Film Janka Baljka “Plavi voz” premijerno će biti prikazan sutra u Sava centru, a odmah kreće i u bioskopsku distribuciju...
Priča nas vraća u “zlatno” jugoslovensko doba i jednu ljubavnu priču smešta u dane kada se žalilo za tek preminulim drugom Titom. Direktorku škole u kojoj se odvija film igra Lena Bogdanović.



TITO - U isto vreme kada me je Janko Baljak pozvao da igram u filmu „Plavi voz” pozvala me je i Nataša Milojević da zajedno radimo producentski posao. Sa Natašom sam već odlično sarađivala u filmu „Miloš Branković”. Bavila sam se prikupljanjem sredstava, što je pre dve godine, usled početka ekonomske krize, bio izuzetno težak posao - kaže glumica Lena Bogdanović, koja je u filmu „Plavi voz" debitovala i kao koproducent.
Koliko teško je bilo nabaviti sponzorska sredstva za film čiji se najveći deo radnje odigrava pre tri decenije?
- Veoma komplikovano. Nema „prodakt plejsmenta”, mogućnosti da se u kadru pojavi kesa sa nazivom nečije firme, da se vide svetleće reklame u pozadini. Mali broj proizvođača iz tog vremena je aktivan i uticajan i danas.
Koliko dugo ste radili na filmu?
- Godinu i po dana sam bila uz taj film. Tako da mi je u poređenju sa producentskim radom sama uloga predstavljala najmanji problem.
Da li je bilo teško sa producentskog stanovišta realizovati ovaj film epohe?
- Vreme je dovoljno daleko da bismo mogli da ga tretiramo kao film epohe, ali i dovoljno blizu. Bilo je zanimljivo i nositi odeću i frizure iz tog vremena.
Šta očekujete od filma „Plavi voz”?
- Mislim da ovaj film ima veliki potencijal. To je romantična nostalgična ljubavna priča, ali i sećanje na mit Josipa Broza Tita. I danas gde god da odete, svi se sećaju Tita.
Koliko prikazivanje života mladih pre trideset godine može da bude zanimljivo današnjim tinejdžerima?
- „Briljantin” je, na primer, sniman krajem sedamdesetih godina, a radnja se odnosi na pedesete godine, pa je taj film imao dosta uspeha.

Izvor: 24sata

Žanr: netipična tinejdžerska komedija

Trajanje: 106 min.

Glavne uloge:   
Sanja Popović, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Aleksandra Tomić, Suzana Lukić, Lena Bogdanović, Nebojša Milovanović, Goran Sultanović

Scenario:   
Janko Baljak

Režija:   
Janko Baljak



SINOPSIS

Neposredno pre Titove smrti maturanti jedne gimnazije u Beogradu žive svoj uobičajeni život pred sam kraj školske godine. Proleće je i oni opušteno organizuju izbor za "Princezu proleća", najlepšu devojčicu u školi. Vojislav je zaljubljen u Anicu, drugaricu iz razreda. Dok, njegov najbolji drug, ubeđuje ga da je organizacija tog izbora najbolji način da smuva Anicu. U Vojislava je zaljubljena Milena, koja sa svojim drugaricama želi da pokvari ovaj plan.

Posle smrti profesorke marksizma, u školu dolazi novi, veoma mlad i ambiciozni profesor, Božičković, bivši đak škole. Svojim šarmom i neformalnim oblačenjem uspeva da zadobije simpatije učenika, posebno učenica. Profesoru Božičkoviću se sviđa Anica, i to otvoreno pokazuje na časovima. To se ne sviđa ni Anici ni Vojislavu.

REDITELJ O FILMU

Ovaj film je zamišljen kao netipičan tinejdžerski film sa specifičnom političkom pozadinom, jer se radnja dešava onih sedam dana u vreme žalosti zbog Titove smrti, kada nisu radili ni bioskopi, ni pozorišta, a dnevne novine izlazile su s crnim okvirima. "Ipak, iz te paradoksalne situacije kada se slavlje i izbor za "Mis proleća" u jednom razredu maturanata prekida vešću o smrti "najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti", pokušao sam da kreiram dramsku radnju s nizom ironičnih, komičnih, ali i tragikomičnih zapleta, studiju naravi jednog kolektiva koji pod naletom istorijskih okolnosti počinje da pokazuje svoje drugačije ili pravo lice", navodi reditelj.

"Plavi voz" je generacijski film, posvećen svima koji su sa svojim roditeljima iskreno plakali zbog Titove smrti. Svojim epilogom, nakon krvavog raspada zemlje bratstva i jedinstva, pokazuje kako je u godinama koje su sledile bilo mnogo više razloga za suze. Posvećen je i onima koji su detinjstvo i mladost proveli u godinama raspleta i razaranja, a o Josipu Brozu učili iz istorije i nemaju predstavu kako je izgledao kult ličnosti i kult smrti s kojim je odrasla čitava jedna generacija.

To je film veselih boja, iako su ramovi novina i izlozi tih majskih dana 1980. bili crni. Film živopisnih kostima i scenografije, blago stilizovanih u odnosu na epohu i više od četvrt veka, koliko je prošlo od tog događaja. Muzika je u sukobu između revolucionarnog, posmrtnog zvuka u kome čitava Jugoslavija živi tih dana i nadolazećeg novog talasa u našoj muzici i ritmova koji zrače optimizmom i mirisima proleća, koji i pored svenarodne tuge opija junake filma.

Arhivski materijal se na momente kombinuje i prepliće s igranim kadrovima, ali nije dominantan u strukturi filma. Gluma je realistična i glumačka podela afirmiše potpuno novu generaciju glumaca u glavnim ulogama. Većinu najvažnijih uloga tumače oni koji su "prvi put na filmu". Ovo je komercijalni film s mozgom, beogradski, jer se kompletna radnja dešava u glavnom gradu, ali ne i lokalni, jer je to mogla biti priča o bilo kom razredu maturanata širom bivše domovine. To je i priča koja može da komunicira s ostatkom bioskopske publike jer je Tito jedan od retkih domaćih brendova koji je i danas prepoznatljiv i intrigantan i van naših granica.

O REŽISERU

Janko Baljak (reditelj i scenarista)
Rođen je 21. novembra 1965. godine u Beogradu. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov prvi kratki igrani film - "Zbog osnovane sumnje", prikazan je 1986. godine u zvaničnoj selekciji Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma. Za vreme studija režirao je deo omnibus filma "Šta radiš večeras" (priča "Apsolutni sluh"). Ovaj film je zvanično zatvorio Festival jugoslovenskog igranog filma u Puli 1988. Priča "Apsolutni sluh" reprezentovala je Fakultet dramskih umetnosti na Svetskom festivalu filmskih škola u Minhenu 1988. godine i u selekciji za Osamnaestog Oskara za najbolji studentski film van engleskog govornog područja.

Isti film omogućio mu je da uzme učešća u Prvoj evropskoj letnjoj filmskoj školi u Beogradu 1989. godine. Selekcija je obavljena u Londonu, a predavač dvanaestorici najboljih studenata bio je reditelj Ištvan Sabo. Njegov dokumentarac "Derbi" reprezentovao je rad ove škole na Montrealskom filmskom festivalu 1990. Diplomski rad, TV drama "Dugi život bračnog para Kos", naišao je na odličan prijem kod publike i kritike. Otkupljen je od strane francuske televizije.

Autor je desetina emisija kulturno-umetničkog programa TV Beograd. Jedan je od osnivača filmske i TV produkcije nezavisnog beogradskog radija "B 92", u čijoj produkciji je realizovao niz dokumentarnih filmova koji su s uspehom prikazivani kod nas i u svetu i višestruko nagrađivani. Docent je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predaje dokumentarni film, i umetnički je direktor Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.

O GLUMCIMA

Lena Bogdanović (direktorka škole)
Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1997. do 2000. bila je član ansambla Pozorišta mladih u Novom Sadu, a od 2000. ansambla drame Srpskog narodnog pozorišta. Zapažene uloge igrala je u predstavama "Evgenije Onjegin", "Ženidba i udadba", "Ožalošćena porodica", "Tramvaj zvani želja". Igra i na filmu i televiziji.

Nebojša Milovanović (profesor Božičković)
Rođen je 1974. godine u Valjevu. Glumu je završio na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu. Proslavio se ulogama u filmovima "Bure baruta" i "Lajanje na zvezde" 1998. godine i "Miloš Branković" 2008. Glumi i u pozorištu i TV serijama.

Goran Sultanović (pukovnik Krsmanović)
Glumac čuven na prostorima bivše Jugoslavije. Rođen je u 1947. godine u Zemunu. Karijeru započinje sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Podjednako glumi u pozorištu i na filmu, kao i u TV serijama, a široku popularnost stekao je autorskom kabaretskom predstavom.

Premijera: 17. novembar 2010. godine, Centar "Sava"

Izvor: Krstarica

Још један анти-српски филм односно серија, а шта се друго и могло очекивати од ЛДП-овог режисера.
Жалосно је што држава финансира овакво смеће.

Милошевићев српки режим терорише Београђане и шаље их на фронт да се боре против добрих момака.
Искривљена историја, где филм/серија жели да представи Титову СФРЈ као толерантнију социјалистичку државу, где је чак сасвим пожељна критика или дебата о социјалистичком уређењу.
Марксизам који није ни постојао у средњем оразовању.
Костимографија је чист промашај, апсолутно не одговара том времену или је превише свечана за свакодневне активности у школи и ван ње.

Сама глума је лоша и површна.