačnost, nelinearnost bi kazali danas o tome) A samo posle njega 150 godina su svatili sasvim da baš taj bezkonačnost(loša bezkonačnost po Hegelu) ima oblik priroda. Al mnogo i pre kao što Heiddeger probao sa subjektivizmom poboriti se, sa svojom pseudo jezikom. Sartre na početku Bivstvovanje i ništa jako lepo svatio problemu i sa duhemmski logikom rešio problemu prema egzistencialistički filozofiju ,subjektivizmu.
Pozitivisti i analitičari, sa stvarnom logikom su opisali pojavu, kad su razmislili o referenciju. kako se menja značenje ,razumljivanje kad sve strožiji gledamo na referencijama.
A danas kad znamo da mentalne reprezentacije u atraktorima su kodirane, onda je jasno da taj jezički režim koji je od Hegela , t.z subjektivizam ,ruši  jezičke atraktore, jer protiv Mertona nisu rekurzivni te kodove nego kaotične. I ako težimo te kaotične atraktore(jezički kodove) sa rekurzijama onda gubi značenja. Sve od toga zavisi da li ojačamo atraktore ili ne.A naravno neke rekurzije po matematiku isto su kaotične. Zato je bitno što Pinker kaže da skoro nije moguće sa ljudskom glavom o stvarnu ontologiju razmisliti jer nemamo takve module u mozgu, i sve što mi mislimo da je ontologija to su te jezički rekurzije koje ruše značenju( Derrida dekonštrukcija iz Heiddegerov destrukciju). Odnosno ontologija je subjektivizam, kao takav obe gube svoje tradicionalni ulogu i značenju. 

Ma zajebi stari sopenhauer je citala hegel filozofija i uporno sa razlog odbijala njegovo ucenja pa sto! pa et tako sto sve rusi necija volja pa i ta tvoja pa i ta necija od koje si primija sustina se odbila od cisto glupe relativne negacije svemu tome.: Ne! Do you see What I am see




Edit by Lightsoft:   

uvek kroz tog Ne suprostavimo se sa realnostom. Ne je početak upoznavanja predmetu. Ne je bazična deo u filozofiji. Meni je zanimljivo taj deo u Bistvovanje i ništa od Sartre kad Pier sedi u kafanu, i kako primetimo njega kroz negiranju. Zbog negiranja je Prisutan. ako ti negiraš Rotar nešto što voliš, dublje i višlje postojiš sa tom. Ovo je jezički suština. Bolje kad uradimo nešto od čega negiramo sebe al/i upoznamo nešto lepo kroz toga, takav je ljubav i rad. Kako upoznam žene, to je slično sa ovom.Nisam dzigolo