Nisam verovao da ce omiljena domaca grupa moje mladosti doci opet u Beograd, ali desice se i taj istorijski trenutak i vas brat Sasa ce biti pristuan da se priseti nekih lepih vremena iz proslosti i obnovi nadu u buducnost.

Ok, zamisli zivot u ritmu muzike za ples, ali kakve to veze ima sa lobotomijom?

Jeste, i zato ja selim ovu temu u muziku

Okili dokili Tema FILM u muzici neukom umu mozda deluje cudno, ali svakako to nije.
Fina grupica, nekad je ta mjuza iz ex yu bila stvarno dobra.

Grupa moje mladosti

Jaoj, ja se izvinjavam sto sam promastio temu, pa stavio ovo isprva greskom u Lobotomiju. Nekako sam prevideo sekciju "muzika". Nije ni cudo kada sam sinoc bio premoren. Samo vi to preselite, a ja cu vam dati izvestaj sa koncerta, ako ikoga to bude zanimalo.

Istini za volju, Jura Stublic nikada nije imao neki glas, niti je muzika nesto, ali su tekstovi meni uvek bili sjajni i odrazavali su tacno ono sto bih ja mislio i osecao tih dana davne nam proslosti u ex yu prostoru. Eh. Ali ja gledam na to pozitivno. Taj koncert ce mi dati neku inspiraciju za slavnu buducnost, a to je i jedini drustveni dogadjaj koji sam sebi dao slobodu da posetim, osim Masinijade u Zrenjaninu gde je ulaznica bila 10 puta jevtinija od koncerta Jule Stublica. Ali, avaj, nadjacala me nostalgija i emocije kada sam video plakat na ulici u Beogradu i - eto. Mozda bi trebalo da otvorim temu "ludak emotivac"...

Doci cu ti u snovima je super pesma... Obozavam je...

Sasa, jel Jura Stublic peva "e moj druze beogradski"?

Bato, pevao sam "doci cu ti u snovima, kad noc proguta dan, pascu kao kaplja rose nezno na tvoj dlan..."

Vrabac, ja bih pre rekao da je Jura Stublic PEVAO "E, moj druze beogradski" nekada davno. Doduse, pesma nije bila ni puna mrznje, ni ustaska, barem ne ono sto sam ja cuo. A sinoc se publici obratio, izmedju ostalog i sa "braco moja i sestre". Zbog neslavne blize proslosti nasih naroda nisam ocekivao da ce se on ikada pojaviti u Beogradu. Ali cinjenica da je smogao hrabrosti i ljubavi da dodje opet, prvi put posle svega, govori mnogo i to je jedna od najlepsih stvari koje su mi se dogodile posle sveg balkanskog uzasa. Na kraju krajeva, ja sam imao 17 godina kada sam bio na njegovom koncertu poslednji put, a sinoc sam se ponasao kao da sam u tim godinama i sa tim elanom.

Inace, moram da vam priznam da sam plakao kada je poceo da peva pesmu "Ivana'. Nadao sam se da nece tu pesmu pevati, zato sto sam se bojao da ce me to slomiti. Nisam se rasplakao od radosti kada je sisao na scenu i pevao "Neprilagodjen" (moja biografska pesma ), ali kada je zapevao "Ivana", to je bilo jace od mene. Sta cu, to je bila moja prva ljubav i, eto, javno priznajem da su mi same tekle suze kada je nastupila ta pesma.