Oprezno sa lekovima protiv bolova
Autor: CDC/BT | 18.09.2007 - 09:19


Verovatno je svako od nas, kad je osetio glavobolju, posegnuo za nekim lekom protiv bolova. Jedan ili dva su bezopasna, ali šta ako ga uzimate svakodnevno da biste ublažili reumatske bolove. Da li je i koliko to opasno?

Višestruka pomoć
Lekovi protiv bolova i upala su sredstva koja mogu biti spasonosna za mnoge osobe koje imaju artritis. Osim što pomažu kod smanjenja bolova i upala, pacijentima omogućavaju da vežbanjem održe ili poboljšaju pokretljivost zglobova i jačaju mišiće. Iako se ne koriste radi smanjenja osećanja zabrinutosti i depresije, ni ti učinci ne mogu da se zanemare, a posledica je popuštanje bola.

Kako deluju NSAR
Glavni lekovi koji se koriste u reumatologiji su nesteroidni antireumatici (NSAR). Uz smanjenje bola, imaju dejstvo na smanjenje upale, pa na taj način indirektno umanjuju osećaj bola. Njihovo delovanje blokira produkciju prostaglandina, hemijske materije koja u našem organizmu ima nekoliko funkcija, a jedna od najvažnijih jeste da pogoduje razvoju upale. Doza i način primene zavise od brojnih faktora, kao što su jačina simptoma, njihova proširenost, koegzistirajuće bolesti ili rizik za nuspojave. Bolesnici često ne uzimaju prave doze leka, pa ih u mnogim slučajevima olako odbacuju kao nedelotvorne. Neki ljudi ne uzmaju dovoljnu dozu leka iz straha da će njihovo telo razviti naviku ili da kod ponovnog uzimanja neće dobro delovati. To nije obeležje nesteroidnih antireumatika nego primene opioidnih analgetika, posebno onih jakih.

NeŽeljena dejstva
Uz pozitivna dejstva, svi lekovi imaju i ona neželjena, koji se češće javljaju kod dugotrajnijeg uzimanja većih doza leka. Najvažnije nuspojave vezane su uz gornji deo sistema za varenje.
U novije vreme mnogo se govori i piše o štetnosti nesteroidnih antireumatika na srčano-nervni sistem. Sprovedene su klinička istraživanja koja pokazuju da uzimanje neselektivnih nesteroidnih antireumatika na svoju ruku može da rezultira povišenim rizikom od kardiovaskularnih nuspojava.
Saveti za sigurnu upotrebu analgetika i nesteroidnih antireumatika:
l sastavite listu svih lekova i preparata koje uzimate;
l posavetujte se sa svojim lekarom ako bol ne nestane nakon nekoliko dana i ako su lekovi koje uzimate bez recepta nedelotvorni ili izazivaju bilo kakve ozbiljnije propratne pojave;
l sledite uputstva o uzimanju leka, pazeći na dozu i vreme uzimanja; uzima li se uz obrok, pre ili posle njega i smete li da pijete alkohol za vreme terapije lekom;
l ako ste zaboravili da uzmete lek, nemojte bez saveta sa svojim lekarom da pokušavate da to nadoknadite ili da uzmete dvostruku dozu;
l pazite da se nenamerno ne predozirate uzimajući uz redovni lek previše drugih, koji takođe sadrže isti lek ili spadaju u istu grupu lekova, jer se tako povećava rizik od nastanka nuspojava.

Slobodna prodaja
Neki od nesteroidnih antireumatika (npr. acetilsalicilna kiselina, ibuprofen u malim pojedinačnim dozama) mogu da se nabave bez recepta. Za većinu je ipak potreban lekarski recept. Kako je aktivna materija u lekovima koji se mogu dobiti bez recepta prisutna u malim količinama, opasnost od ozbiljnih nuspojave je mala.
Za nesteroidne antireumatike, uostalom kao i za većinu drugih lekova, generalna preporuka je da se koriste u najmanjoj, a još delotvornoj dozi.
Biti dobro informisan
Uputstvo za lek je jedan od izvora informacija za bolesnika. Uvek proverite šta piše na kutiji, odnosno u uputstvu, kakav je sastav i kakve još biljne ili nutritivne dodatke sadrži. Proizvođači su dužni da prenesu u uputstvu sve promene do kojih dođe, a u vezi su s lekom. Ako vam nešto nije jasno, zatražite savet lekara, a posebno ako istovremeno uzimate nekoliko lekova ili imate druge zdravstvene probleme. Vaš lekar će vas takođe savetovati šta da uradite ako sredstva protiv bola ili upale koje uzimate nemaju dovoljan učinak. Pri korišćenju analgetika i nesteroidnih antireumatika u obzir treba uzeti i mogućnost maskiranja bola. Koristeći ih, pacijenti katkad preopterete zglobove i tako ih mogu dodatno oštetiti.

Izvor: Blic