Dolazak Varvarina

Istoričar Teopomp u svojoj knjizi "Istorija Filipa" piše da "Evropa još nije upoznala čoveka kakav je bio Filip, sin Aminte". Iako preterana, ova ocena makedonskog kralja, koji je vladao od 359. do 336. godine pre Hrista i koji je od ove zemlje na severu Helade stvorio najmoćniju državu toga doba, nije baš netačna.

Mladost
Filip II rođen je u Peli 382. kao najmlađi sin kralja Aminte III i kraljice Euridike. Kada je imao 14 godina, njegov brat Aleksandar II već je bio kralj. Zbog poraza koji je pretrpeo od Tebe, morao je Epaminondi da pošalje taoce kao zalog mira. Jedan od talaca bio je i Filip. Mnogi tvrde da je tada od tebanskih vojskovođa Epaminonde i Pelopide naučio mnogo toga o vojnoj veštini i da je imao bliske odnose sa njima.

Dolazak na vlast
Kada se vratio u Pelu, politička situacija sve više mu je išla na ruku. Njegov brat Perdika, koji je nasledio Aleksandra, poginuo je i Filip je preuzeo vlast u državi, ali ne odmah kao kralj, već kao namesnik maloletnog kralja Aminte IV. Ipak, odmah je pokazao kvalitete pravog vladara i iste godine Narodna skupština mu je predala punu vlast. Naravno, i kraljevsku titulu.

Još na početku vladavine Filip je odbio napade Ilira i Tračana i proširio teritoriju sve do Ohridskog jezera, istovremeno oduzimajući Atinjanima Amfipolj i pangejske rudnike zlata. Ovo blago nije trošio na luksuz već ga je, osim za izdržavanje vojske, koristio za potkupljivanje Grka kako bi lakše uticao na politička dešavanja u Heladi. Te iste godine oženio se epirskom princezom Olimpijom koja mu je rodila sina Aleksandra.
 
Ipak, Filip se u politiku Grka umešao se direktno tek u doba Svetog rata između Fočana i Beoćana. Stao je na stranu Beotije i, naravno, doneo joj pobedu. Zato je mogao da diktira "sveti mir" i kao "branitelj svetinja" postao je član Delfijske amfiktionije.

Pobeda
Kada je umirio Skite i Tribale, Filip II je sa svojom vojskom krenuo na Beotiju i Atiku. Kod Heroneje su ga sačekali njihovi odredi, ali oni nisu bili u stanju da mu se suprotstave, u avgustu 338. godine udružena grčka vojska je pretrpela užasan poraz.

I svi su očekivali nemilost "Varvarina", kako su ga zvali, ali mirovni uslovi koje je makedonski vladar postavio bili su neočekivano povoljni za poraženu stranu. Raspustio je atinski pomorski savez i oduzeo Atinjanima neke teritorije, ali im je priznao samostalnost. Na ratnom savezu u Korintu Filip je proglašen za hegemona u borbi protiv Persije, ratu koji je on trebalo da povede.

Smrt
U proleće 336. Filip je u Malu Aziju poslao odred pod vođstvom Parmeniona i Atala započevši rat protiv carstva Ahemenida, ali iste te godine je ubijen. Prema Aristotelu i Diodoru sa Sicilije ubio ga je Pausanija, njegov bivši ljubavnik. On je, navodno, na Filipa bio ljut zato što ovaj nije želeo da kazni Atala, čoveka koji ga je osramotio. Ipak, postoji još mnogo spekulacija o ovom događaju. Jedan je i taj da su ubistvo organizovali oni koji su od njega imali najviše koristi - Olimpija i Aleksandar.


 
Reforma vojske

Jedna od najbitnijih stvari koje je Filip II uradio bila je reforma vojske. Makedonci su i do tada imali dobru konjicu u kojoj su služile aristokrate, ali on ju je dodatno ojačao i dao joj mnogo veću ulogu u borbi. Pešadiju je rasporedio po grčkom principu, u falange, ali su njegove bile gušće nego u drugih Helena. Ali najbitnije od svega je što on prvi put uvodi kombinovanu strategiju napadajući istovremeno i sa pešadijom i sa konjicom. Osim toga, on uvodi i opsadne naprave koje dobijaju sve veću vrednost u ratu.
   
 
 

Izvor: Glas Javnosti \ A. Ivanović

Mogao je Demosten da kenja sta hoce...da je veliki Filip varvarin itd...a da ih nije "ujedinio" persija bi progutala Grcku...stvorio je najveceg osvajca u istoriji...svaka mu cast...veliki vladar je bio.