Filmski festival - Palić 2006

Na 13. festivalu evropskog filma, koji će se održati od 15. do 21. jula na Paliću, u glavnom i pratećim programima učestvovaće oko 60 filmova, među kojima i dobitnik Zlatne palme u Kanu - "Vetar koji njiše ječam" ("The wind that shakes the barley") Kena Louča (Ken Loach). Neki od ostalih filmova koji će biti prikazani u okviru takmičarskog programa su: "Breakfast on Pluto" britanskog reditelja Nila Džordana (Neal Jordan), "Slumming" Majkla Glavogera (Michael Glawogger), "Sutra ujutru" Olega Novkovića, "Odgrobadogroba" Jana Cvitkovića i ruska priča o ratu, ljubavi i aktuelnom fudbalu - "Garpastum", mladog autora Alekseja Germana (Aleksei German Jr.).

Internacionalni laureat nagrade "Aleksandar Lifka" biće i gost festivala, čuveni reditelj Teo Angelopulos (Teo Angelopulos). Legenda srpske kinematografije Bata Živojinović je domaći dobitnik ove nagrade koja se dodeljuje za doprinos evropskom filmu.

Predsednik Saveta festivala, glumac Branislav Lečić, istakao je da je program festivala okrenut evropskim civilizacijskim vrednostima, multikulturalnosti i multietničnosti. Koselektori glavnog takmičarskog programa su novinarka Dubravka Lakić i Nikolaj Nikitin (Nemačka). Oni su u program uvrstili 14 filmova, među kojima su, pored dobitnika Zlatne palme, i "Put za Gvantanamo" ("The road to Guantanamo") Majkla Vinterbotoma (Michael Winterbottom), dobitnik Srebrnog medveda u Berlinu, i druga ostvarenja zapažena na uglednim međunarodnim festivalima. Domaći predstavnik u konkurenciji biće "Sutra ujutro" Olega Novkovića, koji svetsku premijeru ima početkom jula na festivalu u Karlovim Varima.

O nagradama će odlučivati međunarodni žiri u kome će, uz glumicu Nedu Arnerić, biti i raniji dobitnici palićkih nagrada, reditelji iz Mađarske, Bugarske i drugi umetnici. Izvršni producent festivala, Blažo Perović, ukazao je na to da je budžet simboličan u odnosu na festivale u okruženju, na primer, pet puta manji od onog kojim raspolaže festival u Sarajevu. On je najavio da se nastavljaju dogovori o zajedničkom festivalu sa Segedinom i ocenio da bi takva saradnja bila jedan od puteva ozbiljne evropske afirmacije i Palićkog festivala i celog regiona.

Kompletna lista filmova iz takmičarskog programa biće objavljena do 15. jula.

eee palic tu mi je preko puta ali me mrzi da odem do njega....

Gosti 13. festivala evropskog filma „Palić 2006”
Vreme kompromisa
Irski glumac Porik Dilejni govorio o saradnji sa Loučem na filmu „Vetar koji njiše ječam” i donedavnim britansko-irskim sukobima    
Porik Dilejni i Damjan Kozole
(Foto Nikola Tumbas)
   

Festival evropskog filma „Palić 2006” otvoren je srpskom premijerom filma „Vetar koji njiše ječam” Kena Louča, ovogodišnjeg dobitnika kanske „Zlatne palme”, koji je prikazan van konkurencije.

U vrlo angažovanoj drami o sukobu Iraca i odreda britanske vojske tokom dvadesetih godina prošlog veka, reditelj Louč glavne uloge je dodelio Kilijanu Marfiju i Poriku Dilejniju, predstavnicima nove, mlade i sveže irske glumačke struje. Dilejni, koji je juče doputovao na 13. palićki filmski festival, tumači lik irskog pobunjenika koji iako principijelan u ostvarivanju ciljeva svoje borbe, popušta i odustaje od osnovne ideje, prelazeći na drugu, omraženu stranu.

– Lik Tedija O′ Donovana koji sam tumačio je jedan od onih koji posle mnogo napora pristaje na kompromis. Lično nikada tako ne bih postupio. Međutim, lako je gledati na ovu problematiku sa strane. Potrebno je da se nađete u sličnoj situaciji i onda biste znali šta treba uraditi i da li napraviti kompromis. Naši životi su često puni kompromisa, ovo i jeste vreme kompromisa, ali retko kada znamo koji je kompromis pravi – istakao je Dilejni u jučerašnjem susretu sa novinarima na Paliću.

„Vetar koji njiše ječam” je debitantski film mladog irskog glumca, koji smelo ističe veliku zahvalnost reditelju Louču na pruženoj šansi koju je odbranio svojim glumačkim talentom.

– Imao sam mnogo sreće što sam prvi film radio sa Loučem. On želi da postoji interakcija među svim članovima ekipe i reditelj je sa kojim o svemu možete da razgovarate. Tokom snimanja, želeo je da osećamo likove koje igramo. Ponekad smo se strogo držali teksta, a ponekad je Louč želeo da rizikujemo malo, što je iznenađujuće, ali to je sastavni deo rada sa njim – objasnio je Dilejni i izrazio nadu da će ponovo sarađivati sa Loučem koji već priprema novi film „Ona vremena” čije snimanje počinje sredinom jeseni u Londonu.

– U filmu „Vetar koji njiše ječam” se vidi začetak pokreta irskog bunta, ali i dva različita entiteta onih koji se suprotstavljaju britanskoj vlasti, dobrovoljci i članovi IRA-e, koja se kasnije bavila podmetanjem bombi u Londonu i drugim akcijama i napadima. Lično smatram da je dobro što se IRA nedavno odlučila na prekid napada i što je obećala da će predati oružje. Slika koju smo viđali u vestima bila je samo jedna perspektiva sukoba, dok je realna slika bila, ipak, mnogo drugačija – prokomentarisao je Dilejni nedavnu odluke Irske republikanske armije o prekidu akcija i predaji oružja. 

Uz „Vetar koji njiše ječam” koji je viđen na otvaranju, večeras će u glavnom programu biti prikazana druga irsko-britanska koprodukcija, „Doručak na Plutonu” proslavljenog reditelja Nila Džordana, a na programu je i najnagrađivaniji slovenački film prošle godine, „Od groba do groba” Jana Cvitkoviča.

Takmičarski program „Paralele i sudari” otvoren je u subotičkom bioskopu „Korzo” slovačko-češkim filmom „Grad sunca” i slovenačkim ostvarenjem „Rad oslobađa” u kojima su analizirani procesi tranzicije u zemljama nekadašnjeg geopolitičkog istoka i jugoistoka Evrope.

Damjan Kozole, autor „Pornofilma” i „Rezervnih delova”, novo ostvarenje „Rad oslobađa” je realizovao za potrebe televizije (film traje 71 minut), ali je film ipak stigao u bioskopske sale.

– Posle „Rezervnih delova” imao sam dve mogućnosti – da možda radim veliki projekat i da snimam produkciono mali film za televiziju. Odlučio sam se za drugu opciju i film „Rad oslobađa” po osnovnoj ideji jeste rađen za potrebe televizije i ima televizijsku formu. Posle poziva iz Lokarna i sa festivala Američkog filmskog instituta u Vašingtonu, producenti su odlučiti da film prebace na filmsku traku, a ja sam razmišljao da li da produžim film, jer imam materijala. Odlučio sam da zadržim postojeću formu, koja je dovoljna, jer film tako predstavlja jednu kompaktnu autorsku celinu – objasnio je Kozole na jučerašnjoj konferenciji za novinare. 
Nakon rumunskog filma „Rina” Ruksande Zenide i turskog „Dve devojke” Kutluga Atamana u kojima su odslikani periodi odrastanja u različitim društvenim sredinama, trećeg dana programa „Paralele i sudari” biće prikazani poljski film „Oda radosti” i bosanski „Nebo iznad krajolika” Nenada Đurića koji je uvršćen i u glavni takmičarski program..
Ivan Aranđelović

Izvor: Politika

"Gluvarenje" na ćirilici
B. NIKOVIĆ, 18. jul 2006

PUBLIKA na Palićkom festivalu bila je iznenađena kada je u austrijskom filmu "Gluvarenje"prikazanom preksinoć u takmičarskom programu prepoznala takto­ve domaćih folk hitova, a onda u kadru spazila i folk pevačicu Draganu Mirković. Bez obzira na to, retko ko je očekivao da će se ona sa ekipom filma i pokloniti publici na Letnjoj pozornici.
U celoj ekipi filma Vi ste jedini iz Srbije. Kako ste se našli u "Gluvarenju"?
- I meni je to dugo bila enigma. Kada me je austrijski režiser Mihael Glavoger po­zvao i predložio da moje pesme prate ovu filmsku priču i da se u njemu i ja poja­vim. Razmišljala sam: koga to poznaje od naših, odakle uopšte zna za mene... Tek kada je počelo snimanje, dobila sam priliku da ga pitam. Odgovorio mi je da "me je gledao pre četiri godine na Festivalu savremene umetnosti u Beču kada sam učestvovala u predstavljanju rada naše slikarke Milice Tomić. Rekao je da je bio fasciniran nastupom i da je posebno napisao scenu da bih se ja pojavila u filmu.
A otkud saradnja sa Milicom Tomić...
- Milica me je jednostavno pozvala i pitala da li bih htela da snimim jednu moju pesmu da i to predstavimo kroz video zapis. Zvučalo mi je interesantno i pristala sam. I nisam se prevarila. Na Festivalu u Frankfurtu to je bila najposećenija pre­zentacija. Prosto nisam mogla da verujem da se okuplja toliko ljudi kod nas, dok je kod drugih umetnika bilo tek po dvoje - troje. I kad smo imali konferencije za štampu, sala je bila prepuna.
I dalje idete po festivalima savremene umetnosti?
- Dobila sam poziv i za Njujork ali nisam baš sigurna da ću ići. Imam dvoje male dece i oni su mi uvek u prvom planu. Sve ostalo podređujem tome. Još nisam odlučila, ali ako ne bude trajalo više od par dana, možda se predomislim.
Da li to znači da je i ovo sa filmom bio samo izlet?
- Najverovatnije, bez obzira što je sve bilo toliko profesionalno organizovano, ta­ko da nisam osetila nikakav napor, naprotiv. Najveće iznenađenje je bilo kada su mi rekli koliki je honorar. Nisam očekivala da će i da mi plate. Meni je bilo važno samo da se čuje naša muzika, jezik... O parama nisam ni razmišljala.
Ali vi ste već snimali "Slatko od snova", imali ste to filmsko iskustvo?
- Jeste, ali ja sam učestvovala u finansiranju tog filma. To je bilo u ono najgore vreme, inflacije i sankcija. O zaradi tada nisam ni pomišljala.
O čemu ste razmišljali?
- Kako što bolje da odradim posao. Radila sam sa Srđanom Dragojevićem, od glumaca su tu bili Bata Živojinović, Branka Katić, Zoran Cvijanović, Gorica Popo­vić mi je davala časove glume, ozbiljno sam tome pristupila. To iskustvo mi je mnogo pomoglo i mnogo mi je olakšalo snimanje spotova.
Bez obzira na ta lepa iskustva, ne želim da se time ozbiljnije bavim. Dovoljno je da s vremena na vreme snimim CD. Mislim da sam do sada dosta postigla u svojoj karijeri i sada mi je zaista najbitnija porodica.

Izvor: Novosti

Festival evropskog filma „Palić 2006”
Slike iz komšiluka
U takmičarskim programima slovenački film „Od groba do groba” i bosanski „Nebo iznad krajolika”    
Sonja Savić i Jan Cvitkovič
(Foto Nikola Tumbas)
   

Glavni takmičarski program 13. festivala evropskog filma u Paliću predstavlja i dva ostvarenja iz komšiluka – slovenački „Od groba do groba” Jana Cvitkoviča i bosanski „Nebo iznad krajolika” Nenada Đurića, koji će od septembra biti prikazivani i u domaćim bioskopima.

Za film „Hleb i mleko” talentovani slovenački reditelj Jan Cvitkovič nagrađen je venecijanskim „Zlatnim lavom” za najbolji debitantski film. U ostvarenju „Od groba do groba” na tragikomičan način slika život profesionalnog govornika na sahranama u malom slovenačkom gradu prepunom stanovnika čudnih osobina i hobija. Svet je već prepoznao kvalitet u poslednjem Cvitkovičevom filmu dodelivši mu nagrade za najboljeg novog reditelja na festivalu u San Sebastijanu, Specijalno priznanje na ljubljanskom festivalu i Gran pri na festivalu u Kotbusu.

– Ovo ostvarenje je ono što ja tražim od filma i moj naredni film biće urađen na sličan način, nenarativnom strukturom. Ne znam tačno šta je žanr, ne volim klasičnu filmsku strukturu i mislim da nema potrebe za žanrovskom klasifikacijom. Ovaj film sam montirao čak godinu i tri meseca i postalo mi je jasnije kako funkcionišu neke stvari i u filmu i u životu – objasnio je Cvitkovič na jučerašnjoj konferenciji za novinare i dodao da je nasilje koje je prikazao u filmu ono koje nema konkretan razlog, iracionalno je i dolazi niotkud.

Kao i u prethodnom filmu, jednu od glavnih uloga Cvitkovič je dodelio našoj glumici Sonji Savić, koja u poslednje vreme više snima u inostranstvu nego u Srbiji.

– Svaki Cvitkovičev poziv na snimanje za mene je čast i svakom glumcu trebalo bi da predstavlja veliku radost. On je uvek u potrazi za nekom toplom tišinom i traži ljude sa određenim stepenom smirenosti. Ako scena sadrži malu tajnu tišine, on je zadovoljan. Uz Gorana Gajića i Milutina Petrovića do sada, a ne od sada, Jan Cvitkovič je reditelj sa kojim sam uživala dok sam radila, bez obzira na njegovu mladost. On je vrlo strog, ono što ima u glavi želi i na filmskoj slici. Od početka do kraja to je velika, lepa avantura – istakla je Sonja Savić i otkrila da Cvitkovič snima i po 28 dublova jednog kadra. Ona je pohvalila program palićkog festivala, koji je okarakterisala kao utemeljen svetski festival koji „manje ulaže u hranu, a više u ljude” i dodala da je iznenađena svežinom evropske filmske produkcije.

U glavnom takmičarskom programu večeras će biti prikazan bosanski film „Nebo iznad krajolika” Nenada Đurića, koga palićka publika već poznaje po dokumentarnim ostvarenjima koja su prikazivana na festivalu ranijih godina. Ovaj film već je prikazan u takmičarskoj celini „Paralele i sudari” koji ocenjuje međunarodni žiri kritike i dodeljuje Si & Si nagradu za toleranciju.

U susretu sa novinarima Đurić je istakao da je posle godina teških tema bilo krajnje vreme za jednu komediju. Film je snimljen u vrlo kratkom periodu, za svega dvadesetak dana, scenario su potpisali on i Vanja Avdić-Čarbić, jednu od glavnih uloga tumači naš glumac Rastko Janković, a u produkciju je uključena i srpska produkcijska kuća Dream company.

– „Nebo iznad krajolika” je lagan, simpatičan film, koji ima puno vrlina, ali i mana, ali i energiju koja zabavlja – istakao je reditelj Đurić, i dodao da je film osvojio Glavnu nagradu na festivalu u Sofiji i da je upravo završena uspešna distribucija u bosanskim bioskopima.

Britanski umetnik Geri Tarn predstavio je juče film „Crno sunce” koji je prikazan u programu „Mladi autori Evrope”. U ovom dokumentarnom ostvarenju viđen je bolan napor slepog francuskog umetnika i pesnika da se i dalje bavi umetnošću, bez obzira na hendikep.

Nikolaj Nikitin, jedan od selektora Festivala, predstavio je juče prateći program „Novi ruski film” i istakao da je preporod modernog ruskog filma započeo u trenutku kada su autori shvatili da bi trebalo da snimaju ostvarenja koja će moći da gleda i svetska publika i da je za taj preokret najzaslužniji Aleksej Balabanov. Nikitin je podsetio da ruska kinematografija u poslednje vreme postiže vrlo dobre rezultate na blagajnama, koji se mere milionima dolara, za šta su najzaslužniji filmovi „Noćna straža” i „Dnevna straža”, i dodao da će u ovoj godini za 150 novih ruskih filmova biti izdvojeno 70 miliona dolara.

-----------------------------------------------------------

Čeka poziv BDP-a

– Nesrećnim slučajem sam bio oteran iz Beograda 1992. godine. Posle 14 godina vratio sam se u Srbiju prvi put. Mene iz Beograda nisu oterali ni umetnici ni prijatelji. Nikada nisam imao neku negativnu energiju prema Beogradu ili Srbima i srećan sam i ponosan što sam bio član Beogradskog dramskog pozorišta. Moj život je sada vezan za Sarajevo, a sa velikim nestrpljenjem očekujem poziv iz BDP-a, kako bih se vratio na scenu koju još uvek volim – izjavio je juče Haris Burina, koji je uz Snežanu Bogdanović i Uliksa Fehmiua bio zvezda pozorišne predstave „Zapali me” Beogradskog dramskog pozorišta.

Ivan Aranđelović

Izvor: Politika

Završnica festivala evropskog filma „Palić 2006”
Igra snova i nadanja
Večeras na programu jedini domaći film „Sutra ujutru”, uručenje nagrada i zatvaranje festivala    
Aleksej German Mlađi
(Foto: Nikola Tumbas)

   

Projekcijom filma „Sutra ujutru” Olega Novkovića, jedinog domaćeg predstavnika u takmičarskom programu i uručenjem nagrada, večeras će u Paliću biti zatvoren 13. festival evropskog filma.

Sinoć je u glavnom programu prikazan ruski film „Garpastum” Alekseja Germana Mlađeg, diplomca čuvene VGIK akademije u Moskvi. Ovaj tridesetogodišnji ruski reditelj, čiji je „Poslednji voz” prikazan na Festu 2004. godine, iskoristio je u novom filmu latinski termin da bi se poigrao značenjem popularne igre sa loptom, i prikazao život dvojice braće u predvorju početka Prvog svetskog rata, odnosno, dramu rušenja njihovih snova i nadanja.

– Moja generacija preživela je isto što i generacija mladih iz 1914. godine. Rodili smo se u jednoj zemlji koja se raspala nakon revolucije, tako da nismo bili svesni promena koje se dešavaju, isto kao i naši vršnjaci 1914. godine. Dobro se sećam dana kada se raspao Sovjetski Savez. Gledajući iz sobe šta se dešava, moji roditelji su predosećali ono što dolazi, shvativši da počinju promene koje neće proteći bez prolivanja krvi. Meni i mojim prijateljima tada je bilo svejedno, jer su se u našoj zemlji prvi put pojavili koka-kola i strane čokoladice koje do tada nikada nismo imali. Imati te poslastice, bilo nam je važnije nego raspad zemlje – istakao je reditelj German, koji smatra da ovim filmom vraća dug svojoj mladosti i dodaje da ovo nije samo priča o jednom mladiću ili dvojici braće, već o kraju jednog turbulentnog veka, imperiji i Rusiji u kojoj se sve ponavlja.

– U filmu se sažima ideja propadanja jednog i dolaska novog vremena. Pored toga, za mene je bilo najvažnije da prikažem kolosalnu provaliju između mladića i prefinjene dame koja predoseća, shvata i vidi budućnost. U vihoru promena želeo sam da prikažem kako jedna pametna i mudra žena koja jeste svesna svoje tragedije uspeva da zavoli mladića koji nije za nju – objašnjava German i dodaje da je glavna junakinja filma „Garpastum” suština inteligencije doba početka prošlog veka, a da potiče iz Srbije.

German nije prvi reditelj koji je bio angažovan u projektu „Garpastum” čija je realizacija nekoliko puta prekidana i odlagana. On smatra da je u scenariju postojao ogroman potencijal, ali da je bio dosta konfuzno napisan, pa su zbog toga mnogi reditelji odustajali. Nakon prerade scenarija na kojoj je radio zajedno sa producentom, on je bio taj koji je ušao u proces snimanja. German je dodao da želi da snima u Rusiji i da želi da radi na filmovima kojima bi nastavio tradiciju uspešnih ruskih ostvarenja sedamdesetih godina prošlog veka. U tome mu, kako je istakao u susretu sa novinarima, pomaže orijentacija na književnost kraja 19. veka, a ponajviše Čehov.

O filmu „Delikvent” Detleva Buka koji je prikazan u glavnom takmičarskom programu, juče je govorio direktor fotografije Kolja Brant koji je objasnio da je prvobitna ideja bila da fotografija u filmu bude crno-bela. Ekipa filma se ipak odlučila za svedeniji kolorit kako bi na što bolji način prikazali nasilje među mladima u Nemačkoj i uvlačenje maloletnika u kriminal i trgovinu drogom. Vrlo dobra fotografija i jeste jedan od najvećih kvaliteta ovog filma, koji je nemačka kritika pohvalila, a publika ne baš rado gledala.

Vladimir Andrejev, producent filma „Lejdi Zi” Georgija Đulgerova koji je prikazan u takmičarskom programu „Paralele i sudari”, podsetio je da su u filmu prikazani problemi tragičnog odrastanja dece bez roditelja i da je ekipa filma želela da prikaže kako deca bez roditelja gledaju na svet potpuno drugačije. U toj angažovanosti oni su i uspeli, jer je „Lejdi Zi” osvojio Glavnu nagradu na Sarajevskom festivalu prošle godine i priznanje kritike Fipresci u programu „Panorama” ovogodišnjeg Berlinskog festivala.
Andrejev je istakao da je u Bugarskoj vrlo loša situacija u prikazivačkoj delatnosti, jer u odnosu na 3.000 bioskopa koliko ih je bilo 1990. godine, danas radi samo 150. On je dodao da situacija u Srbiji i nije toliko loša, jer dok u našim bioskopima neki filmovi beleže posete od milion ili pola miliona gledalaca, rekordna poseta u bugarskim bioskopima iznosi samo 20.000 posetilaca!
Ivan Aranđelović

Izvor: Politika

Završen 13. festival evropskog filma „Palić 2006”
Najbolji „Od groba do groba”
„Palićki toranj” za najbolju režiju pripao je filmu „Gluvarenje” Mihaela Glavogera    
Scena iz nagrađenog filma „Od groba do groba”
   

PALIĆ – „Zlatni toranj” za najbolji film 13. festivala evropskog filma koji je sinoć završen u Paliću pripao je filmu „Od groba do groba” Jana Cvitkoviča. Ova slovenačko-hrvatska koprodukcija nagrađena je za „originalno preplitanje humanog i filozofskog u pričanju priče o našim neobično običnim životima”, navodi se u obrazloženju žirija kojim je predsedavala naša glumica Neda Arnerić, a u kojem su radili: Benedek Fligauf, reditelj iz Mađarske, nemački reditelj Ditrih Brigeman, austrijska glumica Franciska Vajs i domaći scenarista i reditelj Srđan Koljević.

„Palićki toranj” za najbolju režiju pripao je filmu „Gluvarenje” Mihaela Glavogera, za „upečatljiv umetnički prikaz izazova savremene Evrope”, obrazložio je žiri festivala koji je sve odluke doneo većinom glasova.

Za jedinstven umetnički izraz „Palićki toranj” pripao je nemačkom filmu „Delinkvent” Detleva Buka, „za hrabro istraživanje neprijatnih istina o svetu urbanih maloletnika”, dok je Specijalna nagrada za najbolju glumu pripala Kilijanu Marfiju i filmu „Doručak na Plutonu” Nila Džordana. „Ovaj film pronalazi izuzetan, humoran i human ugao u sučeljavanju sudbine pojedinaca sa brojnim istorijskim vremenima” stoji u saopštenju žirija glavnog takmičarskog programa Palićkog festivala evropskog filma.

Međunarodni žiri kritike, u kojem su radili: Ronald Bergan iz Velike Britanije, dr Martin Džon Blejni iz Nemačke i Kristijan Mongard iz Danske, Specijalnu nagradu u programu „Paralele i sudari” dodelio je češkom filmu „Nešto kao sreća” Bohdana Slama, dok je glavno priznanje ovog programa, „Gorki list”, nagrada za toleranciju i 3.000 evra pripalo bugarskom ostvarenju „Lejdi Zi” Georgija Đulgerova jer „sa velikom saosećajnošću i stilskom originalnošću tretira poteškoće autsajdera u društvu koje je u tranziciji”.

Saopštavajući odluke na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Ditrih Brigeman je istakao je da svaki od filmova u glavnom programu imao nešto što bi trebalo nagraditi. Srđan Koljević je dodao da je ovogodišnje odlučivanje žirija bilo stvar kompromisa i da on smatra da srpski film „Sutra ujutru” zaslužuje da bude nagrađen kao i da, ako se već jedna od nagrada dodeljuje filmu „Doručak na Plutonu” Nila Džordana, onda bi to trebalo da bude glavna nagrada. Predsednik žirija, glumica Neda Arnerić, otkrila je da se u raspravi o nagradama razmišljalo i filmovima „Tajna” iz Italije, „1:1” iz Danske i „Garpastrum” iz Rusije.

Organizatori festivala podsetili su da je prikazano 60 filmova i da je Palić posetilo više od 90 gostiju iz sveta filma. Nadaju se da će u narednim godinama biti više domaćih ostvarenja, da će se popraviti bioskopska infrastruktura i da će festival imati znatno veći budžet, jer je to neophodno.

Pre sinoćnog proglašenja pobednika, uručenja nagrada i zatvaranja festivala, kao poslednji u glavnom programu prikazan je jedini domaći predstavnik, film „Sutra ujutru” Olega Novkovića.

– Scenario je izuzetno iskreno napisan i prepun emocija. Svež je i drugačiji, nudio je mnogo i bio zahtevan za rediteljsku i glumačku interpretaciju – istakao je reditelj Novković i dodao da je svesno prekršio mnoga pravila demistifikujući tako rediteljski proces. On je dodao da će se i ubuduće baviti pojedincima sa margine i da mu je važno da priča bude univerzalna i da funkcioniše bilo gde.

Film „Sutra ujutru” biće prikazan na festivalima u Motovunu, Montrealu, Aleksandriji, Kopenhagenu i Kotbusu, a domaća bioskopska distribucija najavljuje se za kraj avgusta.
Nakon zatvaranja festivala, van konkurencije, prikazan je film „Let United 93” Pola Gringrasa, u kojem je prikazana borba putnika jedinog aviona koji 11. septembra 2001 nije udario u planiranu metu terorista.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 22.07.2006.]

Izvor: Politika

Odgrobadogroba pobednik festivala Palić 2006.
   
Odlukom međunarodnog žirija 13. Festivala evropskog filma Palić 2006, "Zlatni toranj", glavno priznanje ove ugledne manifestacije, dodeljeno je filmu "Odgrobadogroba", reditelja Jana Cvitkoviča.

U saopštenju žirija navedeno je da je film "Odgrobadogroba" Jana Cvitkoviča, (Slovenija, Hrvatska) proglašen pobednikom festivala zbog "originalnog preplitanja humanog i filozofskog u pričanju priča o našim ‘neobičnim običnim’ životima".

Međunarodnim žirijem Palićkog festivala, koji je održan od 15. do 21. jula, predsedavala je glumica Neda Arnerić, a pored nje članovi žirija bili su reditelj Benedek Fligauf (Mađarska), reditelj Ditrih Brigeman (Nemačka), glumica Franciska Vajs (Austrija) i reditelj Srđan Koljević.

Na osnovu zvanične selekcije 13. Festivala evropskog filma Palić 2006, od ukupno dvanaest filmova, Međunarodni žiri je većinom glasova odlučio da Specijalnu nagradu za najbolju glumu dodeli Kilijanu Marfiju i filmu «Doručak na Plutonu», reditelja Nila Džordana (Irska, Velika Britanija).

Žiri je u saopštenju naveo da «ovaj film pronalazi izuzetan, humoran i human ugao u sučeljavanju sudbine pojedinca sa burnim istorijskim vremenima».

Nagrada Palićki toranj za jedinstven umetnički izraz dodeljena je filmu «Delikvent», reditelja Detleva Buka (Nemačka), za hrabro istraživanje neprijatnih istina o svetu urbanih maloletnika.

Film «Gluvarenje» osvojio je Palićki toranj za najbolju režiju. Reditelj ove austrijsko-švajcarsko-nemačke koprodukcije je Mihael Glavoger. Žiri je ovo ostvarenje reditelja Glavogera nagradio «za upečatljiv umetnički prikaz izazova savremene Evrope».

Međunarodni žiri kritike Festivala Evropskog Filma Palić 2006, radio je u sastavu: Ronald Bergan (Velika Britanija), Dr Martin Džon Blejni (Nemačka) i Kristijan Mongard (Danska).

Na osnovu selekcije programa "Paralele i Sudari" Međunarodni žiri kritike je većinom glasova doneo odluku da Specijalna nagrada bude dodeljena za film "Nešto kao sreća", Bohdana Slame (Češka Republika).

Gorki List nagradu za toleranciju dobio je film "Lejdi Zi", Georgija Djulgerova (Bugarska), film koji sa velikom saosećajnošću i stilskom originalnošću tretira poteškoće autsajdera u društvu koje je u tranziciji.




Izvor: B92-Kultura