Gledače se ovih dana, pojavio se prevod

  Odgledao sam film u kom fantastični A.Paćino nastavlja dalje sa ulogama koje priliče njegovim godinama. Vremena u kojima je bio mafiozo, pandur ili nešto sasvim treće su prošla, ostale su mu samo uloge starih, usamljenih i zadrtih ljudi koji su u nekom svom ratu sa okolinom i porodicom od koje su odvojeni. Prethodni filmovi Spektor ili D.Kolins su dobar primer za to. Dobra vest je da Manglehorn uopšte ne liči na pomenuti film. Paćino je zahvaljujući svom talentu i reputaciji koja mu dozvoljava da bira i igra ovakve likove u ovom filmu stvorio potpuno novi lik. Njemu je bilo dovoljno da se uz par naočara malo pogrbi,i da postane drugi čovek, odnosno starac Manglehorn koji je ipak manje više tipski lik koji je ponekad namćor.
   Manglehorn je bravar koji je zaključao svoje emocije i koji krije jednu tugu i jednu muku.koja se zove Klara koja ga je ostavila  pre mnogo godina. Sina retko viđa i malo sa njim razgovara dok sa bivšom ženom nema nikakve veze. Dobro se slaže samo sa svojom mačkom i unukom koju obožava. Dobar je i sa nepoznatim ljudima koje sreće uz put (scena sa klovnom je nezaboravna) i taj odnos je obostran. Jedna od njih je H.Hanter kojoj je simpatičan i koja može da ga izvuče iz čamotinje koja se graniči sa osobenjaštvom.

  Sve u svemu ovo je film koji vredi pogledati jer je u njemu Paćino pokazao šta zna i ume. Skoro ni iz čega je stvorio višeslojni lik usamljenog i ranjivog čoveka koji svojim tihim glasom komunicira sa ljudima koji ga okružuju ali i sa gledaocem koji ga sluša kao naratora koji svojim polušapatom objašnjava i stvara slike događaja.

Možda će nekom ovaj film biti nezanimljiv i dosadan ali ja u svakom slučaju nisam od tih. Sve u svemu preporuka.