U sredu 10. maja biće obeležen Dan Narodnog muzeja u Beogradu.

Tim povodom će u 12 časova biti dodeljene zahvalnice i nagrade za najbolji diplomski rad.

Istoga dana, ali u 19 časova u Atrijumu će biti otvorena izložba "Magija ćilibara" koja obuhvata u najvećem broju reprezentativne predmete od ćilibara iz arheoloških zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, kao i materijal iz drugih muzeja Srbije i Crne Gore.

Izložba će biti otvorena do 31. avgusta 2006.




Izvor: B92-Kultura

Magija ćilibara u Narodnom muzeju

 U sredu 10. maja biće obeležen Dan Narodnog muzeja u Beogradu.

Tim povodom će u 12 časova biti dodeljene zahvalnice i nagrade za najbolji diplomski rad.

Istoga dana, ali u 19 časova u Atrijumu će biti otvorena izložba "Magija ćilibara", sa predmetima koji su stari između 4.000 i 500 godina i koji potiču iz zbirki velikog broja muzeja iz Srbije i Crne Gore.

Najveći broj nalaza je iz šestog i petog veka pre nove ere koji se čuvaju u Grčko-helenističkoj zbirci Narodnog muzeja, a većina je iz bogate kneževske grobnice u Novom Pazaru, rekao je na konferenciji za novinare koautor izložbe Aleksandar Palavestra.

Smatra se da je ta grobnica, sa 8.000 predmeta, jedno od najznačajnijih nalazišta praistorijskog ćilibara u svetu.

Palavestra, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ocenio je da izložba u Narodnom muzeju spaja prirodnu istoriju ćilibara, staru 60 miliona godina, sa njegovom kulturnom istorijom, koja traje 3.000 godina.

Ćilibar je fosilizovana smola drveća, koja poseduje elektrostatička svojstva, a takođe je svojevrsna "muzejska vitrina", jer se u njoj, u očuvanom stanju, mogu naći primerci biljnih i životinjskih vrsta iz davnih vremena, ukazao je Palavestra.

Prema njegovim rečima, predmeti od ćilibara počeli su da se "kreću" Evropom u drugom milenijumu pre nove ere, to jest u bronzano doba, kada su narodi "starog kontinenta" i Sredozemlja počeli da se povezuju kroz razmenu i društvene kontakte.

Izložba će trajati do 31. avgusta.



izvor: b92.net/kultura